Trampov zet za Forbes o projektu Generalštab: Nastavljamo sa planiranjem i radom kako bismo ga realizovali
Zahvaljujući dobrim investicijama, novom finansiranju onih koji ga podržavaju na Bliskom istoku i rastu vrednosti nekretnina u južnoj Floridi, suprug Ivanke Tramp pridružio se svom bratu i tastu u „klubu sa tri tačke“ – među milijarderima.
Najveći uspeh Džareda Kušnera u oblasti investiranja privatnog kapitala do sada je izraelska kompanija u koju je pokušao da uloži i pre više od 10 godina.
Kušner je 2014. imao 33 godine i bio izvršni direktor Kushner Companies, njujorške firme za nekretnine koju su osnovali njegov otac i deda. Tražeći nove investicije, usmerio se na izraelsku osiguravajuću i finansijsku kompaniju Phoenix. Kušner je tada postigao preliminarni dogovor da kupi 47% udela u firmi, delimično zahvaljujući zajmu dobijenom od prodavca. Sve je izgledalo obećavajuće. Ali su regulatorne prepreke ubrzo postale nepremostive i dogovor je propao.
Deset godina kasnije, dobio je drugu šansu. Preko Affinity Partners (investicione firme koju je osnovao početkom 2021. godine) od jula 2024. uložio je oko četvrt milijarde dolara u kupovinu skoro 10% udela u Phoenix-u. To je jedna od najvećih opklada Afinitija do sada. Ujedno i „najbolja investicija“, hvali se Kušner, sada 44-godišnjak. Dodaje da je već ostvario povrat veći od devet puta.
Razvojni put
Zahvaljujući ovakvim potezima, kao i sposobnosti da prikuplja sredstva od uticajnih bliskoistočnih ulagača, Kušner je sada milijarder. Forbes procenjuje njegovo bogatstvo na nešto više od milijardu dolara, u odnosu na najmanje 900 miliona prošle godine. Time se pridružuje redovima milijardera, zajedno sa bratom Džošom (neto vrednost: 5,2 milijarde) i tastom, predsednikom Donaldom Trampom (7,3 milijarde). Za razliku od brata, čija se investiciona firma uglavnom fokusira na tehnološke investicije, ili Trampa, koji danas najveći deo prihoda ostvaruje preko kripto ulaganja, Kušner je izabrao sopstveni put.
Kušner je 2017. napustio porodični biznis nekretnina da bi se pridružio Beloj kući kao viši savetnik tokom prvog Trampovog mandata. Ta uloga ga je odvela na Bliski istok, gde je učestvovao u pregovorima o Abrahamovim sporazumima. To su dogovori o normalizaciji odnosa Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i drugima. U januaru 2021, istog meseca kada je Tramp napustio Belu kuću, Kušner je osnovao Afiniti Partners u predgrađu Majamija (Sunny Isles Beach). Do sada je prikupio 4,6 milijardi dolara, uključujući 1,5 milijardi prošle godine od dva ranija investitora – katarskog državnog fonda i kompanije Lunate iz Abu Dabija (koja je deo kraljevske grupe šeika Tahnuna iz UAE).
Imovina Kušnera
Kušner je vlasnik 100% Afinitija, koji Forbes trenutno procenjuje na 215 miliona dolara. U oktobru je bio procenjen na 170 miliona. To mu je drugo najveće vlasništvo, odmah posle 20% udela u porodičnoj firmi Kushner Companies, vrednog 560 miliona dolara (pad sa 580 miliona). Još jedna dobra investicija bila je kupovina kuće na ostrvu Indijan Krik na Floridi – poznatom kao „bunker milijardera“. Posede na ostrvu imaju i Džef Bezos i emir Katara. Kupio je za 32 miliona dolara 2020. godine. Ta kuća, u kojoj živi sa suprugom Ivankom, sada vredi najmanje 105 miliona dolara (ne računajući hipoteku) ili skoro trostruko više. Ostatak Kušnerovog bogatstva čine gotovina, umetnička dela i druge lične investicije (za razliku od braće i tasta, očigledno bez ulaganja u kripto).
