Evropska investiciona banka za Forbes Srbija: Nismo finansirali rekonstrukciju stanice Novi Sad

Evropska investiciona banka (EIB) nije uključena u finansiranje pruge Beograd-Novi Sad i stanice Novi Sad. Za ove projekte nisu dodeljivana sredstva EIB-a, navodi se u odgovoru koji je EIB dostavio na upit Forbes Srbija.

To je odgovor EIB-a na pitanje da li je postojao bilo kakav zajam EIB-a koji je korišćen za projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Novi Sad-Subotica-državna granica (Kelebija).

Forbes je dodatno pitao da li su ikada finansirali bilo kakve radove/usluge na ovoj pruzi (i stanici Novi Sad).

U odgovoru na to pitanje, EIB navodi da je 2013. u okviru savetodavnog programa Evropske komisije i EIB-a – JASPERS (Zajednička pomoć za podršku projektima u evropskim regionima) obezbeđena tehnička pomoć za reviziju Studije izvodljivosti za železničke deonice Novi Sad-Subotica i Stara Pazova-Novi Sad.

„Zgrada stanice Novi Sad nije bila obuhvaćena ovom revizijom“, piše u odgovoru.

EIB takođe dodaje da je ova tehnička pomoć prekinuta sredinom 2015. godine, pre nego što je završena, jer je projekat prebačen na „druge strane“.

Koje projekte je finansirao EIB?

Kada se radi o kreditima Evropske investicione banke, na sajtu parlamenta Srbije mogu se pronaći potvrđeni Sporazumi o zajmovima koje je država sklapala sa tom bankom.

Među tim zajmovima, postoje i oni koji su davani za projekte vezane za železnicu. Međutim, ni u jednom od tih zajmova koje je pronašao Forbes Srbija se ne pominje da će se sredstva davati za projekat rekonstrukcije pruge ka Mađarskoj.

Na primer, među potvrđenima je i ugovor između Srbije i EIB-a za železničku prugu Niš-Dimitrovgrad. On je zaključen u januaru 2018. i odnosi se na zajam od 134 miliona evra. Zajam je za projekat rekonstrukcije i modernizacije jednokolosečne pruge Sićevo – Dimitrovgrad i izgradnje jednokolosečne obilaznice severno od grada Niša.

Takođe, postoji i ugovor iz decembra 2022. godine, za železnički koridor X – globalna kapija.

Njime EIB odobrava sredstva Srbiji u iznosu od 550 miliona evra. A kako se vidi iz teksta tog dokumenta, zajmom se finansira projekat nadogradnje i modernizacije železničke pruge Beograd – Niš (približno 230 kilometara), uključujući povećanje brzine na pojedinim deonicama do 160 km/h ili 200 km/h.

Pre skoro 20 godina, 2006. godine, zaključen je Ugovor o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke (Projekat obnove železnica II).

Prema tom dokumentu, država je bila garant za kredit od 80 miliona evra koji je EIB odobrio tadašnjem Javnom preduzeću Železnice Srbije. Zajam je dat za „Projekat obnove železnica II“, a trebalo je da se koristi za projekat obnove koloseka na prioritetnim železničkim prugama duž Koridora X i nabavku voznih sredstava i opreme u Srbiji.

Takođe, prema javno dostupnim dokumentima, 2002. godine je bio potpisan i Ugovor o finansiranju između Savezne republike Jugoslavije i Evropske investicione banke za finansiranje Projekta obnove železnica, prema kojem je EIB odobrio kredit od 70 miliona evra.

Istraga Evropskog javnog tužilaštva

Podsetimo, nedavno je objavljeno da Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), koje predvodi Laura Koveši, istražuje moguću zloupotrebu fondova Evropske unije u slučaju rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.

U razgovoru za RTS Koveši je navela da Evropsko javno tužilaštvo istražuje da li je došlo do zloupotrebe fondova EU u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu. Kako se navodi na portalu RTS-a, ona je rekla da Evropsko tužilaštvo proverava sve EU fondove uključene u rekonstrukciju pruge i stanice, u kontaktu sa Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom.

„U konkretnom slučaju Srbije, dobili smo pritužbu privatnog lica i to je bio osnov da otvorimo ovu istragu“, rekla je Koveši.

