Da li mnogo novca ulenji startape: Napravili smo popis svih raspoloživih programa podrške

Iako je u poslednje tri godine primetno da u Srbiji raste broj osnovanih startap preduzeća trenutno ih je na domaćem tržištu oko 600 što je mali broj, ukazuju stručnjaci uz napomenu da bi u ovoj fazi razvoja startap zajednice fokus trebalo da bude na uvećanju kako broja startapa, tako i finansiranja u ranoj fazi što većeg broja njih i većem ulaganju u inovacije.

I Globalni indeks inovativnosti za ovu godinu, koji meri uspešnost država na polju inovacija upozorava na to da je Srbija unapredila svoj rang, ali da je i dalje neefikasna u transformisanju investicija u inovacije i rezultate.

Istraživanje „Startap skener“ koje Inicijativa „Digitalna Srbija” sprovodi već treći put pokazalo je da je između 2020. i 2022. godine registrovano praktično skoro 70 odsto svih startapa koji sada postoje u Srbiji.

Više od dve trećine startapa procenjivalo je da će njihov biznis u 2023. porasti za više od 50%, a ipak brzi rast ekosistema sa sobom donosi izazove izlaska na nova tržišta, pristupa izvorima finansiranja i adekvatnim kadrovima.

Od državnih para do poslovnih anđela

Jedan od tri najvažnija izazova je pristup izvorima finansiranja.

Startap zajednici u Srbiji na raspolaganju su brojni fondovi i konkursi na kojima se mogu izboriti za sredstva pomoću kojih mogu da realizuju svoje ideje. Na domaćem tržištu dostupno je više razlilčitih izvora i oblika finansiranja prilagođenih različitim vrstama startapa i fazama u njihovom razvoju – od investicionih fondova, grantova kroz programe koje daje države, inkubatori i akceleratori, kao i poreski podsticaji za istraživanje i razvoj.

Tu su i sredstva privatnih investitora.

Prema poslednjim analizama „Startap skenera“, do sada su se domaći startapi u velikoj meri finansirali iz sopstvenih sredstava. Konkretno, ta analiza je pokazala da je 92% startapa u nekom trenutku koristilo sopstvena sredstva, a grantove i druga bespovratna sredstva koristilo je 60% startapa. Oko 20% njih sredstva su dobili od inkubatora ili akceleratora, a 18% startapa je dobilo podršku „poslovnih anđela”.

Za rast je potrebno izaći na strano tržište

Mnogi od njih koji imaju dobru ideju učestvovali su na više konkursa i dobili sredstva. Koliko je to za njih značajno i od čega sve zavisi da li će neko dobiti sredstva za ideju koju je pokrenuo? Da li je dobro da jedan startap ima više izvora finansiranja, samo su neka od pitanja koja se nameću.

Prema mišljenju Nebojše Bjelotomića, direktora Inicijative “Digitalna Srbija”, važno je da se startapi više internacionalizuju, odnosno budu zastupljeni na stranim tržištima da bi prešli u fazu rasta i usmerili se ka mnogo značajnijim investicijama koji se mere milionima dolara.

„Mi još nemamo takve vrste investicija i bitno je da se nastavi u pravcu kvaliteta i kvantiteta koji se ogleda u količini podignutih finansija“, navodi Bjelotomić za Forbes Srbija.

Budući da mnoga startap preduzeća uspevaju da obezbede sredstva na više konkursa, u javnosti je često prisutno pitanje upravo to koliko je postojanje velikog broja programa podrške dobro, a koliko loše za razvoj startap ekosistema.

Takođe, nameće se i pitanje da li dobijanje sredstava u više programa na neki način uljuljkuje vlasnike startap preduzeća i dovodi tako do manjka proaktivnosti.

Bjelotomić je mišljenja da nije dobro za startape da imaju previše finansijske podške jer mogu da dođu potencijalno u rizik da se „ulenje“ i uspore, a glavna karakteristika im je upravo suprotna – da budu brzi i aktivni.

Zato, kako pojašnjava, nije dobro ako startap postane serijski dobitnik granta, odnosno važno je da radi na tome da razvija proizvod, dobija korisnike i traži investitore jer je to način na koji treba da se razvija.

Koliko novca je „u igri“

Startapi u Srbiji mogu da dobiju podršku u okviru više programa koji su predviđeni za njih.

Jedan od njih je program Raising Starts koji je namenjen startapima u najranijoj fazi razvoja, a koji sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd uz podršku Vlade Švajcarske i koji povezuje finansiranje (grant do 20.000 švajcarskih franaka) i mentorsku podršku što ga svrstava u kategoriju akceleratorskih programa.

