Američkim milijarderima izgorele vile na obali Malibua, samo jednom Britancu nije: Ovo je razlog

Kada je požar u Pacifik Palisejdsu prošlog meseca stigao do elitnog dela obale Malibua poznate kao Karbon Bič, britanski investitor Sajmon Nikson bio je u Londonu, 8.700 kilometra daleko od mesta gde je plamen prilazio njegovoj kući. Bez mnogo mogućnosti osim da čeka informacije, konačno je čuo od nekog iz lokalne vatrogasne službe, koji mu je poslao fotografiju preko WhatsApp-a.

Šesnaest kuća u nizu zapadno od njegove bilo je ozbiljno oštećeno ili uništeno, uključujući one milijardera Herba Simona, Marka Voltera i Džefrija. Ali, čudom, Niksonova kuća je i dalje stajala. I čak je delovala kao zaštitni zid koji je sačuvao šest susednih kuća sa druge strane. „Spasio si svaku kuću desno“, napisao je zaposleni.

Kuću nazvao Tvrđava

Karbon Bič, često nazivan „Plaža milijardera“ zbog visokog procenta vlasnika sa velikim bogatstvom, nalazi se na jugozapadnoj granici požara u Palisejdsu. Plamen je uništio većinu kuća na istoj polovini plaže, ali Niksonova je prošla sa manje od 10% oštećenja, prema LA okružnoj inspekcijskoj mapi. Razlog za njegovu sreću? Njegova pravougaona nekretnina industrijskog dizajna – prikladno nazvana „Tvrđava“ – bila je uglavnom napravljena od betona, čelika i stakla. Nikson je izgradio pre otprilike godinu dana. Najpre je porušio dve stare drvene kuće koje je kupio za 24,6 miliona dolara 2016. godine.

„Da sam izgradio drvenu kuću, sada je ne bi bilo, nema sumnje“, kaže Nikson. Tehnološki preduzetnik, koji je zaradio većinu svog procenjenog bogatstva od dve milijarde dolara osnivanjem sajta za upoređivanje cena MoneySuperMarket, vodi biznis pod imenom Simon Escapes, u kojem razvija luksuzne kuće za kratkoročni najam. Njegov portfelj sa sedam nekretnina proteže se od Barbadosa do Južne Afrike. „Tvrđava“ je jedina ponuda u SAD-u. Kuću sa pet spavaćih soba iznajmljivao je za više od 200.000 dolara mesečno, ali je bila prazna u trenutku požara.

Potrošio 15 miliona dolara

Arhitekta iza „Tvrđave“ je cenjeni tim Olson Kundig iz Sijetla. Možda je poznatiji po projektovanju muzeja i renoviranju poznatog Space Needle-a u Sijetlu nego po dizajnu kuća. Među njegovim nedavnim projektima: Children’s World of the Jewish Museum u Berlinu (ANOHA) i LeBron James Innovation Center u Najkovom sedištu u Oregonu.

Nikson je potrošio više od 15 miliona dolara na izgradnju. Cenu je dogovorio pre pandemije, kaže on, dodajući da su troškovi od tada značajno porasli. Kundigov strogi, kutijasti stil u kontrastu je sa starijim i mekšim izgledom većine kuća na Karbon Biču. Mnoge nekretnine tamo su izgrađene između 1920-ih i 1970-ih, kada je „sve što je SAD zaista gradila bilo drvo“, kaže broker Natanijel Pičon Gecels iz Coldwell Bankera. To uključuje tri od šest milijarderskih kuća koje su uništene.

Nikson, međutim, procenjuje da je njegova šteta samo 400.000 dolara, uglavnom na drvenoj terasi i staklenim balustradama. To je ekvivalent samo 1% onoga što je potrošio na kupovinu i izgradnju nekretnine. Njegova kuća bi mogla biti model za izgradnju jačih objekata. Ne samo tamo, već i širom Los Anđelesa.

Nije računao na požare

Nikson nije imao požare u vidu kada je razvijao „Tvrđavu“. „Mislio sam da je verovatnija mogućnost cunamija, zemljotresa, možda klizišta“, kaže on. Voda sa jedne strane plaže i autoput Pacific Coast sa druge pomažu u sprečavanju širenja požara. Ali, jaki udari vetra, kao što su zloglasni Santa Ana vetrovi prošlog meseca, i dalje mogu da prebace žar i zapaljene ostatke preko puta.

Umesto toga, kaže Nikson, „deo razloga za dizajn je bio taj što okruženje može biti toliko surovo tamo“. Napominje da autoput donosi buku i zagađenje vazduha. Strana kuće koja gleda prema putu potpuno je od betona kako bi se smanjili ti faktori. Otvorene čelične grede pružaju podršku kroz celu strukturu. Na drugoj strani, okrenutoj prema okeanu, koristi se staklo kako bi se maksimizirao pogled, ali može biti zatvorena motorizovanim spoljnim roletnama.

„Nisam iznenađen što je preživela. Beton se ne pali“, kaže Viktor Sančez, penzionisani vatrogasac koji je radio u oblasti Malibua 25 godina. Betonske zgrade su prisutne širom Kalifornije, ali su gotovo uvek komercijalne nekretnine. „Nije uobičajeno za porodičnu kuću. Ali Malibu nije uobičajeno mesto. Očigledno, milijarderi imaju više novca da nabave skuplju gradnju poput ove“.

Koliko je skuplja gradnja betonskih kuća

Još jedan stanovnik Karbon Biča čija je kuća preživela umerena oštećenja zahvaljujući betonu bio je Grant Kardone, investitor u nekretnine i privatni kapital. U njegovom slučaju, betonska osnova koja izdiže kuću iznad zemlje bila je ključna. Plamen je dolazio odozdo, kaže on, i zaustavio ga je temelj dovoljno dugo da bi vatrogasci mogli da ga ugase pre nego što uništi drveni deo kuće. (Ipak, bilo je dovoljno oštećenja da planira da potroši 30 miliona dolara na rekonstrukciju od nule. Ovog puta, verovatno sa metalom, kamenom ili betonom.)

