Forbes Magazin: Zašto su izmene Zakona o alternativnim investicionim fondovima dobre (VIDEO)
Predstavljaju dobru alternativu na srpskom tržištu koje je bankocentrično i cementnocentrično. Od oko 20 koliko ih radi u Srbiji, osam su alternativni, a tri ulažu u mlade srpske kompanije. Nove izmene zakona mogle bi da označe početak novog ciklusa u radu investicionih fondova, kaže Rade Rakočević, vlasnik i direktor Senzal kapitala. Kako je uređeno njihovo poslovanje i koja je njihova uloga na tržištu.
„Fondovi funkcionišu tako što u njih investiraju profesionalni, poluprofesionalni ili mali investitori, prema pravilima poslovanja i strategiji investiranja svakog od fonda. Profesionalci koji su angažovani u tim fondovama investiraju u određene investicije. To mogu da budu investicije u akcije kompanija na globalnim i lokalnim berzama i u ETF-ove. Mogu da budu ulaganja u nekretnine, startapove i obveznice“, objašnjava Rakočević.
Dve velike promene
Prema njegovim rečima, nijedan od fondova ne može da garantuje prinos koji će biti ostvaren. On kaže da najmanji rizik, ali i najmanji prinos, imaju fondovi koji ulažu u novčane depozite ili kratkoročne hartije od vrednosti koje emituje država.
Postoje balansirani fondovi koji ulažu i u obveznice i u akcije. Tu je veći rizik, ali i veća potencijalna zarada. Tu su i akcijski fondovi koji prave izbor kompanija na različitim berzama ili ulažu u različite ETF-ove i startapove kod kojih je veoma teško predvideti očekivani prinos.
„Zakon o alternativnim investicionim fondovima je krovni zakon kojim se uređuje funkcionisanje svih tih fondova. Očekujemo u narednih nekoliko nedelja da budu usvojene izmene zakona koje će doneti dve velike promene. Jedna je da će se promeniti cenzus. Minimalni iznos za investiranje u alternativne investicione fondove do sada je bio 50.000 evra što je zaista mnogo. Odbijalo je ljude da makar probaju da urade diversifikaciju svoje imovine i da ulože u različite vrste fondova. To će sada biti spušteno na 5.000 odnosno 10.000 evra jednokratno. Posle toga uplate mogu da budu i stotinak evra što je velika stvar“, navodi Rakočević.
Poreska olakšica
Druga promena koju donose izmene zakona tiče se poreske olakšice koja je bila predviđena za investiranje u alternativne investicione fondove. Rakočević smatra da je manji procenat ulagača, 10 do 15%, koristilo mogućnost da investira u decembru kalendarske godine, a da novac podigne već u januaru i ostvari uštedu od 50% iznosa poreza na dohodak građana. Ministarstvo finansija donelo je odluku da mora da se investira najmanje tri godine u alternativne fondove da bi se ostvarila poreska olakšica.
„To je bitno za sve one koji upravljaju fondovima jer nije dobro, kada dobijete novac koji planirate da investirate, da ga neko povuče odmah u januaru. Mislim da bi možda trebalo i produžiti taj rok. Ali, i ovako ima smisla da bi se ostvario benefit za sve“, smatra Rakočević.
Sagovornik Forbes Magazina objašnjava da ne postoji posebna procedura kod investiranja u alternativne fondove u odnosu na ulaganje u štednju. Dodaje da je regulisano koliko novca može da se položi u banku kao gotovina.
Nema straha od pranja novca
„Nijedan fond ne prima uplate u kešu. Sve mora da ide kroz bankarske transfere tako da ne postoji strah od potencijalnog pranja novca. Mislim da je izuzetno važno da postoji što više alternativnih i običnih investicionih fondova u Srbiji zato što to predstavlja finu alternativu klasičnom načinu investiranja u našoj zemlji. Nažalost, sada se to svodi na kupovinu nekretnine. Imate bankocentričnost u srpskoj ekonomiji i cementocentričnost. To su faktički dva izbora koje građani imaju, ali ustvari izbora ima mnogo više. Imate više od 15 milijardi evra koje stoje kao štednja u bankama dok je u sve vrste investicionih fondova investirano 1,5 milijardi. To je dobar znak da je 10% uloženo u fondove u odnosu na štednju“, kaže Rakočević.
On smatra da će izmenama zakona biti povećana ponuda na tržištu investicionih fondova i da će biti mnogo alternativa klasičnom investiranju na koje smo navikli.
U novoj emisiji Forbes Magazina pogledajte priču o Davidu Šimuniću, kuvaru restorana Square Nine i energetskoj kompaniji iz UAE koja će prva primeniti visokoautonomni oblik AI, novi nivo ove tehnologije, u cilju ubrzanja istraživanja jer će omogućiti analizu petabajta podataka.
Saznaćete i kako izgleda električna letelica odnosno leteći taksi kompanije Džobi, kao i više informacija o dolasku lanca hrane Tako Bel u Srbiju.