Bez detalja iz EPPO

Forbes Srbija je uputio nekoliko pitanja Evropskom tužilaštvu. Između ostalog, da li mogu da potvrde da su EU sredstva (donacije, zajam EIB-a) korišćena za finansiranje bilo kog dela projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Novi Sad-Subotica-državna granica.

Odgovor na konkretna pitanja nismo dobili, već odgovor u kojem se potvrđuje da EPPO sprovodi istragu o mogućoj zloupotrebi EU sredstva u vezi sa železničkom stanicom Novi Sad.

Međutim, kako se ne bi ugrozio ishod ove istrage, nikakvi dalji detalji ne smeju se iznositi u javnost, navodi EPPO.

Ni EU nije davala sredstva za stanicu

U tekstu koji je objavio list Danas, taj medij navodi da je iz Ministarstva za evropske integracije dobio odgovor da, prema podacima tog ministarstva, EU nije finansirala izvođenje radova na rekonstrukciji ili izgradnji pruge od Beograda do Budimpešte. „Uključujući i radove koji se odnose na stanicu u Novom Sadu ili prateću infrastrukturu“.

Portal piše i da je isti odgovor za radove na samoj pruzi dobio i od Delegacije EU u Srbiji. Oni tvrde da EU nije izdvojila sredstva za renoviranje železničke stanice.

Finansirali studije i projekte pre 14 godina

Iz Delegacije su za Danas naveli da je još 2009. i 2010. EU finansirala izradu prethodne studije izvodljivosti za modernizaciju i rekonstrukciju železničke veze između Mađarske i Srbije, u vrednosti od 300.000 evra.

U okviru IPA programa za 2011, EU je obezbedila 4,76 miliona evra za izradu studije izvodljivosti, procene uticaja na životnu sredinu, analize troškova i koristi, kao i preliminarnog projekta za deonicu Novi Sad – Subotica i železnički čvor Novi Sad, navode za Danas.

Takođe, EU je učestvovala u finansiranju rekonstrukcije Žeželjevog mosta, koji je deo železničke pruge Beograd – Novi Sad.

Krediti od Kine i Rusije

Vlada Srbije je 2017. godine, za projekat mađarsko-srpske železničke veze, konkretno deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, zaključila Sporazum o zajmu sa kineskom Export-import bankom.

Prema tom sporazumu, Srbiji je na raspolaganje stavljen kredit od 297.638.159 dolara za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova.

Sredstva tog kredita bila su namenjena za finansiranje približno 85 odsto Komercijalnog ugovora za tu deonicu.

Sa istom bankom Srbija je 2019. godine је sklopila sporazum o kreditu i za deonicu Novi Sad-Subotica – državna granica Kelebija.

Kineska banka je tim sporazumom Srbiji odobrila kredit od 988,4 miliona dolara. Sredstva kredita bila su namenjena za plaćanje približno 85 odsto vrednosti Komercijalnog ugovora za tu deonicu.

Krediti od Rusije

Vlada Srbije je 2019. godine sa Ruskom Federacijom potpisala sporazum o odobrenju izvoznog kredita Srbiji.

Ruska strana je srpskoj odobrila državni izvozni kredit u iznosu do 172,5 miliona evra.

Namena kredita, kako stoji u tekstu dokumenta, bila je finansiranje 75 procenata vrednosti svakog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture na železničkim deonicama Stara Pazova – Novi Sad i Valjevo – Vrbnica – državna granica sa Crnom Gorom.

Prema tom sporazumu, kredit je bio namenjen i za izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje kretanjem vozova na teritoriji Srbije.

Prethodno je 2013. godine Vlada Srbije sa Ruskom Federacijom zaključila ugovor, kojim se srpskoj strani odobrava kredit od 800 miliona dolara.

Namena tog kredita je bila finansiranje 85 odsto vrednosti svakog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga u oblasti železnice na teritoriji Srbije između srpskih i ruskih ovlašćenih kompanija.

U tekstu portala Radio slobodna Evropa iz 2019. navodi se da su poslovi modernizacije deonice od Stare Pazove do Novog Sada već bili obuhvaćeni prvim kreditom (od 800 miliona).

Iz Ministarstva saobraćaja su tada za RSE naveli da je došlo do „novog opredeljenja da se cela pruga od Beograda do Budimpešte treba planirati, projektovati i rekonstruisati za dvokolosečni saobraćaj i brzine vozova do 200 kilometara na sat“.