Vlast kandidatima za Fiskalni savet posvetila pasus-dva, Jorgovanki Tabaković – devet strana

Način na koji su predsednik Republike i ministar finansija obrazložili svoje predloge za izbor predsednika i člana Fiskalnog saveta, Blagoja Paunovića i Nikolu Altiparmakova, i način na koji je obrazložen predlog da guvernerka Jorgovanka Tabaković dobije treći mandati, predstavlja još jedan prilog odnosu vlasti prema nezavisnim institucijama.

Kako je Forbes Srbija juče pisao, budućem predsedniku Fiskalnog saveta, predsednik države posvetio je samo dva pasusa obrazloženja, sa mnoštvom opštih mesta o stručnosti, iskustvu i znanju.

Ministar finansija Siniša Mali bio je još manje raspoložen da obrazloži predlog da Nikola Altiparmakov ponovo bude izabran za člana Fiskalnog saveta. „Ispratio“ ga je u parlament sa jednim pasusom.

„Dr Nikola Altiparmakov je u prethodnom mandatu svojom stručnošću, posvećenošću, kao i profesionalnim i objektivnim pristupom prilikom obavljanja poslova iz zakonom utvrđenih nadležnosti Fiskalnog saveta pružio značajan doprinos ekonomskoj politici Vlade u prethodnom periodu. Stoga sam uveren da kompetencije imenovanog, njegovo dosadašnje zalaganje i delovanje, kao i njegov lični i profesionalni integritet predstavljaju garant stručnog i uspešnog obavljanja funkcije člana Fiskalnog saveta u predstojećem mandatu“, sve je što je napisano u ministrovo ime.

Nikola Altiparmakov sigurno je zaslužio mnogo više.

Priložena prateća biografija sadrži samo dva malo veća pasusa o njegovoj akademskoj i profesionalnoj karijeri.

Iza biografije sledi izjava Altiparmakova da je saglasan sa predlogom ministra da bude biran i izabran za člana Fiskalnog saveta i da ispunjava sve uslove za izbor.

Rezultati guvernerke od 2012. do danas

Predsednik države mnogo je rečitiji bio kada je reč o obrazlaganju predloga da guvernerka Narodne banke dobije još jedan mandat. I to na punih devet strana.

Ni prilikom ovakvog imenovanja, vlast nije propustila šansu za političku komunikaciju. Rezultati centralne banke nisu posmatrani u odnosu na prethodni mandat guvernerke već u odnosu na – 2012. godinu – kada je SNS preuzeo vlast u Srbiji.

Tako se već na početku ističe da je „tokom prethodnih 12 godina Srbija prešla put od zemlje koju je odlikovala monetarna i finansijska nestabilnost i neizvesnost, do zemlje koja ima inflaciju uporedivu sa razvijenim zemljama, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem“.

Potom je u obrazloženje koje bi trebalo da pokaže najviši nivo profesionalnosti uneto i malo novogovora, neprimerenog za ovakav tip dokumenta.

„Stabilnost deviznog kursa postala je u Srbiji nova normalnost“, napisao je predsednik.

I ponovo dnevnopolitički ton – „Umesto dopuštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije ostaje relativna stabilnost kursa dinara prema evru“.

Sledi detaljniji izveštaj o borbi NBS sa inflacijom, a posebno se u fokus stavlja pad sa 12,2% u 2012. na 2,2% u 2013. S druge strane, za rast inflacije u periodu tokom kojeg je centralnom bankom upravljala Tabaković, okrivljeni su eksterni faktori.

Potom je cela stranica posvećena detaljnom izveštaju o jačanju deviznih rezervi, sa neizbežnim poređenjem sa zatečenim stanjem 2012. Posebno je istaknuto da su rezerve u zlatu povećane tri puta u istom vremenskom rasponu. Iz dopisa se može videti i da se od 46,5 tona zlata, samo pet tona nalazi van zemlje i to u Švajcarskoj.

NBS je bila prinuđena da zatvori četiri banke (Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka) usled problema u poslovanju izazvanih „neodgovarajućim upravljanjem i nadzorom pre 2012. godine“.

I devizne rezerve stavljene su u isti kontekst pa je tako javnost obaveštena da je dinarska štednja sa manje od 18 milijardi dinara pre 12 godina, skočila na 161,6 milijardi dok je devizna gotovo duplirana.

Jedna strana posvećena je i popisu mera preduzetih za podršku građana, posebno u doba pandemije (moratorijum do 90 dana), kao i ograničavanje kamata na stambene kredite, reprogram za poljoprivrednike i dr.

Stečaj četiri banke Iako stečaj četiri velike jugoslovenske banke traje duže od dve decenije, vlasti nikada nisu bile spremne da podele više informacija o raspletu ovih postupaka. Novom mandatu guvernerke možemo da zahvalimo na dodatnim podacima. Očekivano ili ne, obrazloženje prikazuje da je najviše urađeno tek nakon 2012. „Iako stečaj četiri velike državne banke (Beogradska banka, Investbanka, Jugobanka i Beobanka) započet još 2002. godine i više od deceniju nije davao vidljive rezultate, tek pojačanim angažovanjem Narodne banke Srbije u radu Agencije za osiguranje depozita došlo je do značajne naplate i deobe stečajne mase, gde se kao najveći poverioci javljaju Republika Srbija i NBS. U periodu od 2012. do 2023. godine po osnovu deobe stečajne mase Narodna banka Srbije je naplatila 39,1 milijardu dinara (samo u 2016. godini 14,2 milijarde dinara), i najveći deo naplaćenog iznosa prenela je u budžet Republike Srbije“, stoji u obrazloženju.

Kao uspešni projekti navedeni su i uvođenje modernih sistema plaćanja odnosno instant plaćanje, kao i razvoj nacionalnog kartičnog sistema Dina kard. Ni ovom prilikom nije moglo bez osvrta i kritike na međunarodne kartičarske sisteme pa je tako navedeno da su uvedeni brojni novi servisi „kao konkurencija skupim inostranim brendovima“.

Na kraju, navodi se da je NBS od 2012. do 2022. u budžet Srbije uplatila 39,3 milijardi dinara, a na osnovu deobe rezultata za 2023. u budžet će preneti i 12,2 milijarde.

Obrazloženje zaokružuje podsećanje da je 2020. londonski mesečnik The Banker, na osnovu glasova vodećih svetskih bankara i ekonomista proglasio Jorgovanku Tabaković za najboljeg guvernera na svetskom nivou i za najboljeg evropskog guvernera. Dodaje se i da je tom prilikom istakla „promene na kojima radi predsednik Srbije sa svojim saradnicima“.

Uz biografiju guvernerke priložena je i njena izjava da prihvata kandidaturu za izbor na funkciju guvernera Narodne banke Srbije.