Takođe, startap zajednici na raspolaganju je i StarTech program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća koji je deo projekta za promociju inovacija i tehnološkog razvoja u Srbiji koji sprovodi NALED a finansira kompanija Philip Morris. Domaća mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu samostalno ili u saradnji sa fakultetima i istraživačkim centrima za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava. U prve tri godine na raspolaganju su bili iznosi od 15.000 do 100.000 dolara za ulaganje u digitalnu transformaciju svog biznisa, istraživanje i uvođenje inovativnih proizvoda i usluga.

Za naprednije faze razvoja startapa, podrška se može dobiti kroz Katapult akcelerator, kao i druge programe Fonda za inovacionu delatnost poput mini grant programa za finansiranje inovacija.

Na primer, program ranog razvoja podstiče inovativno preduzetništvo i osigurava opstanak startapa koji su u ranoj fazi razvoja, pružanjem finansijske podrške do 120.000 evra, sa 70% učešća Fonda po pojedinačnom projektu.

Konkretno, Katapult program Fonda namenjen je inovativnim preduzećima, orijentisanim na rast u ranim fazama razvoja, koji im daje podršku i sredstva potrebna za realizaciju ideja. Sredstva za realizaciju Katapult programa obezbeđena su na osnovu zajedničkog ulaganja Republike Srbije (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) kroz zajam i tehničku podršku Svetske banke u ukupnom iznosu od 7,7 miliona evra i bespovratne finansijske podrške EU u iznosu od 10 miliona evra.

Takođe, i kompanije sve više podržavaju ovakve programe, a među njima je D inkubator pokrenut 2018. koji realizuje Delta holding kao privatna kompanija. Reč je o tromesečnom programu koji pomaže startapima da razviju i unaprede svoj proizvod ili uslugu, pripreme ga za tržište i predstavljanje investitorima. Od 2018. 26 timova je ušlo u inkubator, a do sada je investirano u njih pet.

Tu je i Univerzum startap program, koji sprovodi kompanija Mozzart u saradnji sa ICT Hub-om, a namenjen je startapima koji imaju razvijen MVP, žele da ga predstave na tržištu i privuku prve korisnike. Za te namene opredeljeno je 20.000 evra.

Programe daju i banke, a jedna od njih je OTP banka koja je razvila platformu namenjenu spajanju startapa, tehnološke zajednice i finansijskog sektora kroz različite partnerske programe i programe podrške – OTP Connect.

Takođe, tim Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za startape je namenio Star Venture program čiji je cilj identifikacija startapa sa visokim potencijalom i mobilizacija stručnosti iz celog sveta kako bi se ove mlade kompanije brzo razvile.

Program pruža tehničku ekspertizu, mentorsku podršku, lokalne savete i stručnost u strategijskom razvoju poslovanja. Posluje u 22 zemlje jugoistočnog i istočnog Mediterana, regiona Zapadnog Balkana, istočne i centralne Evrope i centralne Azije i podržava više od 600 kompanija u ranoj fazi razvoja. Za startape u ranoj fazi razvoja od pomoći može biti i program Reactor X – akceleratorski program koji obezbeđuje investiciju u visini od 25.000 evra.

U cilju podrške razvoju preduzetničke kulture i inovacija u poslovanju Business Intelligence Institute sprovodi projekat „Start up Shower“ koji pruža bespovratnu finansijsku podršku od milion dinara, ali i podršku kroz poslovno, finansijsko, pravno i mentorsko savetovanje od najuspešnijih lidera i eksperata u Srbiji.

U okviru projekta X2.0 traži se deset izuzetnih startapa koji će se pridružiti petomesečnom programu razvoja. Uz to, ovaj projekat nudi svakom odabranom startapu 30.000 evra u vaučerima za inovacije, kao i priliku da dobiju usluge skaliranja i mentorstva.

To nije sve. Programa ima još, pa tako, na primer, uz pomoć digitalne platforme Microsoft for Startups – Founders Hub može se izgraditi startap, a na raspolaganju je iznos do 150.000 dolara zahvaljujući besplatnim Azure kreditima.

Tu su i venture capital fondovi, odnosno fondovi preduzetničkog kapitala koji ulažu sredstva u udele visokoinovativnih kompanija sa velikim potencijalnom rasta. Među njima su i strani i domaći venture fondovi koji ulažu u startape u Srbiji i regionu.

