U Srbiji samo pet stambenih zgrada ima solarne panele: Iskustva negativna, investicija osuđena na neuspeh

Elektroprivreda Srbije (EPS) je za tri godine potpisala gotovo 5.000 ugovora sa kupcima proizvođačima električne energije, odnosno onima koji su odlučili da na svoje objekte, kuće i zgrade (bilo da su privatni vlasnici ili institucije) ugrade solarne panele.

Najveći broj kupaca su domaćinstva. Ima ih gotovo 3.500 sa ukupnom snagom od 28,5 MW.

Najveći kapaciteti dolaze iz kategorije „Ostali kupci-proizvođači“. U tu grupu spadaju telekomunikacioni i industrijski objekti, odnosno kompanije, zatim škole i vrtići, crkve…

Ona broji 1.339 objekta i beleže značajan rast u odnosu na prethodnu godinu sa ukupnom snagom od 68,7 MW.

Samo pet zgrada ima solarne panele

Najmanje ih je, međutim, među stambenim zajednicama. Za sada ih je, prema podacima EDS-a, svega pet registrovanih – u Beogradu, Subotici, Nišu, Pančevu i odnedavno u Kragujevcu. Njihova instalisana snaga je 89,5 kW.

Forbes Srbija istraživao je šta su razlozi da ih nije više i kakva je procedura da bi stanari na svojoj zgradi postavili solarne panele. Koliko se razlikuje od procedure za kuće i kolika je njihova isplativost.

Pojedini prozjumeri u stambenim jedinicama koji su se odvažili na ovaj korak kažu za Forbes Srbija da je procedura za solarne elektrane komplikovana i složena i da je i posle nekoliko godina upitna u pogledu isplativosti.

Procedura je takva da stambena zajednica stiče status kupca-proizvođača upisom u registar nakon ispunjenja uslova navedenih u Uredbi o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača.

Šta to znači u praksi? Da bi stekla status kupca-proizvođača, prethodno je potrebna odluka skupštine stambene zajednice, zatim da stanari podnesu zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje proizvodnog objekta i zaključe ugovor o pružanju usluge za priključenje.

Dodatna dokumentacija

Potom sledi izgradnja solarne elektrane, ispunjavanje obaveze iz ugovora o pružanju usluge za priključenje solarne elektrane i zaključivanje ugovora o potpunom snabdevanju električnom energijom sa neto merenjem.

Proizvodni objekat stambene zajednice se priključuje na distributivni sistem preko postojećeg mernog mesta koje je prilagođeno i gde se menja postojeće jednosmerno brojilo u dvosmerno.

Sva ova dokumentacija, prema tvrdnjama naših sagovornika, ima i prateću pa je tako potrebno obezbediti i opšta dokumenta poput izvoda o registraciji stambene zajednice, imenovanja projektanta i njegova licenca Inženjerske komore, kao i izvoda iz katastra. Neizbežan je i tehnički deo poput uslova za instalaciju, projektovani vek korišćenja i uslovi za održavanje, prikaz tehničkih rešenja za zaštitu od požara, procena uticaja na životnu sredinu, elaborat zaštite na radu…

Komplikovana procedura

Prva stambena zajednica koja je na sistem priključena krajem 2022. bila je u Pančevu.

Instalisana snaga solarne elektrane na zgradi u Bokokotorskoj ulici je 9,5 kW. Aleksandar Vraniškovski postavio je solarni panel za potrebe svog stana jer su mu računi tokom zimskih meseci bili visoki i želeo je da smanji troškove, a istovremeno i da se okrene energetskoj efikasnosti.

Njegov primer, odnosno instaliranje solarne elektrane na zgradi sa većim brojem stanova za potrebe jednog stana ispostavilo se da nije isplativo kao što je to slučaj u kućama.

Sistem obračuna za zgrade nije isti kao za kuće

Zbog čega? Najpre zato što prema važećim propisima tehničko rešenje primenjeno kod stambenih zajednica dovodi do toga da prozjumer u stambenoj zgradi ne može direktno da troši proizvedenu električnu energiju.

On mora svu proizvedenu energiju da isporučuje u mrežu, pa je tek onda preuzima kao predati višak.

