Umeju li gradovi i opštine s novcem ili ga jednostavno nemaju: Država dala više od 40 miliona evra za likvidnost u 2024

U periodu od 2019. do 2024. gradovima i opštinama u Srbiji prebačeno je oko 32,1 milijardi dinara kroz mehanizam tekuće budžetske rezerve. Veći deo tog iznosa, 21,4 milijardi dinara, lokal je dobio za „izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta. A koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić kaže za Forbes Srbija da transferi sredstava iz tekuće rezerve opštinama i gradovima, zbog ugrožene likvidnosti, mogu obuhvatiti i situacije koje su potencijalno ili stvarno opravdane.

Na primer, kada se lokalu prebacuju dodatna sredstava za realizaciju nekih investicionih projekata, ukoliko je privremena nelikvidnost budžeta prepreka za nastavak njihove realizacije.

Međutim, problem u praksi je to što se obrazloženja koja se nalaze u rešenjima o upotrebi sredstava iz rezerve često svode na opšte formulacije „o ugroženosti tekuće likvidnosti budžeta“.

Javnost u takvim obrazloženjima retko kada može da nađe konkretan razlog ili precizne namene kako će sredstva biti upotrebljena.

Prošle godine 4,85 milijardi za likvidnost lokala

U 2024. opštine i gradovi su dobili 9,2 milijarde iz tekuće budžetske rezerve.

Negde oko 53 odsto od tog iznosa (4,85 milijardi dinara) im je prebačeno kako bi se izbeglo ugrožavanje tekuće likvidnosti. To pokazuju podaci Fiskalnog saveta.

U 2023. je ka lokalu preusmereno oko 7,4 milijardi. Te godine je oko 81,9 odsto svih transfera iz rezerve ka lokalu (odnosno oko šest milijardi) bilo kako bi se sprečilo ugrožavanje likvidnosti.

Prema podacima za 2022. lokal je iz tekuće rezerve dobio manji iznos.

Naime, gradovima i opštinama je te godine ukupno raspoređeno 1,2 milijarde iz rezerve za različite namene. Od toga je 987,7 miliona preusmereno pod obrazloženjem ugrožene tekuće likvidnosti.

Izvor: Fiskalni savet

Kada je likvidnost lokalnog budžeta ugrožena?

Minić navodi da je tekuća likvidnost budžeta gradova i opština u suštini ugrožena onda kada jedinica lokalne samouprave nije u mogućnosti da na vreme izmiri dospele finansijske obaveze.

„Kada ima teškoće da obezbedi sredstva za redovno funkcionisanje. To mogu da budu problemi sa isplatom plata zaposlenima, plaćanjima dobavljačima za robe i usluge, pokrivanje troškova za neke komunalne usluge“, kaže naš sagovornik.

Objašnjava da se problem nelikvidnosti lokalnih samouprava u prošlosti manifestovao kroz velika kašnjenja u plaćanjima obaveza.

Prema njegovim rečima, osnovni razlog za probleme sa nelikvidnošću na lokalu je loše upravljanje lokalnim javnim finansijama. Bilo da je reč o propustima prilikom planiranja prihoda ili rashoda.

To, kaže Minić, nekada može da bude i posledica objektivnih okolnosti. „Na primer, pogrešna procena budžetskih prihoda usled nekog makorekonomskog šoka“.

„Međutim, ono što smo mi primetili da je često bio slučaj, to je da se prihodi u budžetskim planovima lokalnih samouprava svesno prikazuju nerealno visokim. Onda se plan troškova prilagodi tako naduvanom planu prihoda. To vodi ka nemogućnosti izvršenja svih planiranih rashoda, stvaranju docnji i posledično problema sa likvidnošću“.

Čemu treba da služi tekuća budžetska rezerva?

Deo planiranih prihoda u okviru budžeta ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve. To propisuje Zakon o budžetskom sistemu.

Sredstva iz tekuće rezerve se koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije (dodeljena sredstva). Ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da sredstva koja su dodeljena nisu bila dovoljna.

Međutim, izuzetno, sredstva tekuće rezerve republičkog budžeta mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti.

To je moguće u slučaju smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti. Minić podseća da su se do pre nekoliko godina sredstva iz tekuće budžetske rezerve mogla prebacivati samo usled smanjenog obima prihoda lokalnih samouprava.

Sada se ta odredba promenila i odnosi se praktično na sve razloge koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta.