Kroz Program Serbia ventures koji ima za cilj da podstakne privatne investitore, pojedince visoke neto vrednosti i institucije da se upuste u finansiranje startapa sa visokim potencijalom za rast tako što će osnovati fondove preduzetničkog kapitala u Srbiji, koji sprovodi Fond za inovacionu delatnost predviđeno je do 5.000.000 evra po pojedinačnom fondu preduzetničkog kapitala.

Aktivne su i kompanije pa je tako pre dve godine kompanija Telekom Srbija osnovala TS Ventures fond kao prvi Corporate Ventures Capital fond u ovom delu Evrope sa ciljem da se investira u tehnološka i poslovna rešenja, koja zbog svoje inovativnosti na tržištu mogu da dovedu do brzih i velikih transformacija.

Za prvih pet godina poslovanja za te namene predviđeno je 25 miliona evra.

Takođe, najperspektivniji inovativni startapi i kompanije u nastajanju u sferama biotehnologije, farmacije i zdravstva mogu konkurisati za Labena Ventures programe.

Tu su još neki od fondova, među kojima Credo Ventures – Investicioni VC fond iz Češke usmeren na early-stage startape u centralnoj i istočnoj Evropi, među kojima su Srbija, Hrvatska i Slovenija. Visina ulaganja je od 500.000 do tri miliona evra.

Point Nine je investicioni fond sa sedištem u Berlinu, fokusiran na seed-stage, B2B SaaS i B2B startape iz zemalja Evrope, među kojima je i Srbija. Visina ulaganja u startape je od 500.000 do pet miliona evra.

Takođe ICT Hub Ventures fond obezbeđuje inicijalnu podršku za startape koja podrazumeva investiciju od 30.000 do 50.000 evra u zamenu za 5-15% udela u kompaniji.

Među kompanijama u koje Early Bird investitori ulažu nalaze se i startapi iz Srbije. Raspon ulaganja je od 500.000 do 10 miliona evra, a nudi im ne samo finansijska sredstva već i strateška podrška uz pristup međunarodnoj mreži i tržištima kapitala.

U kancelarijama u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju, South Central Ventures (SCV) fokusira se na early-stage tehnološke kompanije u jugoistočnoj Evropi, a ulaganja su od 500.000 do pet miliona evra.

Od nedavno je zaživeo i Fifth Quarter Ventures – srpski investicioni VC fond fokusiran najviše na seed fazu gde gledaju startape koji „napadaju“ veliko globalno tržište pogotovo SAD, imaju tehnološku kompetitivnu prednost, i određenu komercijalnu validaciju kroz klijente i prihode.

Tipične investicije su između nekoliko stotina hiljada do milion evra po kompaniji. Nastoje da pomognu startapima na operativnom nivou (go to market, prodaja, marketing, građenje organizacije).

Dolazak VC fondova u Srbiju

Nebojša Bjelotomić ističe da je dobro da je sve veći broj stranih i regionalnih VC fondova zainteresovan da se upozna sa našim startapima i da aktivno prate njihov dalji razvoj.

Napominje da su regionalni fondovi Eleven, Launch Hub, Vitosha iz Bugarske, kao i Fill Rouge iz Hrvatske i Silicon Garden iz Slovenije izuzetno aktivni u Srbiji kroz plasiranje investicija u startape, a takođe učestvuju u različitim događajima koji se organizuju i pičevima.

U prilog tome govori i činjenica da postoji nekoliko programa podrške za startape u različitim fazama, kao i da se ta podrška na godišnjem nivou povećava.

„Želja za rastom mora biti stalno prisutna, iako su sredstva koja su opredeljena na konkursima i kroz inkubatore pristojna. Potrebno je da ima više akcelerator programa koji mogu pomoći da se ide ka većim investicijama. Iako kod nas u startapima dominira pretežno tehnološki kadar, bitno je da uđu i predstavnici drugih segmenata privrede – finansije i prodaja su primarni, ali i drugo domensko znanje je potrebno da bi startapi dobili kadrove koji omogućuju rast prodaje i internacionalizaciju“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Osim programa, treba imati u vidu da su na raspolaganju i privatne investicije, odnosno sredstva koja u startape ulažu „anđeli investitori“.

Faza aktivacije startap ekosistema

Ukoliko se broj od 600 startapa uporedi sa Estonijom koja na 1,3 miliona stanovnika ima oko 1. 400 startapa, jasno je da predostoji ozbiljan rad na približavanju standardima razvijenijih zemalja, a to je uslovljeno i većim ulaganjem u inovacije.