Iako ima raznovrstan portfolio, danas je potpuno fokusiran na Afiniti. Investiranje privatnog kapitala je novo polje za njega, budući da mu je prethodno iskustvo bilo pretežno u nekretninama. Možda mudro, krenuo je polako, potrošivši manje od 500 miliona do 2023. Ali sada ozbiljno ubrzava. Afiniti je do aprila investirao više od dve milijarde dolara i na putu je da uloži najmanje milijardu samo ove godine. Prema poslednjem finansijskom izveštaju iz marta, firma upravlja imovinom od 4,8 milijardi dolara. Ima oko 25 investicija – uključujući 22 portfeljske kompanije – u najmanje osam zemalja, u industrijama od fitnes tehnologije do lizinga automobila.
„Kada smo počeli, pokušavali smo da nađemo svoje mesto na tržištu“, rekao je Kušner za Forbes. „Ali sada smo se pozicionirali kao partner kome se može verovati“.
Nova ulaganja
Među najnovijim investicijama: Afiniti je u avgustu kupio 8% udela u britanskoj digitalnoj banci OakNorth za nepoznat iznos. Firma takođe ulazi u bum veštačke inteligencije. Nedavno je podržala Universal AI, kompaniju koja gradi infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Ona je prikupila 10 miliona dolara od niza poznatih ulagača, uključujući bivšeg izvršnog direktora Gugla Erika Šmita i poznatog investitora Elada Gila, rođenog u Izraelu. Kušner i Gil su pokrenuli novi AI startap sa sedištem u San Francisku – Brejn Ko – koji je već prikupio 30 miliona dolara od Afinitija, Gila i drugih. Uključujući Brajana Armstronga (Koinbejs), Rida Hofmana (Linkdin) i Patrika Kolisona (Strajp).
Većina investitora Afinitija došla je zahvaljujući vezama koje je Kušner stvorio dok je radio u Beloj kući. (Zvanično se povukao iz politike za Trampov drugi mandat, ali i dalje savetuje u nekim pitanjima i povremeno se pojavljuje sa predsednikom, poput nastupa na teniskom US Openu početkom septembra.). Investitori Afinitija plaćaju oko 60 miliona dolara godišnje u naknadama.
Uspeh portfolija firme uglavnom će se meriti na duži rok. Dok je standardni životni ciklus fonda privatnog kapitala oko 10 godina, prvi fond Afinitija trajaće 13. Ipak, već sada postoje jasni rani uspesi. Jedan od njih je QXO, firma za distribuciju građevinskih proizvoda koju je osnovao Bred Džejkobs. On je preduzetnik koji je već izgradio osam kompanija vrednih milijardu dolara. Afiniti je uložio 350 miliona dolara u QXO između jula 2024. i aprila ove godine. Ostvario je dobit od 98% od početne investicije.
Revolut
Revolut, londonska digitalna banka koju su osnovali Nik Storonski i Vlad Jacenko, takođe ima potencijala. Afiniti je u avgustu 2024. investirao u kompaniju po proceni vrednosti od 45 milijardi dolara. Revolut je, prema navodima, nedavno pokrenuo prodaju akcija na sekundarnom tržištu, koja firmu procenjuje na 75 milijardi dolara. To bi značilo prinos od 67% za nešto više od godinu dana. Jedna od prvih kompanija koje je Kušner podržao, platforma iz Dubaija za male oglase Dubizzle Group, navodno planira izlazak na berzu.
Tu je i Phoenix, jedna od prvih izraelskih osiguravajućih kuća koja se proširila na privatne kredite i upravljanje imovinom. Kušner je ponovo počeo da razmišlja o Finiksu 2022. godine. Pre nego što je napad Hamasa 7. oktobra 2023. poremetio situaciju u regionu. Smatrao je da je tržište nepravedno potcenjivalo kompaniju jer se njenim akcijama trgovalo kao da je reč isključivo o osiguravajućoj kući, a ne kao firma koja ostvaruje značajne prihode od naknada.
