Jednom se odrekao Kušnera: S kim je Vesić parafirao ugovor i ko je osoba koja će nadgledati rušenje Generalštaba

Ministarstvo građevinarstva, u sredu popodne, informisalo je javnost da je u ime Vlade Srbije potpisan ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane (nekada zvanično Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu).

Informacija se na sajtu našla tek u 19:40, a kako se navodi, ugovor je potpisan sa firmom „Affiniti Global Development“.

S kim je to resorni ministar potpisao ugovor?

Evidentno je napravljena greška jer reč Affiniti nije ispravno napisana. Dodatni problem je to što se ime ove firme – Affinity Global Development – na internetu ne može naći osim u vestima sa portala iz Srbije.

Probali smo i sa bazama kompanija, ali u mnoštvu firmi koje sadrže naziv Affinity, nijedna ne sadrži tačno ove tri reči.

Da li je ministar potpisao ugovor s nepostojećom firmom ili PR služba ministarstva nije pravilno prenela njen naziv ili je reč o tek osnovanoj kompaniji formiranoj za ovaj posao, još neko vreme će ostati nepoznanica.

Pritom, Ministarstvo je naziva uglednom američkom kompanijom.

Da, po običaju za naše podneblje, nedostaju informacije može se videti i po tome da pojedini mediji kao direktora ove firme navode Džareda Kušnera, a drugi Ašera Abeseru.

Potpisnik ugovora voli kulturu i radi na veliko

I ko je Ašer Abesera, koji je stavio paraf na ugovor, a svoje lice na zajedničke fotografije s ministrom Vesićem i ministrom finansija Sinišom Malim, koji je prisustvovao činu potpisivanja.

Prema tvrdnjama američkih medija, on je osoba koja će voditi realizaciju projekta u Beogradu.

Po onome što se može zaključiti iz dostupnih informacija, on je taj koji je stručna polovina ovog dvojca, koji se bavi izborom i razvojem nekretnina, dok je Kušner investitor koji obezbeđuje novac i koristi svoj uticaj i poziciju da dogovori poslove.

Kušner je na udaru američke javnosti i medija posebno zato što je najveći deo novca za njegove poslovne poduhvate stigao iz Saudijske Arabije.

Abesera je gotovo dve decenije u poslu s nekretninama. Osnovao je 2013. kompaniju Livwrk i ono što je zanimljivo, na svom sajtu posebno ističe „kulturnu infrastrukturu“ odnosno „razvoj infrastrukture koja se susreće s kulturom“. Ulaže u objekte koji imaju bogatu istoriju i kulturološku vrednost, koje potom rekonstruiše i pretvara u kancelarijski i komercijalni prostor i prostor za stanovanje i tako donosi dodatnu vrednost zajednici (koja ima posebno mesto u američkom društvu).

Na sajtu Livwrk-a istaknuto je 11 projekata od kojih je osam u Njujorku, jedan u Los Anđelesu i dva u Majamiju i oni odgovaraju pomenutoj strategiji jer su neke od njih starije i više od 100 godina (jednu od njih iznajmila je Maskova kompanija Tesla Motors za svoje prostorije na istočnoj obali).

Uloga kompanije u tim projektima najčešće je bila razvoj dizajna, upravljanje izgradnjom odnosno rekonstrukcijom, marketing i iznajmljivanje.

S jedne strane, Abeserin pristup razvoju zgrada poklapa se sa željom javnosti da Generalštab ostane kakav jeste i da bude obnovljen. S druge strane, Livwrk je ove zgrade kupovao i rekonstruisao što nameće pitanje ko će biti vlasnik dve zgrade na uglu Nemanjine i Kneza Miloša.

U saopštenju Ministarstva se to pitanje ne pominje već je samo navedeno da će zemljište biti dato u zakup. Zapravo, niko i ne očekuje da će postojeće zgrade uopšte opstati.

Sve vreme se govori o rekonstrukciji koju mnogi percipiraju kao obnovu postojećih objekata, ali se na kraju vesti navodi citat Abesere koji kaže da „rekonstrukcija ne podrazumeva samo izgradnju zgrada…“.

