Studenti arhitekture, pobednici konkursa za obnovu Generalštaba: To je bila genijalna zgrada, a nude nam neprimereno rešenje

Reči Živojna Mišića „Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred“ dugo su skrivale krhotine Generalštaba. Izgleda da su bile i podstrek nadležnima da na temeljima ovog zdanja, sa statusom kulturnog dobra, stradalom u NATO bombardovanju, ustupe mesto ambicioznom hotelsko-stambenom kompleksu. Činio bi portfolio firme Džareda Kušnera, zeta bivšeg, a možda i budućeg, predsednika SAD Donalda Trampa.

Dva krila impozantne građevine, u koju je ugrađen crveni peščar iz Kosjerića i beli mermer sa Brača, nadvijaju se nad Nemanjinom ulicom, krijući pregršt simbola. Ozbiljno su urušena u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine. Generalštab je bio na meti NATO i nedelju dana kasnije. Do danas odoleva ozbiljnom renoviranju.

Tokom protekle skoro dve i po decenije, nije bilo mnogo jasnih ideja i namera šta sa monumentalnim rešenjem arhitekte Nikole Dobrovića. Najpre se govorilo o rekonstrukciji i vraćanju staroj nameni, a tome je u prilog išao i status kulturnog dobra koji je dodeljen 2005. godine. Godinu kasnije, vidi se iz novinskih izveštaja, Republička direkcija za imovinu je predlagala Vladi da se zgrada proda i već tada je bilo jasno da sa zaštitom investitorima neće biti mnogo atraktivna.

Sami u obnovu nismo krenuli. Sa novom vlašću, češće se čula ideja da bi lokacija mogla biti mamac za investitore. Tako je 2013. godine Ministarstvo odbrane počelo čišćenje. Teren ispred zgrade raščišćavala su dva bagera.

Tri godine kasnije, Vojska je započela rekonstrukciju, u skladu sa finansijskim mogućnostima. Zapravo učvršćena je unutrašnjost potpornim stubovima, kako bi se sprečilo urušavanje. Plan građevinaca je bio da stignu do zdrave konstrukcije i da objekat pripreme za buduće radove. Na desnom delu, izliveni su novi noseći stubovi i plafoni.

Sa margina sporazuma

I onda, na marginama Vašingtonskog sporazuma 2020. godine, skoro kao ponuda koja se ne bi smela odbiti, baš od Ričarda Grenela, stigla je ideja da Generalštab obnovimo – zajedno. Srbija i SAD.

„Ideja specijalnog predstavnika predsednika SAD Ričarda Grenela da zajednički obnovimo zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, teško oštećene tokom NATO bombardovanja, dobra je inicijativa“, izjavio je tada, septembra 2020. ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i naveo da će biti realizovana nakon što se donesu potrebne odluke o nameni objekta.

„Mi smo u svakom našem segmentu, i kada je o NATO-u reč, govorili da bi bilo dobro i simbolički važno da oni (SAD) učestvuju u obnovi“, naveo je tada Dačić. „Ne znamo da li će se obnavljati u vojne namene ili će biti neki hotel ili nešto drugo, ali u svakom slučaju incijativa je dobra i govori o promenjenom načinu razmišljanja“.

A juče smo čuli da je Dačić i sa mesta premijera razgovarao o sudbini Generalštaba.

„Ja kad sam bio premijer dolazili su ljudi Donalda Trampa sa željom da tu prave hotel. To nije moglo da bude realizovano iz više razloga. To je bilo pre nego što je postao predsednik“, rekao je Dačić u Skupštini, odgovarajući na kritike opozicije.

Jedino Dobrovićevo zdanje u Beogradu

Prepoznatljiva zgrada koja „grli“ Nemanjinu ulicu delo je arhitekte Nikole Dobrovića. Stručna javnost ga smatra jednim od začetnika modernizma na našim prostorima. Nudio je rešenja za više beogradskih celina. Učestvovao je na konkursu za Terazijsku terasu, razmatrao je Tašmajdan, Dvorsku baštu, Pozorišni trg, njegova ruka je povukla možda i prve, grube, skice Novog Beograda…

U Beogradu je, međutim, sagrađeno samo jedno zdanje po njegovom nacrtu – zgrada Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane – DSZPNO, skraćeno DSNO, a danas poznate pod nazivom Generalštab. Pobedio je na konkursu 1953. godine, a ovaj spomenik kulture je građen od 1956. do 1965. godine.