Uspeh u Izraelu
Afiniti je prvi put ušao u Finiks u julu 2024. „U to vreme, većina se plašila da investira u Izrael zbog nesigurnosti izazvane ratom“, kaže Kušner. „Mi smo Finiks videli kao pogrešno shvaćen ključni resurs i rekli: ‘Hajde da napravimo veliku opkladu na Izrael’“.
Finiks upravlja imovinom vrednom oko 170 milijardi dolara. Kušner ga naziva „izraelskim Džej Pi Morganom“. Tržište je u međuvremenu prihvatilo njegovu procenu. Cena akcija Finiksa se skoro utrostručila, ali je Kušner višestruko uvećao svoj prinos. Njegov kapital sada vredi više od devet puta u odnosu na prvobitnu investiciju.
Kušner nema zvaničnu ulogu u Finiksu, ali održava, kako kaže, „veoma aktivan dijalog sa kompanijom“. Sastaje se sa njima svake dve do tri nedelje — češće nego drugi investitori Finiksa — da bi razgovarali o novostima, tržišnim trendovima i idejama za povezivanje sa investitorima i menadžerima imovine.
„On jeste manjinski, ali značajan manjinski vlasnik“, kaže kroz šalu izvršni direktor Ejal Ben Simon. Njegov zamenik, Dejvid Aleksander, dodaje: „Imamo mnogo iskustva sa vodećim globalnim fondovima privatnog kapitala. On je izgradio sjajan tim i kapacitete, tako da se oseća kao da sarađujemo sa jednom od vodećih firmi, sa dubokim uvidima i dobrim pitanjima“.
Neuspešne priče, da li i Beograd
Naravno, nisu sve Kušnerove opklade bile uspešne. Mozaik (Mosaic), kalifornijski zajmodavac za projekte solarne energije u domaćinstvima, koji je Afiniti podržao 2022, podneo je zahtev za bankrot po Poglavlju 11 u junu.
Njegov planirani luksuzni projekat vredan 500 miliona dolara na mestu bivšeg generalštaba Jugoslovenske armije u Beogradu — koji je trebalo da uključi hotel sa brendom Tramp i tri luksuzne kule u partnerstvu sa Mohamedom Alabarom, milijarderom iz Dubaija — naišao je na prepreku u maju. (To mesto je bombardovao NATO 1999. godine, a ruševine su proglašene kulturnim dobrom. Lokalno tužilaštvo je saopštilo da je jedan zvaničnik iz sektora kulture falsifikovao ključni dokument kojim je vlada ukinula zaštitu tog statusa).
„Mogao bi da postoji prelepi hotel koji stvara radna mesta i plaća poreze, umesto bombardovane zgrade koja je ruglo“, kaže Kušner. Uveren je da će se projekat ipak ostvariti. „I dalje imamo sjajan dizajn i nastavljamo sa planiranjem i radom kako bismo ga realizovali“.
Gledajući unapred, Afiniti nastavlja da traga za poslovima. Kušner i dalje planira ulaganje u jednu meksičku infrastrukturnu kompaniju, iako je taj potez odložen zbog Trampovih carina. On nastoji da firma kupi više američke opreme pre nego što se obaveže.
Skoro pet godina nakon što je preuzeo vođenje Afinitija, Kušner je i dalje mali igrač u svetu investiranja privatnog kapitala. Uprkos nekim zabeleženim pobedama, još je prerano procenjivati uspeh portfolija firme u industriji gde se prinosi mere na period od 10 godina. Ali to nije odvratilo bogate investitore sa Bliskog istoka od daljeg ulaganja u njegove fondove. Ako se taj trend nastavi, njegova investiciona istorija možda i neće imati presudan značaj za njegov lični bilans uspeha.
Monika Hanter-Hart, novinarka Forbes
Đakomo Tonjini, novinar Forbes