Da li je reč o pogrešnom prevodu ili potpisnik definitivno planira rušenje zgrada i gradnju modernijih koje smo videli na ilustracijama, ostaje da se vidi.

Prema objavljenim ilustracijama, reč je o novim modernim zgradama, ali je takođe očigledno da bi tako masivni objekti teško stali u postojeći prostor i uz to je ili neko napravio grešku pri crtanju ili bi projekat zbog svojih gabarita podrazumevao i rušenje susedne, stare zgrade Generalštaba u ulici Kneza Miloša.

U ovom trenutku, izgleda da se pitanje vlasništva nad zgradama ne postavlja jer će verovatno biti srušene. S druge strane, ni prve ilustracije Beograda na vodi predstavljene javnosti ne odgovaraju onome što je danas tamo izgrađeno.

Strategija Abesere

Ako je Abesera taj koji će voditi ceo projekat, iz njegovog biznisa može se zaključiti da je pet uslova potrebno da budu ispunjeni da bi se opredelio za ulazak u posao. Većinu, ako ne i sve, ispunjava Generalštab pa i ne čudi zašto su Amerikanci bacili oko na ove objekte.

Prvi uslov je da je reč o premium lokaciji, da je reč o praznoj zgradi i da postoji mogućnost da joj se promeni namena.

Drugi je da to budu objekti A i B klase koje putem izdavanja daju visok povrat novca u odnosu na uporedive objekte.

Treći je da ima između 4.500 i 23.000 kvadrata prostora za iznajmljivanje, kao i da je najmanja tržišna kapitalizacija projekta od 15 miliona do 500 miliona dolara.

Četvrti je da to bude zgrada koja će imati mešovitu upotrebu (prostori za stanovanje, kancelarije, prodavnice, restorani, sadržaji u domenu kulture, rekreativni sadržaji i zabav).

I na kraju, peti uslov je da bude blizu javnog prevoza odnosno na manje od pet minuta peške od metroa, autobusa i drugih vidova prevoza.

Evidentno je da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane ispunjavaju ove uslove, a iz ovih strateških pravaca može se naslutiti da će sadržaji na ovoj lokaciji služiti generisanju prihoda od iznajmljivanja (što je način na koji i Tramp ostvaruje zaradu od svojih nekretnina).

Kušner, Grenel, Tramp

Mediji su još ranije u prvi plan stavljali Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, kao glavnog čoveka u ovom poslu. On je taj koji ima kompaniju sličnog naziva – Affinity Partners. I sam je potvrdio da ulazi u ovu investiciju postavljajući informacije i slike na društvenim mrežama.

Njujork Tajms juče je izvestio da je „srpska vlada odobrila ugovor s Džaredom Kušnerom“ o izgradnji luksuznog hotela. Kako je istaknuto, Kušner planira da realizuje projekat izgradnje hotela vredan 500 miliona dolara u partnerstvu s Ričardom Grenelom. Za Grenela se podseća da je prvi predložio da američki investitori pokušaju da obnove ovu lokaciju bombardovanu pre 25 godina.

U tekstu se dodaje da je posao povezan sa Affinity Partners, tri godine starim investicionim fondom koji raspolaže sa tri milijarde dolara, a koje je dobio od fonda iz Saudijske Arabije. Podseća se i da je Donald Tramp hteo još 2013. da gradi hotel na istoj lokaciji.

Za Kušnera je ovo najveći projekat koji radi njegova firma od osnivanja, piše Njujork Tajms i dodaje da je planiran hotel, maloprodajni prostor i 1.500 stambenih jedinica, uz muzej i memorijalni kompleks. Kušnerova kompanija saopštila je da će memorijalni kompleks biti u vlasništvu države koja će njime i upravljati.

Veze Kušnera i Abesere

Njujork Tajms ističe i da će Kušner ovaj projekat razvijati sa dugogodišnjim partnerom Ašerom Abeserom, koji će nadzirati izgradnju. Dodaje se i da je deo posla dogovor da se s Vladom Srbije deli profit od kompleksa koji će imati tri bloka odnosno zgrade (država će navodno uzimati 22 odsto dobiti).

