Svetski fintech trendovi za 2024. i njihova primena na srpskom tržištu

Autor: Nebojša Đurđević, partner i izvršni direktor za strategiju i inovacije u kompaniji Vega IT

Primena digitalnih tehnologija na finansijske usluge (fintech) nastavlja da oblikuje budućnost finansijskog sektora.

Digitalna transformacija koje se trenutno odigrava u skoro svim industrijama direktno utiče i na transformaciju finansijskih usluga i novca. Tako da se sada stvaraju prilike za izgradnju inkluzivnijih i efikasnijih finansijskih usluga koje će podstaći dalji ekonomski razvoj. Ove transformacije ne pomeraju granice samo u poslovanjima finansijskih firmi, već i celokupnog finansijskog sektora. Upravo zato ne smemo da zanemarimo finansijsku revoluciju u kojoj se nalazimo.

Embedded finance nastavlja svoj razvoj i u narednom periodu

Embedded finance, predstavlja usluge koje su “ugrađene” u ponudu kompanija koje nude različite usluge i proizvode koje se mogu kupiti, a da pri tome korisnici ne moraju da napuštaju njihov vebsajt ili mobilnu aplikaciju. Neki od embedded finance primera je kupovina putnog osiguranja na platformama poput Booking.com i Expedia prilikom kupovine putnih aranžmana. Ove usluge su već ustaljene u potrošačkim transakcijama na razvijenijim zapadnim tržištima, a kao naredni korak u ovoj embedded finance revoluciji je primena od strane malih i srednjih preduzeća, kao i primena u B2B kontekstu, to jest u transakcijama između privrednih subjekata.

Iako su donedavno startapi imali primat u embedded finance sektoru, banke su prepoznale ovu priliku i rešile su da kroz akvizicije, kao i sopstvena ulaganja postanu sve značajniji igrači na ovom polju. Tradicionalne finansijske institucije svojom veličinom uspevaju da stvore šire ekosisteme i partnerstva koja donose mnogo veću vrednost klijentima nego individualne ponude. Ovakva “partnerska” ekonomija se proširila iz sveta tehnologije u svet finansija.

Prema istraživanju Boston Consulting Group, 100 najvećih globalnih finansijskih institucija po kapitalizaciji su u različitom obimu uključene u razvoj embedded finance ekosistema. Ono što vidimo jeste da 27% tih institucija (mahom banaka) koje imaju najveća ulaganja u embedded finance imaju veći rast godišnjih neto prihoda (annualized net income growth), kao i veću ukupnu zaradu za vlasnike njihovih akcija (total shareholder return). Ovde je bitno naglasiti da se tu ne radi samo o spekulaciji i očekivanju veće buduće zarade, već generalno boljim fudamentalnim finansijskim metrikama. Iz toga možemo da zaključimo da banke sa inovativnijim rukovodstvom više ulažu u embedded finance ekosisteme i time dodatno unapređuju svoju ponudu.

Veštačka inteligencija i big data analitika postaju kritični prioriteti

Eksponencijalni tehnološki napredak je sa sobom doneo i povećane rizike u vidu prevara i ugrožavanja bezbednosti klijenata koji koriste finansijske usluge. Upravo zbog toga porasla su i očekivanja korisnika kada su u pitanju korisnička podrška i usluge koje im finansijske institucije pružaju. Dok u isto vreme, jaka konkurencija na tržištu primorava sve igrače u ekosistemu da uporedo rade i na smanjivanju ukupnih troškova.

Stoga smo već svedoci sve većeg korišćenja veštačke inteligencije i mašinskog učenja za procenu rizika, otkrivanje prevare, automatizaciju korisničke podrške, kao i za davanje finansijskih saveta klijentima.

Stručnjaci za usaglašavanje sa regulativama (compliance) koriste procese zasnovane na jasno definisanim pravilima i ručnom obradom informacija. Ovde veštačka inteligencija može biti ključna u stvaranju veće efikasnosti i smanjenju troškova vezanih za automatizaciju KYC/AML procesa, kao i praćenja transakcija.

Neke od inovativnih kompanija, kao što su Resistant.AI iz Praga i HAWK:AI iz Minhena, već uveliko primenjuju veštačku inteligenciju na compliance funkcije, to jest na usaglašavanje sa kompleksnim regulativama, što je izuzetno značajno za visoko regulisani svet finansija. Krajem 2023. godine, Evropska unija je donela zakon o veštačkoj inteligenciji, što predstavlja prvi pravni okvir koji se bavi rizicima veštačke inteligencije, i samim tim Evropa zasluženo ima vodeću ulogu na globalnom nivou.

