Trampov plan: Zakinuti Harvard i novac preumeriti zanatskim, profitnim školama

Trampova administracija i Predstavnički dom forsiraju politike od koje će koristi imati zanatske, profitne škole i time će otvoriti mogućnost za zloupotrebe. One su ovu industriju pratile i ranije.

Usred svoje stalne borbe protiv elitnih fakulteta „sa progresivnim stavom“, predsednik Donald Tramp je početkom nedelje razmišljao o mogućnosti da deo od tri milijarde dolara saveznih sredstava koja su trenutno suspendovana za Univerzitet Harvard, preusmeri na zanatske škole.

Njih je podržavao i tokom svojih kampanja i u prethodnom mandatu.

„Razmišljam o tome da uzmem tri milijarde dolara grant sredstava od veoma antisemitskog Harvarda i dam ih zanatskim školama širom zemlje,“ napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
„Kako bi to bila sjajna investicija za SAD, i koliko je to potrebno!!!“

Sredstva od Harvarda za zanatske škole

Tramp očigledno nema pravnu moć da sam preusmeri tih tri milijarde dolara.

To su sredstva koja je Kongres odobrio za istraživanja. Pretpostavlja se da bi Kongres trebalo da donese odluku o njihovom preusmeravanju na zanatske škole.

Ali ako je ikada postojao trenutak kada bi dobio podršku Republikanske stranke za takav potez, to bi moglo biti sada. Većina zanatskih škola su profitne institucije.

Zanatske škole i širi sektor profitnog visokog obrazovanja koji ima istoriju obeleženu prevarama, zloupotrebama i kontroverzama deluju spremno da procvetaju pod Trampom i republikanskim Kongresom.

Zakon koji je usvojio Predstavnički dom uključuje nekoliko pogodnosti za profitno obrazovanje.

Uključujući ukidanje propisa koji su ograničavali studentske zajmove za neke profitne škole.

Takođe i novu opciju Pell stipendija za radnu snagu, koja otvara ovu saveznu pomoć za studente sa nižim primanjima za programe kraćeg stručnog osposobljavanja.

Reforma procesa akreditacije, lakši put za profitne škole

Tramp planira da reformiše proces akreditacije. To bi moglo da učini bržim i lakšim put za profitne škole da dobiju pristup saveznoj pomoći za svoje studente.

A profitne škole će imati i razumevanje u Ministarstvu obrazovanja. Nikola Kent, Trampov kandidat za pomoćnika sekretara za obrazovanje, vladinog zvaničnika koji nadgleda visoko obrazovanje, nekadašnji je glavni službenik za politiku i lobista za Career Education Colleges and Universities, profitnu trgovačku asocijaciju. (Njegova nominacija čeka glasanje u Senatu.)

I investitori sigurno veruju da bi Tramp mogao navijati za zanatske škole.

Nakon što je izabran u novembru, akcije ovog sektora su porasle. To potvrđuje Džefri Silber, viši analitičar u BMO Capital Markets Equity Research.

Na primer, akcije kompanije Adtalem Global Education (koja upravlja koledžima, medicinskim školama i veterinarskom školom) porasle su za 61 odsto od Trampove izborne pobede. Na dan izbora skok je bio devet odsto.

Skok akcija od izbora

Akcije Perdoceo Education Corporation, koja poseduje profitne univerzitete i tehničke škole, porasle su za 46 odsto. Skok dan nakon izbora bio je 11odsto.

CECU (nekadašnja organizacija kandidata Kenta) pozdravila je Trampovu ideju da se preusmere sredstva namenjena Harvardu i njegovu „kontinuiranu fokusiranost na obrazovanje za karijeru.“

U saopštenju su dodali:

„Najbolji način da se podrže zanatske škole jeste smanjenje regulatornog opterećenja sa privatnih škola za karijerno obrazovanje“ Kažu da se istovremeno povećava finansiranje koje omogućava studentima zainteresovanim za zanate da biraju škole najvišeg kvaliteta. Izgleda da Kongres upravo to i radi.

Trenutno, u poreskom i budžetskom zakonu koji je usvojio Predstavnički dom nove Pell stipendije (federalne stipendije koje studenti ne vraćaju) za radnu snagu biće dostupne studentima koji su upisani na programe stručnog osposobljavanja u trajanju od 8 do 15 nedelja.

Postojaće neka ograničenja, korespondencijski kursevi koji zahtevaju da studenti šalju zadatke poštom su isključeni.

Podobni programi

Podobni programi moraju biti odobreni od države, mada, što je značajno, ne moraju biti akreditovani.

Prethodne verzije zakona uključivale su kriterijume za osiguranje kvaliteta, ali ovaj zakon sadrži samo oslabljene verzije tih kriterijuma, kaže Mišel Dimino, direktorka obrazovnog programa u think tank-u za javnu politiku Third Way.

Podobni programi moraju imati stopu završetka od 70 odsto. To je nizak prag za kratkoročne programe i stopu zaposlenosti diplomiranih od 70 odsto. Obe metrike je lako manipulisati, kaže Dimino.