Američki list navodi da je projekat takođe izazvao pažnju Demokrata u SAD i da su u Komitetu za nadzor i odgovornost tražili od Republikanaca da se ispita ovaj posao, ali Republikanci još ništa nisu preduzeli.

Na internetu je dostupna zajednička fotografija Kušnera i Abesere, ali i Ašerove potvrde da su sarađivali. Takođe, za brojne medije je, u vreme kada je Trampov zet postao savetnik u Beloj kući, govorio o Kušneru i hvalio ga. Jedan primer je i izjava da je Kušner tip osobe koja, iako je prodao nekretnine vredne milijarde dolara, počisti nakon sastanka čak iako sastanak nije bio u njegovoj kancelariji.

U tekstu iz 2020. Abesera je za Biznis insajder rekao da je dvojac zajednički investirao u pet projekata s nekretninama pre nego što je Kušner ušao u politiku kao savetnik svog tasta, i ostali su suvlasnici u dva (na drugom mestu je pojasnio da je Kušner tri projekta napustio i pre njihovog završetka).

Povod za tekst bila je Abeserina kupovina tržnog centra u Los Anđelesu koja je naišla na veliki otpor i proteste lokalnog stanovništva (dominanto afroameričkog). Demonstranti su se okupljali ispred njegove kuće (smatrali su da iza celog posla stoji Kušner). Protestovali su i ispred Abeserine kancelarije, slali mu preteće glasovne poruke i delili letke njegovim komšijama. Optuživali su ga da investicijom podstiče džentrifikaciju u toj zajednici – pretvaranjem degradirane zgrade u prostor za dobrostojeće kupce utiče na strukturu stanovništva jer će siromašniji napustiti kraj.

Abesera je izjavio da su protivnici projekta kao ključnu kritiku navodili njegove ranije poslove s Kušnerom, ali je on u tekstu insistirao da „više nema bliske poslovne veze s Kušnerom“ (u to vreme već četiri godine). „Brzo sam optužen da sam pogrešan čovek za ovaj projekat i da će Kušner tajno biti u ovom poslu. Ni Džared ni njegova porodica ni na koji način nisu uključeni i ako bi pitali da se uključe u posao rekao bih – ne, ne možete da učestvujete“, rekao je Abesera za Biznis insajder.

Na drugom mestu bio je još eksplicitniji:

„Nikad nisam poricao da smo imali, i „imali“ je ključna reč, odnos u prošlosti sa Kushner Companies“, rekao je Abesera. „Uvek sam govorio da smo imali pet poslova pre nego što je Džared otišao u Belu kuću. Ne samo pre nego što je otišao u Belu kuću već i pre nego što je ušao u univerzum politike. Nije postojao instrument koji bi predvideo da će njegov tast postati predsednik, i da će on raditi tamo. I pre nego što je otišao u Belu kuću, prestali smo da govorimo i da obavljamo poslove. Nikad nisam upoznao Trampa. Nikad nisam imao nijedan posao s njim“.

Potreba da se „otrese“ veza sa Kušnerom na trećem mestu ga vodi još dalje: „U vreme kad smo radili zajedno, nisu imali nikakve veze s političkom platformom“. Rekao je još da je Džared Kušner bio demokrata, liberal, koji je obavljao puno stvari za zajednicu, u javnim kuhinjama, dobrotvornim programima i da je bio drugačiji od čoveka kojeg vidimo danas (u vreme kada je bio savetnik u Beloj kući). „Ta stvar je došla iz vedra neba, da je moj partner dospeo do toga da radi za tasta koji je postao predsednik. To nije bilo ni u kartama ni u univerzumu u kojem sam ja“.

Saradnja je očigledno obnovljena (ili nikad nije prestajala).

Vunderkind za nekretnine

Mediji navode i da su sarađivali na projektu Dambo Hajts, rekonstrukciji centrale Jehovinih svedoka u Njujorku. Kada su se 2009. preselili u drugi deo Njujorka, Livwrk je 2013. kupio centralnu i još pet okolnih zgrada.