Kako kaže Jelena Petrović, pomoćnik direktora za razvoj poslovanja u Naučno – tehnološkom parku, Srbija je trenutno u takozvanoj fazi „aktivacije startap ekosistema“ koji karakteriše mali broj startapa – ispod 1.000 – te bi fokus u ovoj fazi razvoja trebalo da bude na uvećanju njihovog broja, kao i finansiranju u ranoj fazi:

„Veće i pametnije ulaganje u inovacije i startape, dovodi do velikog uticaja na ekonomiju kroz zapošljavanje, investicije i izvoz“, kaže sagovornica.

Dodaje da su u tom kontekstu programi podrške izuzetno značajni jer pomažu osnivačima da smanje rizik u početnim koracima razvoja startapa, steknu neophodno znanje i iskustvo i postanu spremni za dalje finansiranje i tržište.

Velika nesrazmera potražnje i ponude programa podrške

Jelena Petrović je ipak mišljenja da je neophodno da postoji više programa podrške:

„Imajući u vidu cilj stvaranja većeg broja startapa, kao i podatak da će recimo, kroz Raising Starts program ove godine moći da se podrži samo sedam odsto od ukupnog broja prijavljenih, možemo zaključiti da je postojanje više programa neophodno kako bi se što veći broj startapa ohrabrio i podržao na startap putu, a time i generisalo startap iskustvo koje je važno za razvoj ekosistema“, dodala je Petrović.

Kad je reč o programima koji su dostupni, Petrović ističe da oni uglavnom u dovoljnoj meri mogu da odgovore potrebi startapa za prvom validacijom na tržištu, međutim za određene industrije poput biotehnologija za koje su periodi razvoja značajno duži, a takođe i ulaganja inicijalno velika, potrebe za finansiranjem su značajno veće.

Petrović navodi da kriterijumi, kao i oblik finansiranja zavise od faze razvoja u kojoj se startap nalazi.

U početnoj fazi razvoja, kada su rizici najveći, startapi imaju mogućnosti finansiranja u formi granta, koji im omogućava da razviju proizvode sa minimalnim karakteristikama koje mogu da validiraju na tržištu, tačnije dobiju prve rezultate koje mogu da predstave investitorima i na taj način postanu zanimljiviji za privatno ulaganje.

„U toj fazi najznačajni kriterijum je tim, ukoliko je sačinjen od ljudi koji poznaju industriju odnosno problem koji rešavaju, a otvoreni su za učenje i promenu kada tržište to pokazuje, to ključno doprinosi uspehu startapa. Takođe, važna je inovativnost kao i tržišni potencijal startapa. Kada startap ima početne rezultate na tržištu, najvažniji kriterijum je skalabilnost, odnosno dokazan rast na tržištu, kao i kapaciteti tima za brzi rast. U toj fazi, startapi bi trebalo da budu fokusirani više na investicije koje dolaze od fondova rizičnog kapitala“, kaže Petrović.

Sagovornica Forbes Srbija ističe da je opravdano to da jedno startap preduzeće učestvuje na više konkursa kada razvoj zahteva veća sredstva od onoga što nudi jedan program ili kada su u pitanju industrije za koje je potrebno duže vreme i veće ulaganje za razvoj.

„S druge strane, programi koji postoje su namenjeni različitim fazama razvoja startapa, tako da na primer oni koji krenu da razvijaju startap u našem Raising Starts programu nastave svoj razvojni put u Katapult akceleratoru ili dobiju podršku u nekom od drugih programa koji su namenjeni naprednijim fazama, sve sa ciljem da se ostvari što bolji rezultat na tržištu, a time i pozicija startapa za pregovore sa investitorima što je uobičajen put kojim startapi idu“, kaže ona.

Ono što je najvažnije jeste da startap na tom putu napreduje. Zato je primera radi, u Raising Starts programu jedan od uslova za učešće da startap nije već dobio finansiranje u iznosu od 20.000 švajcarskih franaka i više, jer očekuju da su startapi koji su dobili takvo finansiranje već napredovali dovoljno da im nije potrebna podrška u okviru Raising Starts programa.

Godišnje u okviru ovog programa, primera radi, bude podržano oko 20 startapa iz cele Srbije. Do sada je finansiranje dobilo 54 startapa, od čega je 85% nastavilo sa razvojem. Takođe startapi koji su do sada prošli program dobili su 3,5 miliona evra dodatnog finansiranja.