Mrežarinu plaćaju i domaćinstva koja su prozjumeri, ali za razliku od stambenih zajednica oni povlače manje energije zato što imaju mogućnost direktne potrošnje. 

Drugačija je situacija kada stanari zgrade instaliraju solarne panele kako bi imali struju za zajedničku potrošnju (npr. osvetljenje u zgradi i lift).

Viškovi nastaju kada proizvodnja prevazilazi potrošnju i „prenosi“ se u elektrodistributivni sistem. Kupac može preuzeti energiju do perioda poravnanja koji je 31. mart svake godine ako je u pitanju neto-merenje. Cena preuzetog viška je pet dinara/kWh bruto, s obzirom na to da propisi nalažu da se na preuzetu energiju plaća mrežarina, odnosno naknada za obračun pristupa distributivnom sistemu. Ona je uvećana za akcizu od 7,5% i PDV od 20%.

Do godinu dana za ceo posao

Vraniškovski kaže da je proces priključena njegove elektrane trajao oko osam meseci. Panel na krovu zgrade je ugradio u martu, a ugovor je potpisao tek krajem 2022.

Sporan je bio deo ko je investitor jer sticanje statusa kupca-proizvođača za individualne stanove u stambenoj zgradi nije dozvoljeno već isključivo stambena zajednica može da stekne taj status.

Kada je reč o obavezama prema ostalim stanarima, koji ne koriste solarne panele, morao je da postigne dogovor sa njima da mu ustupe deo krova.

Tako su bila neophodna tri ugovora – između njega i stambene zajednice, njega i EPS-a i između stambene zajednice i EPS-a. Osim toga, cela procedura za ugradnju solarne elektrane je podrazumevala i značajne stavke u budžetu.

Samo za brojilo oko 1.000 evra

Instalacija posebnog brojila stajala ga je četiri puta skuplje nego što košta prozjumere u kućama. Brojilo koje je u zgradi ugrađeno za njegov stan koštalo je oko 1.000 evra.

Kada se uzmu u obzir i troškovi za elektranu, kao i takse, ova investicija dostigla je oko 13.000 evra.

Kaže da je procedura komplikovana i zbog propisa koji nisu usklađeni. Na mejlove i pitanja koja je imao u institucijama niko nije odgovarao.

Tokom celokupnog procesa od velike pomoći bili su mu predstavnici energetske zadruge Elektropionir. Uz njihovu pomoć je uspeo da dođe do predstavnika EPS-a i resornog ministarstva i tako značajno ubrza proceduru.

Proračun i očekivanja u kom periodu bi se ova investicija mogla isplatiti sada ne može dati.

„Za mene je ovakav sistem nepovoljan jer nemam mogućnost korišćenja energije za svoje domaćinstvo proizvedene u momentima kad paneli prave struju. Veliki problem je obračun jer EPS očigledno ne želi da se odrekne svog dela energije“, dodaje.

Domaćinstva odmah koriste viškove

Pojedinačna domaćinstva mogu direktno da napajaju svoje uređaje kada imaju sunčan dan i zato imaju nulu na potrošnji.

„Kod mene se očitava svaki uzeti kilovat i ja na taj preuzeti kilovat plaćam nadoknade. Što se obračuna tiče, dešava se da isporučim 2.000 kilovat sati i da mi stigne račun od 10.000 dinara, pa i više nekada. Ovakav sistem nema mnogo logike niti isplativost za mene. Taj obračun je vrlo nepošten i meni se čini da naš sistem za ovaj poduhvat nije bio spreman“.

Kaže i da će se žaliti na poslednje račune koji su u martu i aprilu iznosili 7.000 i 9.000 dinara.

Takođe, i da će se u narednom periodu pozabaviti procedurom kako bi video da li se može nadati tome da dobije status kupca kakav imaju domaćinstva.

Ni u Subotici nema mnogo zadovoljstva

Stručnjaci za energetiku pojašnjavaju da bi bilo nepravedno da samo jedan stan koristi proizvodnju elektrane, a da ostali koriste šta njemu preostane. Upravo zbog toga se, kako objašnjavaju, u slučaju stambenih zajednica elektrana priključuje direktno na mrežu. Onda se i celokupna proizvedena električna energija isporučuje u mrežu.

