Koliko će koštati spasavanje hala Beogradskog sajma: Brojka bi mogla da bude zapanjujuća

Protivnici širenja Beograda na vodi na prostor sajma sa oduševljenjem su dočekali vest da se odustalo od ideje da u ovom kompleksu bude sačuvana samo najveća, hala 1. Kreatori prostornog plana odlučili su da na tom mestu ostanu i hale 2 i 3. Sve tri imaće javnu namenu. Koju, biće odlučeno na konkursu.

Međutim, koju god da dobiju, ovim objektima sigurno predstoji renoviranje jer se i golim okom vidi da nisu u najboljem stanju. To povlači i pitanje, koliko će njihova obnova koštati. I iz kojih izvora će biti finansirana.

Prema saznanjima Forbes Srbija, ni arapski partner u projektu Beograd na vodi nije imao ništa protiv da hale 2 i 3 budu sačuvane. Ipak, i on je postavio pitanje iznosa renoviranja.

Beograd na vodi pozdravlja očuvanje hala

Za odgovore na ova pitanja najpre smo se obratili Ministarstvu finansija. Međutim, u toj instituciji su nas uputili na preduzeće Beograd na vodi, u kojoj je država manjinski partner.

U toj kompaniji najpre potvrđuju da su saglasni sa odlukom da hale 2 i 3 ne budu srušene.

„Preduzeće Beograd na vodi pozdravlja najavljenu odluku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam o očuvanju hala 2 i 3 Beogradskog sajma, jer ona odražava sklad između potrebe za daljim urbanističkim razvojem i očuvanjem značajnih kulturno-istorijskih celina, što je jedna od osnovnih težnji naše kompanije od 2014. godine“, navodi se u odgovoru za Forbes Srbija.

Dalje navode da će oni biti ti koji će raspisati konkurs, kojim će biti određena buduća namena hala.

„Nakon što Vlada Republike Srbije usvoji izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat Beograd na vodi, zajedno sa nadležnim institucijama raspisaćemo javni međunarodni arhitektonski konkurs koji će predvideti javnu namenu za hale koje se čuvaju“, stoji u odgovoru.

Koliko će sve koštati i ko će finansirati

„Po završetku konkursa i izboru najboljih rešenja imaćemo jasnu sliku o sredstvima koja je potrebno opredeliti za rekonstrukciju i privođenje novoj nameni pomenutih hala“, ističu u preduzeću Beograd na vodi i dodaju da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.

I na kraju, navode i ko će finansirati renoviranje.

„Radove će finansirati kompanija Beograd na vodi u skladu sa ugovorom koji je potpisan sa državom. Na isti način kao što to čini i sa drugim objektima javne namene na području plana – Beogradska zadruga, obaloutvrda, Pošta u Savskoj, stari Železnički most koji će biti transformisan u pešački“, kažu u preduzeću Beograd na vodi.

Šta kažu procene

U procenu koliko bi sve moglo da košta niko ne želi javno da se upušta jer nemaju precizan uvid u stanje hala.

Da niko sada ne može da da preciznu brojku kaže i sagovornik Forbes Srbija u Vladi Srbije, upoznat sa projektom Beograd na vodi. Ističe da se u ovom trenutku ne zna preciznije koliko bi renoviranje tri hale moglo da košta, ali se ipak usuđuje da ponudi procenu. Neko bi rekao – zapanjujuću.

„Bilo koje privođenje nameni tih objekata nekoj drugoj nameni ne može bez 100 miliona“, kaže nezvanično za Forbes.

Da li je reč o utemeljenoj proceni pokazaće vreme. Ali, ako se uzme u obzir da je u poslednje četiri godine Beograd na vodi zabeležio profit od gotovo 200 miliona evra, i da je ušao i u rekonstrukcije drugih pomenutih objekata javne namene, finansiranje i ove obnove verovatno im neće predstavljati izazov.

Stari objekti

Iako sada svi pozdravljaju spasavanje hala, građevinci ponavljaju da je rekonstrukcija objekata po pravilu skuplja od izgradnje novih.

Međutim, neki objekti ili kompleksi poput Beogradskog sajma jesu simboli grada i određenog prostora. Iako njihova rekonstrukcija može da bude skupa, to je cena koju društvo plaća kako bi ostali na svom mestu.

Sagovornik Forbes ukazuje da bi na cenu rekonstrukcije hala Beogradskog sajma sigurno uticalo i to kako su ove zgrade izgrađene odnosno specifičnosti njihove gradnje zbog čega su primeri vrhunskog graditeljstva. Ali, i neki materijali od kojih su napravljeni su dotrajali i to će sigurno uticati na cenu.

Neodržavanje

Ipak, u priči o halama Beogradskog sajma ističe da je mnogo važnije još jedno pitanje – neodržavanje objekata.

Dok se išlo u gradnju novih kapitalnih zdanja, zaboravilo se da oni postojeći moraju da se održavaju. Bilo da je reč o zgradama, mostovima, tunelima. To će, prema mišljenju našeg sagovornika, Srbiju u narednim godinama tek koštati. Predviđa da će država morati da se okrene rekonstrukciji brojnih objekata što će zahtevati značajna izdvajanja iz budžeta ili zaduživanje.

Ali, povrh toga, mora da se reši pitanje odgovornosti za održavanje objekata u javnoj upotrebi. Ne samo zbog finansijskog izdatka već i zbog pitanja bezbednosti.