Za taj projekat Abehsera je rekao da su on i Kušner hteli da stvore prostor u kojem bi ljudi mogli da žive, rade, jedu, piju i vežbaju, bez želje da odu. Ideja im je bila da i druge zgrade u okolini rekonstruišu kako bi stvorili posebnu vrstu kampusa odnosno kulturološke zajednice.

U tekstu iz 2017. portal Bridge nazvao ga je vunderkindom za nekretnine.

Rođen je u Los Anđelesu. Otac je poreklom iz Maroka, koji je svoju karijeru gradio u produkciji TV reklama. Iako većinu projekata ima u Njujorku, Ašer posebno ističe da je iz Los Anđelesa. Majka mu je peta generacija rođena u tom gradu.

Za Ašera se navodi da je sa 15 godina počeo da radi na benzinskoj pumpi, a karijeru u sektoru nekretnina počeo je preko prakse u jednoj firmi. Posao je dobio u kompaniji Two trees management, koja je Dambo pretvorila u jedan od najskupljih rezidencijalnih delova Njujorka. Dejvid Valentas iz kompanije Two trees rekao je da su Abeseru zaposlili da prodaje stanove i da je bio neverovatno uspešan.

Kako je razvio ideju o novom pristupu razvoju nekretnina, Abesera je napustio Two trees da bi 2013. pokrenuo Livwrk. Taj novi pristup bila je mešovita upotreba nekretnina, posebno usmerena ka tome da zadovolji ukuse i potrebe milenijalaca. Zainteresovao se za objekte Jehovinih svedoka, pozvao Kušnera da učestvuju, obezbedio investitore i dali su bolju ponudu od njegove bivše firme.

Vesić: Okvirni ugovor, nisu dogovoreni detalji Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je juče da još nisu dogovoreni detalji zakupa i finansijski detalji za revitalizaciju kompleksa bivšeg Ministarstvao odbrane i Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu, koja je srušena u NATO bombardovanju 1999 godine. Ministar je u sredu, u ime Vlade Srbije, potpisao ugovor o revitalizaciji Generalštaba sa američkom kompanijom „Afiniti global development“, na čijem je čelu Džared Kušner, zet nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, ali Vesić za televiziju Insajder tvrdi da je to samo „okvirni ugovor“. Prema njegovim rečima, Vlada je tim ugovorom izabrala partnera, koji sada na osnovu ugovora ima pravo da počne da radi projekat, da komunicira sa nadležnim institucijama u Srbiji, kao što su zavodi – od onih za zaštitu, do onih za urbanizam. Vesić je dodao da Kušnerova firma sada može da raspiše međunarodni konkurs za memorijalni centar za žrtve NATO agresije i da se u međuvremenu taj projekat proglasi projektom od nacionalnog značaja. Tek nakon toga, prema rečima ministra, sledi komercijalni ugovor koji treba da bude potpisan i u okviru koga će svi detalji biti poznati – od cene zakupa zemljišta na 99 godina, do cene revitalizacije. „Znači zemljište neće biti prodato, to je definisano ovim ugovorom, da nema prodaje, već će se definisati to kolika će vrednost biti objekta, koliko će koštati ta revitalizacija jer se to još ne zna, dok se ne naprave projekti i planovi, tako da nas pravi ugovor kojim će sve to biti definisano nas tek čeka i ja mislim da ga nije ni moguće zaključiti za period koji je kraći od godinu i po, ili dve godine jer sve ovo treba u međuvremenu da se završi“, rekao je Vesić. Na pitanje Insajdera o tvrdnjama u medijima da će zakup na 99 godina biti bez naknade, Vesić je kazao da to nije tačno. „Ne, to nije tačno, nije tačno, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, član 86, ima, znači možete direktnom pogodbom, kada je u pitanju projekat od nacionalnog značaja, da zaključite ugovor, ne možete da date u zakup bez naknade, to takođe nije tačno“, rekao je Vesić. Kazao je da ta mogućnost postoji ako se radi kroz međudržavni sporazum. „Tako da koji će od tih modela biti primenjen zavisi kad investitor bude zavrio sve ove poslove i kada budemo pristupili potpisivanju komercijalnog ugovora“, odgovorio je ministar građevinarstva. Beta