Tramp dobio poreski imunitet: To bi moglo da mu uštedi vrtoglavu sumu novca

Vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanše potpisao je u utorak dokument kojim se Donaldu Trampu, dvojici njegovih starijih sinova i njegovoj kompaniji dodeljuje širok imunitet u vezi sa potencijalnim poreskim sporovima sa saveznom vladom.

To je najočigledniji primer kako predsednik lično profitira iz nagodbe sa Poreskom upravom, koju je tužio nekoliko dana nakon stupanja na funkciju, zbog toga što nije sprečila objavljivanje njegovih ličnih poreskih prijava.

Nagodba dolazi u zgodnom trenutku. Donald Tramp je 2025. navodno zaradio oko 1,4 milijarde dolara od kriptovaluta i licenciranja brendova.

Tako je pretvorio svoju prvu godinu povratka u Belu kuću u najprofitabilniju godinu svog života.

Ako predsednik dobije produženje za svoju poresku prijavu za 2025, njegovi savetnici bi upravo sada mogli da razmatraju kako da prikažu ovogodišnji talas prihoda.

Poreski sporovi: Tramp svestan sukoba interesa

Tramp nikada nije krio osnovni princip. Kada ga je Hilari Klinton optužila da ne plaća porez tokom debate 2016. godine, odgovorio je: „To znači da sam pametan“. Takođe i znatno bogatiji.

Ako Tramp uspe da osmisli načine da izbegne plaćanje poreza na prihode iz 2025. godine, mogao bi da uštedi više od pola milijarde dolara, prema procenama Forbes.

Sukob interesa koji stoji u pozadini svega toliko je očigledan da ga je i sam Tramp priznao. „Ja sam taj koji donosi odluku, zar ne?“, rekao je u oktobru. „Ta odluka bi morala da prođe preko mog stola. I prilično je čudno donositi odluku u kojoj sam ja taj koji sebi plaća“.

Tramp je prvobitno sugerisao da bi svaku odluku koja se tiče njega prosledio u dobrotvorne svrhe, pre nego što je izabrao kreativniji pristup.

Vlada ne bi plaćala Trampu. Umesto toga, Tramp bi dobio izuzeće koje mu omogućava da plati manje državi. Ovaj potez podseća na staru izreku „ušteđeni peni je zarađeni peni“. Sa istim ishodom: više novca u Trampovom džepu.

Na pitanja o svemu ovome, Bela kuća je uputila novinare na Tramp organizaciju. Predsednikov biznis nije osporio procene, ali je izdao opsežno saopštenje u kojem napada Poresku upravu (IRS).

Navodi, između ostalog: „Ova nagodba ima za cilj da obezbedi značajnu odgovornost za dugotrajne i sistemske propuste IRS-a u zaštiti kada su u pitanju osetljivi poreski podaci građana“.

Eksplozija poslova nakon izbora

Kao i sama nagodba, Trampove ogromne zarade proističu iz predsedničke funkcije. Pred izbore 2024. godine, Tramp je najavio novi kripto projekat, World Liberty Financial.

Predviđao je prodaju tokena svima zainteresovanima. Ti tokeni nisu davali nikakav finansijski udeo u kompaniji, što delimično objašnjava zašto u početku nisu privukli veliku pažnju.

Međutim, nakon njegove izborne pobede, prodaja je naglo porasla. Ekonomija tog aranžmana bila je osmišljena tako da veliki deo novca ide Trampovoj porodici.

Nakon prvih 15 miliona dolara prodaje, 75% prihoda išlo je Trampovima, a od toga je 70% pripadalo samom predsedniku.

Do kraja 2024. u taj „mehanizam“ je ušlo više od 50 miliona dolara, a u narednoj godini je rast dodatno ubrzan.

Tokeni nisu bili jedino što je Tramp prodavao. Kako je prvi izvestio Forbes, sklopio je i tajni dogovor da proda deo vlasničkog udela u World Liberty Financial u januaru 2025. Kasnije je Volstrit žurnal identifikovao kupca tog udela kao entitet povezan sa šeikom Tahnunom bin Zajedom Al Nahjanom, u poslu vrednom oko 500 miliona dolara.

Ugovor je navodno isključivao prihode od prodaje tokena, koji su u tom trenutku bili glavni izvor prihoda kompanije. World Liberty Financial je potom lansirala stejblkoin koji je drugi entitet povezan sa šeikom podržao investicijom od više milijardi.

Tramp je iz tog aranžmana izašao sa procenjenih 375 miliona dolara pre oporezivanja. To bi u teoriji generisalo oko 140 miliona dolara federalnog poreza.

Takođe u januaru 2025, neposredno pre nego što je Tramp preuzeo funkciju, lansiran je memkoin. Taj token je eksplicitno upozoravao investitore da „nije namenjen kao investiciona prilika“.