Umesto za nepredviđeno, novac za unapred poznato

“Javnost generalno, a i Fiskalni savet vrlo retko, može da u takvim obrazloženjima nađe konkretan razlog ili precizne namene kako će ta sredstva biti upotebljena. Da li je to neki specifični rashod, program ili projekat. Otuda je zaista teško dati konkretnu ocenu da li je svaki pojedinačni transfer iz tekuće budžetske rezerve opravdan ili ne“.

Ranije analize Fiskalnog saveta pokazale su da se sredstva rezerve često koriste za finansiranje nekih redovnih rashoda lokala koji se ponavljaju iz godine u godinu. Takvi rashodi bi trebalo da budu predviđeni i pokriveni redovnim budžetskim planiranjem.

To je u suprotnosti sa osnovnom svrhom tekuće budžetske rezerve, navodi Minić.

Mehanizam tekuće rezerve bi, kako kaže, trebalo da obezbedi fleksibilnost u izvršenju budžeta na tehničkom nivou. Ili da obezbedi neku brzu finansijsku reakciju države na neke nepredviđene okolnosti.

„A dešava se da se tekuća rezerva sistematski koristi za unapred poznate potrebe i za sprovođenje novih politika mimo redovne budžetske procedure“.

Nejasni kriterijumi

Procedure nalažu da su budžetski korisnici, uključujući jedinice lokalne samouprave, ti koji podnose zahteve za dodelu dodatnih sredstava.

„Problem leži u tome što nisu jasno, niti transparentno definisani kriterijumi na osnovu kojih Vlada odlučuje kojoj će lokalnoj samopupravi i u kom iznosu odobriti vanredna sredstva budžetske rezerve“.

Taj nedostatak jasnih kriterijuma dovodi do značajnih i često neobjašnjivih razlika u iznosima sredstava koje se dodeljuju pojedinim opštinama i gradovima.

Prema analizi Fiskalnog saveta, u periodu 2018-2023, opština Čajetina je dobila 20 puta više sredstava od Lajkovca. I 30 puta više sredstava od Pećinaca iz budžetske rezerve. Sve tri opštine imaju sličan broj stanovnika.

„Ovakve neujednačenosti i manjak transparentnih kriterijuma definitivno otvaraju sumnju da jedan od razloga za tako velike razlike može biti i stepen političke bliskosti lokalnih političkih struktura sa republičkom vladom“, navodi Minić.

Beogradu najviše iz rezerve prošle godine

Podaci za 2024. pokazuju da je od 4,85 milijardi dinara prebačenih pod obrazloženjem potencijalno ugrožene likvidnosti, najveći deo isplaćen u decembru. Samo po osnovu jednog rešenja koje je objavljeno tog meseca iz budžetske rezerve je preusmereno tri milijarde dinara na 18 gradova i 103 opštine u Srbiji.

Petina transfera otišla je u Beograd. Glavni grad je u prošloj godini zbog ugrožene likvidnosti dobio sigurno 977.173.000 dinara iz tekuće rezerve.

To je iznos koji mu je dodeljen kroz nekoliko rešenja koje je Forbes Srbija pronašao u Službenom glasniku.

Grad Kragujevac iz istih razloga (za likvidnost) dobio je bar 410 miliona dinara u 2024. Novi Pazar je dobio 400 miliona, Jagodina 220 miliona, a Niš 100 miliona dinara. Po 100 miliona dinara dobili su Čačak i Užice. Opštine Bosilegrad i Surdulica dobile su 80 miliona dinara za likvidnost.

Prema rečima Minića, razlog velikih izdvajanja pred kraj godine može biti to što se u Srbiji, i na centralnom i na lokalnom nivou, veliki deo budžetskih plaćanja izvršava na samom kraju godine.

On pojašnjava da Ministarstvo finansija u decembru ima jasnu sliku o izvršenju republičkog budžeta i tada možda može da definiše prostor za finansiranje lokalnih samouprava iz rezerve.

S druge strane, dodaje Minić, i sam lokal krajem godine verovatno ima bolju predstavu koliko sredstava im je potrebno za izmirivanje tekućih obaveza.

Problem sa likvidnošću i ove godine

I u ovoj godini, do sada je objavljeno nekoliko rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve u kojima se kao obrazloženje za korišćenje sredstava navode razlozi koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta. A koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti budžeta lokalne vlasti.

Grad Niš je početkom aprila dobio 200 miliona dinara, kako ne bi bila ugrožena likvidnost te lokalne samouprave.

Dva rešenja iz ove godine odnose se na transfer iz rezerve za Grad Kragujevac koji je ukupno dobio 117.123.000 dinara.

Do sada je ove godine novac za likvidnost preusmeren i opštini Crna Trava (42 miliona). Kao i opštini Ćićevac (13 miliona) i Žitorađa (šest miliona dinara).