Šta se nije svidelo Americi pa nam je nametnula carinu od 35%: Srbija nudila sporazum o slobodnoj trgovini?
Prvi dan primene američkih carina istopio je optimizam nadležnih u Srbiji. Naša zemlja je po visini carinske stope pri samom vrhu trgovinskih partnera Sjedinjenih Američkih Država. Sa nametom od 35 odsto, od robe iz Srbije, makar u Evropi, manje je konkurentna samo ona koja kreće iz Švajcarske. Njihovi proizvođači će morati da ukalkulišu carinu od 39 odsto.
Veće stope od Srbije imaju još Indija i Brazil (50%), Sirija (41%) i Laos i Mjanmar (40%). Na robu iz Iraka se primenjuje ista stopa kao i iz Srbije.
Kontakti, ali ne formalni pregovori
Pre samo nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nadao da će se pitanje rešiti u narednom periodu, jer pregovaraju timovi na najvišem nivou. I sam predsednik.
Kako Forbes Srbija nezvanično saznaje, iako kontakti postoje, formalni razgovori dva ministarstva trgovine, srpskog i američkog, nisu još počeli. Što ne znači da carine nisu pomenute tokom susreta srpskog šefa diplomatije Marka Đurića u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.
Nije isključeno da se američkoj strani zasad ne sviđa ono što Srbija nudi. Kako nezvanično saznajemo, mi smo ponudili – sporazum o slobodnoj trgovini. To u ovom momentu nije dobila nijedna država koja je krenula u pregovore.
Prezadovoljni sa 15 odsto?
U Evropi je u najboljoj poziciji Velika Britanija. Oni su dogovorili stopu od 10 odsto. Evropska unija je došla do 15 odsto carine. Srbija bi, procenjuju upućeni, mogla da bude presrećna ukoliko bi u narednom periodu mogla da postigne stopu od 15 odsto. A realno je da će se, ukoliko se postigne dogovor, ona kretati između 15 i sadašnjih 35 odsto.
Roba iz Srbije koja je krenula put Amerike pre momenta stupanja na snagu carina, tretiraće se po prethodnom režimu. Naredne pošiljke, međutim, podležu novoj carini.
Pregovori predstoje
„Srbija je imala argument. Razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama raste. Promet robe je porastao 23 odsto“, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju. „Tu si i značajne investicije iz SAD. Prisutne su njihove IT kompanije. Razgovori traju. Verujem da će se intenzivirati narednih nedelja i da će se situacija poboljšati. Da neće ostati carine od 35 odsto, jer one ugrožavaju naše proizvođače“.
Namet na aluminujum i čelik je još veći – 50 odsto. Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz početkom juna kojim ih je udvostručio sa pređašnih 25 odsto.
Tramp je rekao da podiže carine da bi osigurao da uvoz ne ugrozi nacionalnu bezbednost i kako bi SAD deficit u trgovini preokrenule u suficit. Čelik i aluminijum su bili prvi sektor pogođen Trampovim podizanjem carina u martu ove godine.