Ukazuju da najveću prepreku predstavlja neinformisanost građana da postoje ovakvi koncepti proizvodnje električne energije. Problem su i dugotrajne procedure, kao i nemogućnost da se stanari dogovore oko zajedničke investicije.

Da je procedura kompleksna potvrđuje i Jasna Papak koja je iste godine kada i Aleksandar Vraniškovski postavila solarni panel na zgradi u kojoj živi u Subotici.

„Solarni panel je bio postavljen u septembru 2022. i 13 meseci sam čekala na dokumentaciju i priključenje brojila. Kada je to trebalo da bude realizovano, rečeno mi je da ne mogu da budem priključena kao domaćinstvo već isključivo kao stambena zajednica iako sam vlasnica cele stambene celine na spratu. Dešavalo se potom da brojilo radi pa neko vreme ne radi, i onda dobijem nepotpun račun na koji se kasnije žalim“, kaže Papak.

Očekuje da će joj se ova investicija možda isplatiti tek za devet godina. Da nije vlasnik celine na spratu u zgradi, smatra da bi ovakav posao bilo nemoguće sprovesti jer je za sve potrebna saglasnost svih stanara, a procedura je i ovako komplikovana.

EPS: Neusaglašenosti rešene, problem neinformisanost

Predstavnici EPS-a nedavno su na jednoj konferenciji saopštili da su rešeni izazovi u vezi sa neusaglašenošću propisa. Takođe i da je neophodna dalja edukacija kupaca.

Prozjumeri su do sada kompaniji isporučili ukupno 57 miliona kilovat-sati električne energije. Efekat se vidi na kraju perioda poravnanja. Krajem marta 2025, oko 74 odsto kupaca nije imalo viškove ili su oni bili neznatni. Oko 20 odsto kupaca ostvarilo je viškove između 1.000 i 5.000 kWh, koje su predali u mrežu bez naknade, naveli su predstavnici EPS-a.

Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić potvrđuje da ugradnja solarnih panela na zgradama i ono na šta se žali kupac-proizvođač iz Pančeva ruši sliku o isplativosti ove ideje.

Takođe, pokazuje i diskriminatorni tretman članova stambene zajednice upravo zbog izostanka mogućnosti direktne potrošnje.

Oduzimanje vlasništva nad sopstvenom investicijom

Ukazuje i da je procedura u pogledu dokumentacije nedovoljno jasna te da zato traje duže. Kaže da je potrebno dodatno urediti propise, ali i tehnička rešenja za stambene zajednice.

Elektrodistribucija traži da vlasništvo nad solarnom elektranom bude prevedeno na samu stambenu zajednicu. To vlasniku stana praktično oduzima vlasništvo nad sopstvenom investicijom, pojašnjava Šćekić.

„To je još jedna od stvari zbog kojih stanari ne žele da ulaze u posao. To koči i dalja planiranja. Recimo, u slučajevima kada treba da se radi neki servis. Tada svi stanari treba da se pitaju i ispada da ovo pitanje nije deo energetike već obligacionih odnosa“, dodaje Šćekić.

Raspodela energije kao bauk

Šćekić smatra da se nije smelo dozvoliti da raspodela energije „bude bauk“.

Navodi i da novi Zakon o energetici uvodi mogućnost osnivanja energetskih zajednica građana i da Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije daje mogućnost osnivanja Zajednice obnovljivih izvora energije.

I za jednu i za drugu vrstu zajednica, da bi ispunjavale svoju svrhu, ključan je princip „raspodele energije“.

„Do sada nije osnovana nijedna zajednica upravo zbog ovog nedostatka“, dodaje.

Primer zgrade u kojoj svi stanari koriste panele

U stambenoj zajednici u Nišu, za razliku od primera iz Pančeva i Subotice, svi stanari koriste solarnu elektranu snage 74,5 kilovat časova.

