Ukrajinska rudna bogatstva deceniju daleko od profitabilnosti: Gde se nalaze i koliko ih ima (KARTA)
Sporazum o mineralima između SAD i Ukrajine verovatno neće doneti značajne prihode. Barem ne u bliskoj budućnosti, prema mišljenju stručnjaka s kojima je razgovarao Forbes. Oni upozoravaju na visoke troškove i dugačke rokove proizvodnje potrebne za iskopavanje sirovina.
Prema ovom sporazumu ne bi se koristili minerali iz trenutačno aktivnih rudnika. Pre sastanaka Trampa i Zelenskog bilo je predviđeno da, po sporazumu, deo prihoda ide za vraćanje američke pomoći Ukrajini u ratu protiv Rusije. Deo bi išao za obnovu ratom razrušene zemlje.
Visoki troškovi
Stručnjaci za Forbes navode da bi troškovi rudarenja ovih poželjnih minerala mogli da budu izuzetno visoki. Zahtevali bi godine ulaganja i na kraju ne bi doneli značajnu zaradu.
Tramp je posebno naglasio „velike količine retkih metala” u Ukrajini. To je skup od 17 metalnih elemenata koji su ključni za baterije i visokotehnološku odbranu. Ukrajina zaista poseduje oko pet odsto svetskih zaliha retkih metala.
Ali, prema podacima S&P Globala, Ukrajina nema aktivne rudnike retkih metala. Osim toga, razvoj ukrajinskih nalazišta grafita, litijuma i titanijuma, koji su pre ruske invazije 2022. bili u različitim fazama pripreme, zahtevao bi „značajna ulaganja”, ističe Vilis Tomas, direktor CRU+ tima u istraživačkoj kompaniji CRU Group.
Verovatno ne u skorije vreme
Ovi minerali „neće donositi profit u sledećih 10 ili 15 godina”, rekao je Džordž Ingal, analitičar cena retkih metala iz Benchmark Minerals Intelligencea za Forbes. Prema njegovim rečima, verovatno je da će litijum biti prioritet za bilo kakve razvojne projekte. „Realno očekivanje” kada će se ukrajinski litijum pojaviti na tržištu iznosi minimalno tri do četiri godine, izjavio je Dejvid Dekelbaum, analitičar TD Cowen.
Osim toga, prema Njujork Tajmsu, Ukrajina će zadržati sve prihode od postojećih rudnika. To bi moglo onemogućiti pristup SAD retkim mineralnim projektima koji su već u toku. Uključujući 90 godina star rudnik grafita i dva rudnika litijuma u ranoj fazi razvoja.
Koliko je potrebno da rudnik postane operativan
Da bi rudnik retkih metala postao operativan potrebno je do dve milijarde dolara, tvrdi Ingal. Dodaje da rudarske kompanije širom sveta „zaista teško dolaze do bilo kakvih investicija” zbog „loših” tržišnih uslova. „Nije važno imate li sve te rude retkih metala u tlu. Ako ih nije isplativo eksploatisati, niko neće hteti da ih vadi”, objasnio je.
Dominacija Kine
Tomas je istakao da su grafit i retki metali „relativno obilni” u svetu. „Većina” njihove vrednosti ne proizlazi iz samih nalazišta, već iz procesa rafinisanja. U tom procesu se metali pretvaraju u hemijske oblike potrebne za baterije. Takvi pogoni „gotovo da ne postoje izvan Kine” danas. Kina kontroliše između 65 i 70 odsto globalnih kapaciteta za rafinisanje litijuma, napominje Dekelbaum. Dodaje da ta zemlja takođe „potpuno dominira” tržištem grafita. Međutim, „ne možete nužno rešiti problem dominacije Kine samo tako da osigurate više sirovih materijala”, budući da ih „ima u izobilju” od Australije do Južne Amerike.
Konkurencija kineskim projektima već se pokazala ekonomski neodrživom jer Kina svojom visokom proizvodnjom drži cene niskim. „Kina preplavljuje tržište jeftinim materijalima, što čini izuzetno teškim poslovanje za sve ostale”, pojasnio je Ingal.
Trenutni tržišni uslovi sugerišu da eksploatacija ukrajinskih minerala možda neće imati značajan uticaj u bliskoj budućnosti. Ipak, „pristup resursima je nužan korak” u stvaranju većih globalnih zaliha koje nisu rudarske i prerađivačke baze u Kini, zaključio je Tomas.
Šta Ukrajina poseduje
Ukrajinsko Ministarstvo zaštite životne sredine i prirodnih resursa tvrdi da Ukrajina ima najveće rezerve grafita i litijuma u Evropi. Njene rezerve grafita čine 6% ukupnih svetskih zaliha.
Takođe, Ukrajina navodi da poseduje najveće rezerve titanijuma u Evropi. One bi, kako tvrdi, mogle zadovoljiti potražnju SAD i EU za titanijumom tokom sledećih 25 godina.
Ukrajina takođe tvrdi da ima najveće rezerve uranijuma u Evropi. I da njene zalihe berilijuma mogu zadovoljiti globalnu proizvodnju za sledećih 40 godina.
Prirodni resursi zemlje ključni su za proizvodnju baterija, oklopa, odbrambenih materijala i nuklearnog goriva.
Partnerstvo s Ukrajinom kako bi se osigurali prirodni resursi moglo bi smanjiti zavisnost SAD o Kini i Rusiji u pogledu uvoza tih minerala. Ukrajinsko ministarstvo prirodnih resursa tvrdi da više od polovine svetskog snabdevanja uranijumom dolazi upravo iz Kine i Rusije.
Derek Saul, novinar Forbes
Konor Marej, novinar Forbes