Ipak, mnogi su želeli da ga kupe, što je pokrenulo pomamu koja je, prema procenama, donela oko 315 miliona dolara u transakcionim naknadama novoizabranom predsedniku SAD. Te naknade bi u teoriji stvorile još jednu poresku obavezu od oko 115 miliona dolara.

Misteriozni kupci s Bliskog istoka

Sa već uspostavljenim kripto-mehanizmom za bogaćenje, Tramp je preuzeo predsedničku funkciju. Novac je počeo da pristiže u velikim količinama.

U aprilu je firma sa sedištem u UAE kupila 25 miliona dolara World Liberty Financial tokena. Dva meseca kasnije, entitet pod imenom Aqua1 Foundation, takođe iz UAE, kupio je još 100 miliona dolara.

Zatim je mala zdravstvena kompanija Alt5 Sigma prešla u kripto sektor. Najavila je plan da akumulira World Liberty Financial tokene u vrednosti većoj od 700 miliona dolara.

Tokom godine, World Liberty Financial je ukupno prodala oko 1,3 milijarde dolara tokena. Od toga je 75% otišlo Trampovoj porodici. Pri čemu je predsednik lično ostvario procenjenih 700 miliona dolara. To bi pokrenulo dodatnu poresku obavezu od oko 260 miliona dolara.

Njegovi sinovi su, u međuvremenu, putovali širom sveta i potpisivali nove ugovore o licenciranju i menadžmentu. Takvi aranžmani su 2024. doneli procenjenih 50 miliona dolara. Ako bi 2025. bila jednako profitabilna, to bi moglo da pokrene dodatnih 15 do 20 miliona dolara poreza.

Još nekoliko miliona dolara obaveza verovatno bi proizašlo iz različitih Trampovih brendiranih proizvoda. Uključujući satove, gitare, knjige i pozlaćeni mobilni telefon koji, između ostalog, ima američku zastavu sa 11 pruga.

„Nekretnina procenjena na nulu“ i porez

Tramp je takođe mogao da se suoči sa značajnim poreskim obavezama pre 2025, zbog svog načina primene agresivnog računovodstva. Dugo je izražavao zabrinutost zbog svoje investicije u Čikagu, za koju je navodno tvrdio da je „bezvredna“ kako bi ostvario poreske olakšice. Dok je istovremeno prikazivao ostatak svog portfolija kao vredan, Tramp je više puta sugerisao da Forbes tu nekretninu proceni na nulu.

Njujork Tajms je izvestio da je taj potez doveo do spora sa Poreskom upravom, koji je mogao da ostavi potencijalni poreski dug od više od 100 miliona dolara. Ako taj spor nije rešen pre utorka, nova nagodba bi ga, kako se čini, zatvorila.

Trampove poreske strategije privukle su pažnju vlasti i u drugim slučajevima. Tramp Organizacija je 2022. osuđena za krivična dela, uključujući poresku prevaru i zaveru. Ta šema se odnosila na različite pogodnosti dodeljene rukovodiocima na način koji je zaobilazio poreze.

Najzanimljivije u vezi sa suđenjem bilo je koliko je novca bilo u pitanju. Kazne izrečene Tramp Organizaciji iznosile su svega 1,6 miliona dolara. Zločini su bili dovoljno mali da deluju sitno, ali dovoljno veliki da budu besmisleni.

Poreska obaveza veća od pola milijarde dolara

Ovog puta, brojevi nisu mali. Tramp se sada, po svemu sudeći, suočava sa poreskom obavezom većom od pola milijarde dolara. Njegovi sinovi, Erik Tramp i Donald Tramp Mlađi, koji su takođe dobili imunitet kroz dogovor postignut u utorak, izlaze iz godina rekordnih zarada koje bi u teoriji izazvale velike poreske obaveze.

Portparol Tramp Organizacije izjavio je da Erik Tramp nema otvorenih ličnih poreskih revizija, ali nije odgovorio na dodatna pitanja u vezi sa njegovim porezima za 2025.

Mogle bi da prođu godine dok sudovi ne utvrde da li je nova nagodba zakonita.

Ali vreme može biti izuzetno vredno, posebno za porodicu poput Trampovih, koja aktivno ulaže svoj novac u akcije i obveznice. Uz pretpostavku prosečnih prinosa, 600 miliona dolara „slobodnog novca“ moglo bi da donese dodatnih 240 miliona dolara u narednih pet godina.

Sporazum potpisan u utorak bi na kraju mogao postati jedan od najvrednijih „poslova“ u životu Donalda Trampa. Ne zato što mu briše poresku obavezu, već zato što uklanja najveću pretnju sa kojom se svaki poreski prevarant suočava: Poresku upravu.

Den Aleksander, novinar Forbes