Gradnja sa betonom obično povećava troškove izgradnje za 5% do 10%, prema podacima Nacionalne asocijacije za beton. Ipak, mnogi vlasnici betonskih kuća vide dugoročne uštede zahvaljujući većoj energetskoj efikasnosti i nižim premijama osiguranja. Uz to, sve ekstremniji vremenski uslovi, od požara do nedavnih klizišta, teraju arhitekte i vlasnike kuća da ozbiljno razmišljaju o materijalima koji će najbolje izdržati pritisak prirode.

Drvo koriste zbog zemljotresa

Kuće na Niksonovoj zapadnoj strani koje su izgorele, uključujući domove Herba Simona i Džefrija Palmera, uglavnom su imale drvene okvire i stako (stucco) spoljašnjost, kao mnoge nekretnine u okrugu Los Anđeles. Četvrti najbogatiji čovek na svetu, Leri Elison, takođe je izgubio dva svoja doma na Karbon Biču, vredna ukupno 39 miliona dolara. Oni su su, čini se, imali drvene okvire. Drvo je elastično i otporno na zemljotrese, još jedan prirodni rizik s kojim se Kalifornija suočava, ali nije otporno na požare.

„Kod kuće sa drvenim okvirom i stakom, žar će ući u ivice i kroz ventilacione rupe, a ako se to dogodi u potkrovlju, zaboravite, ne možete je spasiti“, kaže Sančez. „Potrebno je mnogo ljudi da bi se ugasio požar u potkrovlju, a imamo stotine kuća koje gore. Jednostavno je nemoguće držati korak s tim“. Napominje da su kuće na Karbon Biču takođe veoma gusto građene, što olakšava plamenu da preskoči sa jedne na drugu.

Nova vrsta armature

Neki graditelji kuća tvrde da su pronašli način da beton učine prihvatljivim za šire tržište. Niksonova kuća je skuplja zbog čelične armature i činjenice da je beton „liven na licu mesta“. To znači da se izliva na gradilištu. Kompanija NileBuilt, s druge strane, pravi betonske zidove u fabrici i sastavlja ih na parcelama za nekoliko sati. Osnivač Skot Long kaže da su razvili novu laganu tehnologiju – naprednu vlaknastu kompozitnu armaturu – koja ne zahteva čelični kostur. Savija se kao drvo tokom zemljotresa, ne gori i jeftinija je od drvenih kuća.

„Stambena industrija je jedina koja nikada nije unapredila svoje građevinske prakse“, kaže Long. „Gradimo na isti način kao kad smo počeli da koristimo dimenzionalnu građu 1400-ih. To je dinosaurus industrija“

Arhitekta Rebeka Ašer slaže se da je inovacija hitno potrebna. Još jedan skup izazov kod betona je stvaranje kanala za vodovod i elektroinstalacije, kaže ona. Ali, to bi moglo postati manje relevantno kako se domovi budu opremali alternativnim izvorima energije. „Nalazimo se u tom prelaznom periodu između starog načina života i nečega futurističkog, života Džordža Džetsona“, kaže ona. „I možda su to katastrofalni događaji poput ovog što tera na promene“.

Manje zainteresovani za beton

Bez obzira na cenu, i dalje ima mnogo onih koji nisu zainteresovani za beton. „Većina ljudi ga ne voli“, kaže Ašer. Njena firma Bex Ink pruža usluge ultra-bogatima. „Ima puno nesavršenosti. Ima teksturalnu osobinu. Pravi eho. Hladan je na dodir. Ne kažem da se napredak ne može postići. Za 100 godina ljudi bi mogli da se smeju kakav je beton nekada bio. Ali treba mu ljubavi pre nego što postane široko prihvaćen“.

Los Anđeles sada ima ogroman zadatak obnove. Guverner Kalifornije Gevin Njusom potpisao je izvršnu naredbu prošlog meseca kojom se pojednostavljuje proces, delimično ukidanjem nekih ekoloških propisa. Zvaničnici takođe raspravljaju o mogućim novim pravilnicima o gradnji. Uključujući promene u zoniranju za nižu gustinu stanovanja u posebno požarom ugroženim područjima. Kao i ubrzavanje standarda za uklanjanje otpada, zapaljive vegetacije i drvenih ograda kuća. Beton, ipak, nije panaceja. „Sigurno ne škodi imati betonske zidove, ali ako samo gradimo od betona i ništa drugo ne menjamo, nastavićemo da gubimo mnoge kuće“, kaže penzionisani vatrogasni šef Dejv Vinaker.

I komšije da srede kuće

Što se tiče Niksona, neki kažu da je imao i malo sreće: da je žar ušao unutra, zapalio bi sve što je zapaljivo. Bez obzira na to, on se nada da će njegovi susedi rekonstruisati kuće koristeći vatrootporne materijale. To, kako napominje, takođe čini njegovu kuću manje ranjivom.

„Pokušavam da gledam na pozitivne strane“, kaže on, „i jedina pozitivna stvar koju mogu da smislim za Karbon Bič je da ako uzmete period od pet do 10 godina, nadam se da će većina tih kuća biti obnovljena na savremeniji način. Neke od njih su izgledale prilično zastarelo i možda nisu bile pogodne za klimatske promene koje su se desile u poslednjih 100 godina. Plaža bi za 10 godina mogla izgledati fantastično i biti jedna od najboljih plaža u SAD-u“.

Monika Hanter-Hart, novinarka Forbes