Tek počela godina, a Vlada već prebacuje novac iz budžetske rezerve

Košarkaškom savezu Srbije odobreno je rešenjem o upotrebi budžetske rezerve 177 miliona dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.

Sredstva se odobravaju Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije. I to radi obezbeđivanja finansijske pomoći Košarkaškom savezu Srbije potrebne za njegov normalni rad.

Kako je Forbes Srbija već pisao, Vlada poslednjih godina ima ustaljenu praksu da se rad sportskih saveza finansira preko tekuće budžetske rezerve. Preciznije preko Generalnog sekretarijata Vlade.

Osim toga, bilo je najavljivano iz Ministarstva finansija da će se praksa prelivanja velikih suma novca preko tekuće budžetske rezerve smanjiti. Na to je upozorila i misija Međunarodnog monetarnog fonda, ali se to ipak ne dešava.

Naprotiv, prošlo je tek 13 dana od početka ove kalendarske i fiskalne godine, a Vlada je već donela jedno takvo rešenje.

Potrebno prekinuti ovakvu praksu

Podsetimo, na prekid ovakve prakse upozorava poslednjih godina i Fiskalni savet. Oni su, prethodno urađenom analizom ustanovili da je Vlada od 2018. do 2023. preusmerila ukupno oko 2,6 milijardi evra na ovaj način. To je urađeno bez standardne procedure planiranja i bez uključivanja u budžet.

Upravo u ovoj analizi oni su upozorili da se budžetska rezerva u Srbiji upotrebljava kako bi se vodila ad hoc ekonomska politika. A to ne bi smela da bude njena namena.

„Korišćenje budžetske rezerve prihvatljivo je onda kad se njom povećava fleksibilnost budžeta na tehničkom nivou ili kad mora brzo da se reaguje na nepredviđene okolnosti, ali ne i za sprovođenje fiskalnih politika“, naveo je Fiskalni savet.

U Srbiji, međutim, rezerva se upravo koristi za „finansijski izdašne državne politike koje nisu prolazile kroz standardne faze planiranja i budžetiranja. I donošene su mimo redovnih procedura i parlamenta“.

Pomenuta analiza pokazala je i da se pojedini korisnici budžeta češće pojavljuju u rešenjima o upotrebi rezerve od nekih drugih. Tako se čak 249 rešenja od ukupno analiziranih 1.305 odnosilo na tri korisnika: jedinice lokalne samouprave, verske organizacije i sportske saveze.

Kritike i od MMF-a

Rezultati Evaluacije fiskalne transparetnosti koju su početkom ove godine radili zajednički MMF i Ministarstvo finansija trebalo je da budu predstavljeni do kraja 2025.

Ova analiza trebalo bi da predstavi nalaze u različitim oblastima fiskalne politike, uključujući i onu koja se odnosi na korišćenje i izveštavanje o upotrebi tekuće budžetske rezerve. Misija MMF-a uočila je svojevremeno da Vlada ovaj institut koristi preširoko. Odnosno da postoje neke zakonske nedorečenosti koje bi trebalo popraviti.

Vlada, pak, i sama u originalnoj Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine apostrofira da je plan da se na osnovu rezultata dobijenih iz evaluacije unapredi budžetski proces.

U međuvremenu se izgleda predomislila. U revidiranoj Fiskalnoj strategiji, dela koji se odnosi na tekuću budžetsku rezervu, nema. U oceni Strategije koju je uradio Fiskalni savet piše da je ovaj „pozitivni pomak“ koji je nagovešten u originalnoj Fiskalnoj strategiji sada izbrisan. Pa umesto napretka budžetskog procesa plan je da on nazaduje. Barem kada se radi o upotrebi tekuće budžetske rezerve.

Ova institucija ponovo je zato upozorila da se tekuća budžetska rezerva u Srbiji koristi previše široko i netransparentno. Da izostaju jasna pravila i ograničenja njene upotrebe.

Nedovoljna transparentnost

„Tekuća budžetska rezerva se koristi nedovoljno transparentno. Na taj način se udaljava od svoje izvorne namene. A to je finansiranje nepredviđenih i manjih rashoda tokom budžetske godine“, navodi Fiskalni savet.

Računajući prema predloženim prihodima budžeta za 2026, iznos tekuće budžetske rezerve za ovu godinu je 96,6 milijardi dinara ili nešto više od 800 miliona evra.

Ono što je, međutim, dodatno problematično jeste činjenica da revidirana Strategija više ne najavljuje transparentnije izveštavanje o trošenju ovog novca.

„To predstavlja korak unazad u pogledu transparentnosti rada Vlade, koja donosi rešenja o upotrebi rezerve. Fiskalna strategija iz juna je prvi put najavila promenu u izveštavanju. Iskazana je namera da se poveća transparentnost u upravljanju ovim sredstvima. I to kroz razjašnjavanje kriterijuma za korišćenje rezerve. Kao i razjašnjavanje izvora sredstava za unos u rezervu, i poboljšanje kvaliteta i ažurnosti izveštavanja o rezervi“, podseća Fiskalni savet.

Umesto toga, međutim, desilo se suprotno. U revidiranoj strategiji je ovo izbrisano i ništa od navedenog se ne pominje. „Ovo je siguran korak unazad u fiskalnoj politici, kvalitetu Fiskalne strategije i transparentnosti rada Vlade. Takođe, naročito je problematično imajući u vidu da netransparentna upotreba rezerve postaje i predmet kritike Evropske unije“, naveo je Fiskalni savet.