Zna li ministar Mali šta je građevinska dozvola i kako je odobrena rekonstrukcija Glavne železničke stanice

Ministar finansija Siniša Mali bio je u subotu vodič kolegama ministrima Selakoviću, Popoviću i Ireni Vujović, direktoru Koridora Srbije Aleksandru Antiću, kao i čelnicima Beograda, kojima je na Savskom trgu predstavio projekte izgradnje i rekonstrukcije šest muzeja, ali i druge projekte poput novog mosta, tunela, operskih sala, akvarijuma…

Tom prilikom podelio je s njima informaciju da je izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju bivše Glavne železničke stanice na Savskom trgu u kojoj će biti smešten Istorijski muzej Srbije, kao i da se kreće u izbor izvođača radova.

Međutim, činjenice govore da građevinska dozvola nikada nije ni zatražena.

Iskorišćena je druga opcija u zakonu koja omogućava jednostavniju proceduru.

Da li ministar Mali mora da zna šta je građevinska dozvola? Verovatno i ne, ali ne bi bilo loše imajući u vidu da se, po odluci Vlade Srbije, njegov resor vodi kao investitor projekta Ekspo 2027 i podnosi zahteve za građevinske dozvole radi izgradnje na tom prostoru.

Šta je rešenje o odobrenju za izvođenje radova

Iako se bivša Glavna železnička stanica na Savskom trgu doima kao deo kompleksa Beograda na vodi, ova firma u kojoj arapski partner ima dve trećine vlasništva, a država trećinu, nije investitor u rekonstrukciji nekadašnje prve i poslednje stanice za vozove.

Zvanični investitor je Istorijski muzej Srbije i oni su ti koji podnose zahteve (u njihovo ime to radi kompanija Mašinoprojekt Kopring, koja je kreirala i projekat za rekonstrukciju zgrade stare Pošte u susedstvu i gde je već nekoliko puta odbijena zbog nedostataka).

Prvi zahtev podnet je još početkom novembra 2023. ali ni tada nije tražena građevinska dozvola već je investitor tražio nešto što se naziva – rešenje o odobrenju za izvođenje radova.

Izdavanje ovog rešenja regulisano je članom 145 Zakona o planiranju i izgradnji, a taj član zakona nalazi se u odeljku „Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola“.

Šta ovo rešenje omogućava investitoru? Ukoliko se postojeći objekat ne ruši, ukoliko mu se ne menjaju gabariti i ukoliko ispunjava određene uslove, odnosno ukoliko se samo radi rekonstrukcija, preskaču se pojedini koraci. To u praksi znači da nije potrebno pribaviti lokacijske uslove (jer već postoje) i građevinsku dozvolu.

Potrebno je da investitor dostavi tehničku dokumentaciju za čiju ispravnost odgovara. Takođe, potrebno je da ima odgovarajuće pravo da se na „šalteru“ pojavi kao investitor što Istorijski muzej Srbije ispunjava jer je u katastru upisano da ima pravo korišćenja zgrade bivše Glavne železničke stanice.

Dva ne i jedno da za Istorijski muzej

Prvi zahtev za dobijanje ovog rešenja nadležni Gradski sekretarijat za urbanizam je posle više od mesec dana razmatranja odbio.

Kako je navedeno u rešenju o odbacivanju, koje je izdato 13. decembra, investitor je podneo niz dokumenata, ali ne sve.

Nedostajala je saglasnost Republičke direkcije za imovinu za izvođenje predviđenih radova. Nedostajala su i tri ugovora o izgradnji neophodne infrastrukture – vodovodne, kanalizacione i toplovodne mreže. Dodato je da se dostavljeno obrazloženje projektanta ne može smatrati dokazom o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture već je potreban čvršći dokaz.

Osim ovog, nadležni sekretarijat je imao još gotovo 20 primedbi zbog kojih je odbio zahtev.

Posle mesec dana, odnosno sredinom januara ove godine, Istorijski muzej Srbije se javio sa drugim zahtevom za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova.

Ovaj zahtev razmatran je još duže, oko 2,5 meseca, ali je odgovor bio isti – ne.

Spisak primedbi je osetno skraćen, ali u rešenju o odbacivanju zahteva, donetom 1. aprila, navedena su dva nedostatka.