Reč je stambenom kompleksu Magdon Niš koji čine tri zgrade. U njima je više od 100 stanova i 450 stanara. Energija koju dobijaju koristi se za zajedničke potrebe poput osvetljenja u hodnicima, podrumu, ulazu i liftova.

Kako kažu oni koji su upoznati sa detaljima projekta, budući da je finansiran sredstvima Vlade Japana i u saradnji sa UNDP i Centrom za održivi razvoj energetike, najteži deo posla je bio obezbediti saglasnost svih stanara.

Efekti i raspodela viškova

Postoji posebno brojilo na kom se beleži koliko je struje proizvedeno i na osnovu čega se vrši mesečni obračun.

Goran Vučković, doktor mašinskih nauka koji je učestvovao u projektu kao predstavnik Centra za održivi razvoj energetike, objašnjava da ova solarna elektrana ne proizvodi više od onoga što su zajedničke potrebe za potrošnju tako da niko od stanara nije uključen u raspodelu viškova.

Ceo posao i procedura koja je pratila razvoj projekta je trajala oko šest meseci. Postupak je zahtevan u smislu ishodovanja dokumenata, obaveznih prijava, saradnje sa EDS kao operatorom distributivnog sistema i EPS-om snabdevačem, koji proveravaju ispunjenost tehničkih i pravnih uslova, dodaje profesor.

Vučković kaže da se očekuje da će se investicija isplatiti za tri godine.

Na terenu slika ipak znatno složenija

Stanarima ove zgrade su računi nakon početka rada elekrane bili tri puta manji nego ranije, što ih je obradovalo. Tako je bilo sve do januara ove godine, kada se situacija promenila i kada su računi ponovo bili na nivou pre ugradnje elektrane.

Naime, sporna je bila jačina brojila i iz Elektrodistribucije im je sugerisano da je potrebno da ga zamene. Ono nije bilo dovoljne snage da se koristi lift, pa su ponovo morali da ga menjaju.

Kako kažu stanari, na sve procedure, pojašnjenja i ugradnju brojila koje će biti trajno, čekaju mesecima, što stvara dodatno nezadovoljstvo.

Ističu i da svaki put kada postupe kako im je savetovano dobijaju različite informacije što ih dodatno zbunjuje.

U međuvremenu, kako kaže izvor Forbes Srbija, nisu im stigli računi za april i maj.

„Solarni paneli su genijalna stvar, ali sa regulativom u Srbiji, stručnim kadrom od koga očekujemo pomoć i savete, nikome ne bismo preporučili da se upusti u ovo“, kaže sagovornik iz redova stanara.

Neprijatno iskustvo za zaborav

Identičnu konstataciju podelio je i Mladen Zaklan iz stambene zajednice Majora Zorana Radosavljevića u Batajnici.

Ova zgrada je četvrta u Srbiji stekla status kupca-proizvođača električne energije.

„To je neprijatno iskustvo koje bih da zaboravim zbog nadležnih institucija i administrativnih procedura. Tako u najkraćem mogu da predočim kako je izgledalo postavljanje panela“, kaže za Forbes.

Razočaran je, dodaje, jer je više od godinu dana čekao da ideja zaživi.

„Na kraju smo se suočili sa time da smo više puta menjali kontrolno brojilo, jer se ispostavilo da nije odgovarajuće, što je u velikoj meri sve usporilo“, navodi.

Nadležni, a ne poznaju proceduru?

Kako kaže, u nadležnim institucijama ne poznaju proceduru i nisu dovoljno stručni za ovakav posao.

„Lakše je zgrada sagrađena nego što je rešena procedura i ugrađen solarni panel“, kaže predstavnik ove zgrade.

Stanari u Majora Zorana Radosavljevića energiju iz solarnih panela koriste za zajedničku potrošnju. Sve viškove koje ostvare isporučuju u mrežu. U okviru zgrade je postavljen i punjač za električne automobile.

Kako kaže Zaklan, želja je bila da budu dobar primer energetske efikasnosti i korišćenja energije sunca na dobrobit svih stanara.

„Ispostavilo se da je ta ideja neisplativa i vrlo komplikovana upravo zbog administrativnih procedura i očigledne nespremnosti za realizaciju“, zaključuje Mladen Zaklan.