Veštačka inteligencija može biti blagoslov i kletva za kompanije koje se bore protiv prevara. S jedne strane, prevaranti mogu da iskoriste veštačku inteligenciju za finansijske zločine i prevare generisanjem lažnih identiteta i podataka. Tu mislimo na generisanje lažnih fotografija ili simulacija glasa – svega što banke koriste za identifikaciju korisnika. Dok sa druge strane već imamo kompanije poput Duck Duck Goose i Sensity koje razvijaju rešenja za zaštitu kompanija pomoću identifikovanja uverljivo lažnih (“deep fake”) sadržaja. Koristeći veštačku inteligenciju mogu da otkriju lažne fotografije i glasove, i time pomognu u borbi protiv zloupotrebe ove napredne tehnologije.

Iako postoji mogućnost da je buka oko veštačke inteligencije samo pompa, videli smo da je Džejmi Dajmon iz JP Morgan izjavio da njegova banka ima više od 300 aktivnih primena veštačke inteligencije u svom poslovanju, kao i da 2.500 njihovih zaposlenih već uveliko koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu. Isto tako, istraživanje američkog biroa za popis (Census Bureau) pokazuje da je procenat kompanija u finansijskom sektoru koje su u prethodne dve nedelje koristile veštačku inteligenciju u svojim proizvodima i uslugama porastao sa 4% krajem septembra 2023. na 6% krajem februara 2024. Kada uzmemo ove činjenice u obzir, ako ništa drugo, treba da ozbiljno shvatimo i razmotrimo mogućnosti veštačke inteligencije koje su nam na dohvat ruke. Uzmimo za primer big data analitiku, ona je već sada postala ključni deo svakodnevnog poslovanja u svim industrijama, a primena veštačke inteligencije će samo učvrstiti i ubrzati ovaj trend.

U suštini, svedoci smo početka moguće trke između kompanija u primeni veštačke inteligencije, ali isto tako i trke između legitimnih biznisa i kriminalaca u primeni iste.

Kripto proleće i tokenizacija digitalne imovine kao nove investicione prilike

Američki regulatori su odobrili Bitcoin ETF-ove (Exchange traded funds), gde očekujemo da će to dodatno ubrzati institucionalnu aktivnost kripto investicija.

BlackRock, najveći svetski investicioni menadžer, lansirao je svoj prvi tokenizovani investicioni fond “The BlackRock USD Institutional Digital Liquidity fund” na javnom blokčejnu (u ovom slučaju Ethereum-u). To znači da je blokčejn praktično preživeo krah svoje inicijalne pompe i postao deo svetske realnosti.

Tradicionalne finansijske institucije, kao i državni fondovi, prihvatili su da ova tehnologija neće postati deo prošlosti, i zato moramo da ozbiljno razmotrimo investicione prilike u ovoj oblasti. Samim tim, očekujemo sve veći fokus na korišćenje tokenizacije kao načina obezbeđivanja novih investicionih prilika, kao i da “stablecoins” nastave da privlače pažnju investitora.

Razvoj fintech ponuda usmerenih ka kompanijama, i sve značajnija uloga tradicionalnih finansijskih institucija

Do skoro smo imali priliku da vidimo da su fintech kompanije više usmeravale svoju ponudu ka potrošačima nego ka drugim biznisima. Međutim, kao posledica svetske ekonomske krize, javio se trend da se kompanije sve više fokusiraju na smanjivanje troškova i povećanje profitabilnosti, što znači da sada i B2B tržište postaje plodno tlo za inovacije. To, naravno, neće ostati neprimećeno od fintech startapa, ali isto tako i od strane tradicionalnih finansijskih institucija koje postaju sve prisutnije u fintech areni.

U prethodnom periodu izvršena je modernizacija i digitalizacija infrastrukture u velikim bankama, tako da sada i one mogu biti agilne i igrati na istom nivou kao startapi, ali sa mnogo većim resursima.

Zamislite sveobuhvatna rešenja koja će zameniti pojedinačne programe za računovodstvo, upravljanje podacima, planiranje likvidnosti i kontrolu resursa. A onda zamislite rezultate koje u tim rešenjima, zajedničkim snagama, mogu postići veštačka inteligencija i ljudska ekspertiza. Ukoliko vaša banka nudi takvo superiorno rešenje, sigurno ćete biti dugoročni i verni klijent jer nemate razlog zbog kog biste prebacili svoje poslovanje u drugu banku.