Arhitektonski fakultet je 2022. godine, u okviru obeležavanja 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića, raspisao studentski konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije Generalštaba. Cilj je bila afirmacija vrednosti arhitekture ovog objekta i skretanje pažnje šire javnosti na značaj očuvanja kulturnog dobra.

Važan je istorijski sloj

Autore prvonagrađenog rešenja pitali smo kako vide trenutno najizgledniju transformaciju ovog simbola Beograda.

„To nije dobro rešenje“, veruje Ilija Srdanović, jedan od trojice autora. „Naš rad nije trebalo da bude konkretno rešenje, već da podstakne razmišljanje i ideje. Mi smo razmatrali ideje i odlučili da to programski bude celina koja se koristi kao memorijalni centar, da podseća na bombardovanje i užase rata. Ponudio bi u unutrašnjosti muzejske prostorije koje bi podsećale na strahote“.

Ideja mladih studenata bila je da u osnovi ostane originalno krilo, ali bi ga uokvirila laka čelična konstrukcija.

„To je bila toliko genijalna zgrada iz nekoliko razloga“, dodaje Ilija. „Zato smo zamislili intervenciju, oblikovali smo laku čeličnu strukturu da se zadrži volumen. Ovo rešenje o kome se sada govori u javnosti, duboko verujem, nije prikladno. Zgrada Generalštaba je jedan od najboljih momenata u Beogradu“.

Ilija priznaje da je odavno fasciniran tom građevinom. Otkriva nam simbole koje ona nudi.

„Način na koji se nadvija nad Nemanjinom, kako prelaze lamele preko ulice, simbolizuju prelazak posleratne Jugoslavije u drugi deo istorije„, dodaje Ilija. „Kamen ima svoje simbole. Ona je i urbana predstava Sutjeske, spomenika na Sutjesci. Urbanistički, taj detalj preslikane fasade sa obe strane ulice, to je fenomenalno. Mislim da je bolje rešenje da se objekat rekonstruiše i zadrži primarno Generalštab“.

I drugi član pobedničkog tima, Aleksa Rašić, veruje da se ne sme zaboraviti uloga i istorija zdanja u Nemanjinoj.

„Kada se nešto tako radi, ne bi smeli da se izbrišu istorijski slojevi i ne bismo smeli za zanemarimo istorijski kontekst“, veruje Aleksa Rašić. „ Možda je on u našem rešenju bio prenaglašen, ali je neizostavan. Određeni procenat mora da se zadrži. Mislim da ne bi smeo da bude skrajnut. Jasno je da je stvarnost drugačija, da su investicije u prvom planu, ali ni ovaj ne bi smeo da bude izuzet. Ima smisla graditi nešto novo. Podeljenog sam mišljenja, ali možda bi dobro rešenje bilo postojeća struktura u novom obliku. I u formalnom i u smislu oblika da bude neka asocijacija na original“.

Ni treći član pobedničke ekipe, Aleksa Bogdanović, ne veruje da je ideja hotelsko-stambenog kompleksa primerena.

„Po meni komercijalni, hotelski sadržaj, nije dobro rešenje za Ulicu kneza Miloša“, kaže nam Aleksa Bogdanović. „Prikladnije je rešenje neki vid memorijalnog centra. Treba da podseća na stvari koje su se dešavale. Makar u nekoj formi bi trebalo zadržati prvobitni izgled zgrade. Možda kroz 3D model, a možda i u celokupnom gabaritu. Mora da postoji način da se vidi kako je izgledala pre bombardovanja“.

Na konkursu su dodeljene tri nagrade i još četiri rada su dobila pohvale:

Biće saopštenje arhitekata

Forbes Srbija je želeo da čuje i mišljenje iskusnijih arhitekata. Nije nam pošlo za rukom.

„Pripremamo institucionalno saopštenje, obraćanje“, odgovorio nam je dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Lojanica.

Struka će svoje mišljenje, institucionalno, saopštiti narednih dana.

Ne treba smetnuti s uma da ovaj kompleks ne čine samo dva krila, koja prva padaju u oči. Tu je i višespratnica, kula, u kojoj je sada smešteno Ministarstvo odbrane.

Prema komentaru predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se nada da će imati dovoljno vremena da presele Generalštab i Ministartsvo odbrane, da se naslutiti da će se ona „povući“ pred sobama i apartmanima.

Ni selidba, međutim, nije sasvim nova ideja. Promovisao je i nekadašnji ministra odbrane Dragan Šutanovac. Tada je nova adresa vojnog bloka bila viđena – uz Vojnomedicinsku akademiju na Banjici.