Prvi je bio da ni ovog puta nije dostavljen ugovor za izgradnju planirane toplovodne mreže ili „odgovarajuće obrazloženje JKP Beogradske elektrane da je izgradnja toplovoda obaveza Beograda na vodi“.

I druga primedba koja nije rešena ni u ovom zahtevu bila je da predviđeno priključenje na javnu telekomunikacionu mrežu nije u skladu sa uslovima Telekoma Srbija.

Mali pogrešio termine, ali odobrenje je ipak izdato

Pre isteka aprila, Istorijski muzej Srbije javio se i sa trećim zahtevom za dobijanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Sva dokumentacija je bila na mestu, pa i dva ugovora sa Beogradom na vodi za izgradnju nedostajuće infrastrukture.

Rešenje o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji i promeni namene železničke stanice, zvanično je doneto 9. maja.

Kako se može videti u odluci, rekonstrukcija se odobrava po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji, kao i po članu 4. stav 2. tačke 12, 13, 14 i 16, pratećeg Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebna građevinska dozvola.

Ove tačke prilično su opšteg tipa. Tačka 12 glasi – rekonstrukcija, 13 – adaptacija, 14 – sanacija, što znači da mnogi radovi mogu da budu pokrenuti na osnovu ovog propisa. Zanimljivo je i pozivanje na tačku 16, u kojoj se kao obrazloženje navodi – promena namene objekta ili dela objekta – ali se u nastavku pod tim podrazumeva promena namene iz stambenog u poslovni ili iz poslovnog u stambeni prostor.

Investitoru sada ostaje samo da podnese prijavu radova i može da krene sa poslom. I ovu prijavu je potrebno da resorni sekretarijat odobri, pa i u tom koraku Istorijski muzej Srbije može da dobije negativan odgovor, ali uglavnom je reč o formalnosti tako da su radovi verovatno pred nama u skorijem periodu nakon što, prema rečima ministra Malog, izaberu izvođača radova.

Kako se navodi u rešenju gradskog sekretarijata, površina objekta koji će biti rekonstruisan je 8.838,28 kvadrata od čega je skoro 6.200 kvadrata iznad zemlje (zgrada ima podrum, prizemlje i dve etaže).

Takođe, navodi se da je predračunska vrednost radova – 3.040.759 dinara bez PDV-a ili nešto iznad 25.000 evra.

Po svemu sudeći, sekretarijat je ovde „zaboravio“ tri nule imajući u vidu da s tim novcem teško da može da se uradi rekonstrukcija tako velikog objekta, a i ministar Mali je naveo da će radovi koštati 25 miliona evra. To znači da će sekretarijat uskoro morati da radi ispravku rešenja.

Koji su radovi predviđeni i šta ne može da se menja

Kako se navodi u obrazloženju, predmet Idejnog projekta je izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta Istorijskog muzeja Srbije (bivše Glavne železničke stanice), u okviru postojećeg gabarita i volumenta objekta.

Projektom je, kako stoji u rešenju, predviđena funkcionalna reorganizacija pojedinih delova objekta, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija unutrašnjosti objekta i njegova prenamena u Istorijski muzej Srbije.

„S tim u vezi, nije moguće bilo kakvo proširenje ili dogradnja, kao ni formiranje dodatnih prostora u parteru za smeštaj instalacija. Radovi na rekonstrukciji mogu se izvršiti isključivo u okviru gabarita i volumenta zgrade“, stoji u dokumentu.

Međutim, onda se u tom delu „šta se ne sme“ dodaje i jedna veoma zanimljiva rečenica. A ta rečenica glasi „Pešački pristup objektu ostaje u potpunosti identičan postojećem“.

To, po svemu sudeći, znači da investitor neće moći da menja stepenice kojima se 140 godina ulazilo u zgradu pa samim tim ni da otkloni problem koji je napravljen rekonstrukcijom Savskog trga, gde je nivo trga podignut tako da je iznad nivoa glavnog ulaza u zgradu železničke stanice. Tako će posetioci budućeg Istorijskog muzeja Srbije morati prvo da siđu sa platoa Savskog trga pa da se stepenicama popnu u zgradu muzeja.