Fintech kompanije su svojim rešenjima već revolucionarizovale potrošačke transakcije, a sada imaju priliku da ostave još veći trag na poslovanje privrednih subjekata.

Šta nam fintech trendovi donose na srpskom tržištu

Trendovi koje smo spomenuli će sigurno imati uticaj i na srpsko tržište, ali su svakako drugačiji u skladu sa veličinom tržišta, regulatornim okvirima, potrošačkim mentalitetom i razvijenosti ekonomije.

Slabija perspektiva za B2C fintech igrače

U poređenju sa Evropskom unijom, zakonska regulativa u Srbiji je znatno manje pogodna za fintech kompanije koje usmeravaju svoju ponudu ka potrošačima, što je u kombinaciji sa malim tržištem izuzetno nepovoljno tlo za inovacije u ovom segmentu.

Zamislite da ste fintech kompanija iz Srbije – umesto da razvijate proizvod za tržište od svega šest miliona ljudi i gde regulativa ne podržava otvoreno bankarstvo (open banking), verovatno ćete se pre odlučiti da razvijate proizvod za evropsko tržište od 450 miliona ljudi i testirati ga u obližnjim državama poput Slovenije ili Bugarske.

Pored veličine tržišta i regulative, dodatni izazov sa kojim se fintech kompanije suočavaju je i indolentnost srpskih potrošača, kada je usvajanje novih tehnologija iz oblasti finansija u pitanju. Ono što je bitno da naglasimo jeste da se ovde ne radi nužno o nedostatku infrastrukture. Srpska internet i telekomunikaciona infrastruktura je relativno nova, i samim tim je sposobna da podrži moderne tehnologije. U ovom slučaju, radi se o navikama (ili nedostku navika) potrošača. S jedne strane društvene mreže, podkasti, YouTube uveliko su deo svakodnevnog života ljudi u Srbiji, što se ne može reći i za online/mobilno bankarstvo kao metode plaćanja.

Poslovni subjekti su sve plodnije tlo za fintech kompanije

Kada pričamo o domenu privrednih subjekata, stvari već postaju mnogo zanimljivije jer generalno rešenja koja se nude u inostranstvu imaju veliki potencijal i u Srbiji.

Konkretno, već imamo postojeća rešenja za klijente u smislu vođenja poslovanja, to jest administracije i finansija. Tako da baš kao i u svetu, i ovde mali i srednji privrednici mogu da se oslone na fintech rešenja koja su im isplativija u odnosu na rešenja koja su usmerena na velike organizacije, ali i prilagođena njihovim očekivanjima. Tu imamo recimo mini-ERP rešenja, to jest rešenja za planiranje poslovnih resursa, koja su ranije bila nedostupna manjim kompanijama zbog izuzetno velikih troškova.

Veliki setovi podataka (big data) i veštačka inteligencija u bankarstvu

Tržište bankarstva u Srbiji je dosta konkurentno, stoga ne čudi da banke prednjače u primeni inovacija u finansijskom ekosistemu. Treba i ovde ponoviti da je kod nas bankarska, kao i telekomunikaciona infrastruktura novija i zbog toga predstavlja značajnu prednost u primeni inovacija, čak i prema nekim zemljama Evropske unije kao što su Rumunija i Bugarska.

Kod nas su uveliko u primeni čet botovi, i to u više segmenata. Koriste se kako eksterno, u vidu korisničke podrške, ali i interno kao sredstvo za obuku, pronalaženje relevantnih informacija, kao i opšte unapređenje efikasnosti poslovanja kroz čitavu organizaciju.

U bitkama za potrošače u Srbiji, konkurencija između banaka je prilično oštra. Stoga, analitika velikih setova podataka uveliko predstavlja realnost. Banke koriste rezultate ovih analiza kao uvide u korisnička ponašanja i potrebe, te mogu efikasnije da prilagode svoje ponude, kao i procese tako da odgovaraju potrebama naših potrošača.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da postoje neki delovi fintech ekonomije koji su na gotovo istom nivou kao u svetu, ali i da su nejednakosti u smislu primene svetskih trendova velike. Delom se to može ispraviti modernizacijom zakonske regulative, koja bi onda rezultirala bogatijom ponudom za srpske potrošače, a samim tim i promeni same potrošačke kulture tako da Srbija postane plodnije podneblje za inovacije.

Samim tim bismo zatvorili krug, jer bi otvorenost potrošača podstakla dalji razvoj inovativnih fintech rešenja koja bi mogla da pariraju konkurentima i na svetskom nivou.