Tramp predlaže osnivanje državnog investicionog fonda SAD
Bivši predsednik Donald Tramp predložio je juče kreiranje državnog investicionog fonda SAD, kakav koriste zemlje poput Norveške, Kine i Južne Koreje, sugerišući da bi bio formiran i delimično finansiran od carina ako on pobedi na predsedničkim izborima.
Tramp je ovaj predlog izneo tokom govora u Ekonomskom klubu Njujorka, postavljajući pitanje zašto SAD nemaju suvereni fond i rekavši da će njegova administracija stvoriti fond za zemlju „kako bi se ulagalo u velike nacionalne poduhvate za dobrobit svih Amerikanaca“.
Tramp je rekao da će „ogromne količine novca“ od carina „i drugih inteligentnih stvari“ biti iskorišćene za finansiranje ovog investicionog fonda.
Suvereni fondovi su državni investicioni fondovi koji, poput tradicionalnih investicionih fondova, mogu ulagati u akcije, nekretnine, obveznice, hedž fondove i druge instrumente, stvarajući tako fond sredstava koji može pomoći vladi i narodu da se zaštite od ekonomskih pritisaka.
Sredstva za ove fondove mogu doći iz viška u budžetu zemlje, mogu uključivati suficite u trgovini, prihode od državnih resursa, operacije sa stranim valutama i državne transfere, prema podacima Instituta za korporativne finansije.
Međutim, prema podacima američkog Ministarstva finansija, SAD su uglavnom poslovale sa federalnim deficitom i nisu imale budžetski suficit od 2001. godine, kada je on iznosio 128 milijardi dolara.
Tradicionalno, SAD nisu imale potrebu za suverenim fondom, jer su Federalne rezerve i Ministarstvo finansija sposobni da upravljaju sličnim dugoročnim investicijama, kako kaže Sara Kohejn Vilijamson, izvršna direktorka FCLTGlobal-a.
SAD imaju iskustva sa suverenim fondovima na nivou država, gde, na primer, Teksas, Novi Meksiko i Aljaska imaju višemilionske fondove usmerene na nekretnine, obrazovanje i eksploataciju nafte.
Saudijski suvereni fond, poznat kao Fond za javne investicije, navodno je uložio više od dve milijarde dolara u LIV Golf – konkurenta američkog PGA Tour-a, koji je uspeo da privuče nekoliko PGA golfera, uključujući Bruksa Koepku i Brajsona Dešamboa. Fond poseduje imovinu u vrednosti od 925 milijardi dolara. LIV je održao događaj u Trampovom Nacionalnom golf klubu Bedminster 2022. godine.
Trampov predlog da se suvereni fond finansira novcem prikupljenim od carina mogao bi naići na poteškoće. Velika većina carina koje je bivši predsednik uveo tokom svoje prve administracije otišla je farmerima koji su pretrpeli velike gubitke zbog kineskih carina – tačno 92%, prema podacima Saveta za međunarodne odnose, koji je naveo da je Tramp obećao da će nastaviti da pruža podršku farmerima sve dok trgovinski rat ne prestane.
Ako Tramp bude izabran za drugi mandat i ostane pri svom obećanju, njegove carine možda neće biti tako održiv izvor prihoda za suvereni fond kao što on tvrdi. Prihod od carina je takođe postao sve manje relevantan za državne prihode, prema podacima Bele kuće, budući da je prošle godine iznosio samo 2% od ukupnih 4,4 biliona dolara saveznog poreskog prihoda, dok su porezi na individualne i neplaćene prihode činili više od tri četvrtine saveznog poreskog prihoda.
Milijarder iz hedž fondova Džon Polson, čije se bogatstvo procenjuje na 3,8 milijardi dolara, rekao je za Blumberg posle Trampovog govora da bi SAD trebalo da stvore jači suvereni fond od Norveške, koja ima najveći fond na svetu sa imovinom od 1,7 biliona dolara. Polson je rekao da bi Tramp mogao da nadoknadi manjak u budžetu SAD kroz carine i smanjenje prekomerne potrošnje, prenosi Blumberg.
Tramp je u svojoj kampanji za 2024. godinu obećao podršku za smanjenje korporativnih poreskih stopa sa 21% na 15%, predložio ukidanje poreza na socijalno osiguranje, ukidanje poreza na napojnice i mogućnost uvođenja carine od 10% na većinu uvoznih proizvoda i carine od 60% ili više na kinesku robu, prema pisanju Njujork Tajmsa, koji je dodao da je Trampova carinska politika tokom njegovog mandata dovela do smanjenja uvoza i povećanja proizvodnje u nekim industrijama kao što su čelik i poluprovodnici.
Ekonomski stručnjaci upozorili su da prevelika zavisnost od carina može doneti probleme potrošačima. Trampove carine iz 2018. i 2019. godine dovele su do novih poreza u vrednosti od skoro 80 milijardi dolara za Amerikance, prema podacima Poreske fondacije, dok su američka domaćinstva doživela prosečan godišnji porast poreza od 625 dolara uz „niže prihode i smanjenje potrošačkog izbora“.
Antonio Pekenjo IV, novinar Forbes