„Videli smo primere gde su škole zapošljavale svoje bivše studente kako bi osigurale da oni budu evidentirani kao zaposleni u trenutku kada se računa stopa zaposlenosti,“ objašnjava.

„Ponekad škole ciljaju na studente koji su već zaposleni jer znaju da će na taj način dobro proći na merenju stope zaposlenosti.“

Zlatni standard za merenje uspeha programa škole

Zlatni standard za merenje uspeha programa je povećanje zarade nakon završetka studija. Drugim rečima, koliko više zarađuju diplomci sa tom diplomom u poređenju sa prosečnim srednjoškolcem.

Po ovom kriterijumu, profitne škole uglavnom ne uspevaju, kaže Majkl Itzkovic, osnivač i predsednik The HEA Group, konsultantske firme za pristup koledžima.

Prema njegovom istraživanju, 59 odsto institucija koje dodeljuju sertifikate ostavlja diplomce sa platom manjom od 32.000 dolara godišnje. To je tipična plata srednjoškolca, čak i deset godina nakon upisa.

„Bacanje novca na ove škole bez kontrole je loš potez, a takođe nije ni ekonomično korišćenje poreskih para“, kaže Itzkovic.

On se 2015. godine, dok je radio u Ministarstvu obrazovanja bavio analizom federalnih podataka o obrazovanju. Novi novac će verovatno doneti nove programe, predviđa Dimino.

„Postoji veliki podsticaj za pružaoce (kratkoročnih sertifikata) da uđu na tržište i pokušaju da uhvate deo tih sredstava,“ kaže ona.

Akreditacija

„Može da se desi da neka nasumična privatna kompanija za brze kurseve ponudi više kratkoročnih sertifikata i iskoristi Pell stipendije, čak i ako nisu prošli proces akreditacije“, dodaje.

Akreditacija se dugo koristi kao nezavisna kontrola kvaliteta fakulteta.

Trenutno škole koje dodeljuju diplome na nivou associate, bachelor i master, kao i zanatske škole koje dodeljuju sertifikate, moraju biti akreditovane da bi njihovi studenti mogli da dobiju savezne finansijske pomoći. Program Pell za radnu snagu bi zaobišao ovaj zahtev.

Amerikancima su potrebne veće mogućnosti za kratkoročne sertifikate, a malo koji obrazovni stručnjak bi se tome suprotstavio.

Ali do sada je uglavnom profitnim školama prepušteno da popune ovu potrebu, mnoge od kojih studentima pružaju lošu finansijsku korist i ostavljaju ih sa teškim dugovima.

Dok su studenti koji žele bachelor ili master diplomu skloniji da se zaduže da finansiraju svoje obrazovanje, studenti koji su završili samo deo fakulteta ili imaju sertifikat kraći od dve godine.

Takođe, češće kasne sa otplatom duga (30 odsto) u poređenju sa studentima viših stepena (11 odsto).

Poligon za zloupotrebe

To pokazuju istraživanju o ekonomskoj dobrobiti američkih domaćinstava u 2024. koje je nedavno objavila Federalna rezerva.

„Svaki put kada su profitne škole dobile veći pristup saveznim sredstvima, usledile su zloupotrebe,“ kaže Dimino. „Teško je ignorisati ovaj trend, a opet im dajemo slobodu da to ponovo rade.“, dodaje.

Prethodne administracije su uvele zaštitne mere kako bi sprečile škole da obmanjuju ili varaju studente. Nakon što je lanac profitnih škola Corinthian Colleges, istraživan zbog prevarantskih praksi, propao 2015,, Obamina administracija je uvela pravilo „Borrower Defense to Repayment“. (Odbrana zajmoprimca pri otplati), koje studentima omogućava otpis zajmova ukoliko budu prevareni od strane svoje škole.

Druga kontrola nad profitnim školama je pravilo o „uspešnoj zaposlenosti“.

Ono zahteva od škola da zadovolje pragove odnosa duga i zarade, kao i premiju zarade, kako bi bile podobne za savezne fondove. Ovaj sektor je takođe podložan pravilu 90/10.

Nalaže da škole dobiju najmanje 10 odsto svojih prihoda iz izvora van savezne studentske pomoći.

Budžetski zakon koji je usvojio Predstavnički dom ograničava primenu pravila „borrower defense to repayment“ i ukida pravila o uspešnoj zaposlenosti i 90/10.

Profitne škole i njihovi zagovornici smatraju ove regulative opterećujućim i nepravednim, jer privatne neprofitne škole nisu pod istim standardima.

Čak i ekonomska nesigurnost koju je podstakao Tramp mogla bi koristiti profitnim školama, primećuje Silber. „Nadamo se da ne ulazimo u recesiju, ali ako uđemo, to bi bio još jedan način na koji bi akcije ovih kompanija mogle da profitiraju jer se smatraju odbrambenim investicijama,“ kaže on.

Ema Vitford, novinar Forbes