Centralne banke započele godinu sa manje kupljenog zlata: Kako je MMF napravio pometnju sa podacima za Srbiju
Centralne banke manje su kupile zlata u januaru u odnosu na mesečni prosek tokom prošle godine. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, prvog meseca ove godine neto kupovina završila je na pet tona dok je prosek tokom 2025. bio 27 tona mesečno. Međutim, važnija tema od nabavljene količine je to što se povećava broj centralnih banaka koje kupuju zlato.
To u svojoj analizi zaključuje analitičarka Svetskog saveta za zlato Marisa Salim koja navodi da je centralna banka Malezije prvi put kupila ovaj plemeniti metal još od 2018. I to tri tone. Južna Koreja je ponovo počela da kupuje zlato od 2013.
Geopolitička neizvesnost ostala je ključni motiv za dodatne kupovine.
Najviše su kupovale banke država centralne i istočne Azije dok su za njima bile centralne banke istočne Evrope.
Rusija je s druge strane bila najveći prodavac zlata. U januaru je prodala devet tona, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato.
Srbija dugoročni kupac
Izveštaj izdvaja Srbiju kao jednog od većih kupaca. Naša Narodna banka u januaru je kupila još oko jedne tone, tačnije 900 kilograma. Slično je učinila i Kina koja je nabavila još 1,2 teone. Ova država je kupac već 15 meseci uzastopno čime je udeo zlata podigla na 10% ukupnih rezervi.
Srbija je imala još duži niz od Kine, prema podacima SSZ. Naša država je kupovala zlato 27 meseci uzastopno da bi u decembru 2025. prodala oko 300 kilograma. Međutim, na intervenciju Narodne banke Srbije, Svetski savet za zlato će taj podatak korigovati jer se ispostavilo da nije tačan. Naime, analitičari saveta su ovaj podatak preuzeli iz baze podataka MMF-a. Međunarodni monetarni fond je naknadno ispravio podatke za decembar jer NBS nije u tom mesecu prodavala zlato. Naprotiv, kupljeno je dodatnih 100 kilograma.
Inače, Srbija je u periodu od februara 2019. do avgusta 2022. imala i duži niz redovne kupovine – čak 43 meseca. Tada je dodavala najčešće po 100 do 200 kilograma u rezerve. Podaci pokazuju da je i sa manjim prekidima, naša centralna banka redovno na strani kupovine još od početka 2012.
Uzbekistan se izdvojio kao jedan od većih kupaca u prvom mesecu ove godine – sa 8,7 kupljenih tona. Češka je dodala 1,7 tona u svoje rezerve.
S druge strane, najveći prodavac iza Rusije je bila Bugarska koja je prebacila deo zlatnih rezervi Evropskoj centralnoj banci u okviru procesa prelaska na evro pa je smanjila udeo zlata za 1,9 tona.
Ko ima najviše zlata
SAD i u januaru 2026. ostaju najveći posednik zlata među centralnim bankama. Drže 8.133 tone zlata što čini čak 84,2% rezervi.
Daleko iza na drugom mestu je Nemačka sa 3.350 tona zlata. Ono takođe čini 84% ukupnih rezervi te države. Italija i Francuska imaju više od 2.400 tona, a Rusija i Kina više od 2.300 tona zlata. I odmah iza njih je Švajcarska sa 1.000 tona. Svi ostali su ispod ove granice.
Srbija je na 55. poziciji među 100 posmatranih zemalja sa 53,1 tonom. To je 24,1% ukupnih rezervi, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato.
U našem okruženju više zlata imaju Mađarska (110 tona) i Rumunija (103,6 tona) dok su značajno iza ostale zemlje. Bugarska raspolaže sa 41 tonom. Severna Makedonija ima 6,9 tona, Slovenija – 4,2 tone, BiH – 3,5 tone, Albanija – 3,4.
Zlato je za mnoge iznenađujuće reagovalo na rat u Iranu jer mu je cena pala nakon početka sukoba. Objašnjenje analitičara je da investitori „beže“ od zlata odnosno više ulažu u američke državne obveznice koje ih štite od preteće inflacije. Procena je da su prodavali zlato i da bi prikupili više novca dok se stanje na Bliskom istoku ne stabilizuje. Ipak, očekivanja su da će do kraja godine cena metala rasti.
Napomena: Tekst i naslov su naknadno korigovani zbog greške u izvoru informacija u vezi sa podacima za Srbiju što je naznačeno u tekstu