Zašto cementiramo kamate na visokom nivou kad kreće njihov pad

Banke se i dalje ne izjašnjavaju šta misle o Nacrtu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, iako je sada jasno kako Narodna banka Srbije namerava da ograniči kamate na kredite. Iz akademskih krugova se, s druge strane, čuju različita mišljenja.

Od toga da centralna banka reaguje na pravi način do dileme zašto se kamate „cementiraju“ na već visokom nivou u trenutku kada su, silom tržišnih principa, počele svakako da padaju.

Nema dileme da će se banke, kada se propis i usvoji, pridržavati administrativnih mera, a NBS ima sve poluge da primenu kontroliše.

Nedostatak konkurencije je jedan od prvih odgovara na ovo pitanje. Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić upravo na to ukazuje.

„Postavlja se pitanje da li je nivo konkurencije bankarskog sistema u Srbiji bio visok ili nizak. Dugoročno gledano, kada se pogledaju stope profita i prinosa na akcijski kapital, ali i kamate koje su bile astronomske, stepen konkurencije je od početka jako nizak“, kaže profesor Đukić za Forbes Srbija. „Bez obzira što je stepen koncentracije banaka bio relativno mali. Stepen koncentracije ne govori o moći igrača da nametnu svoje cene. Nikada se ovde NBS nije bavila da li postoji eventualno kartel u bankarskoj industriji koji nameće visoke kamate korisnicima“.

Zašto su u Srbiji krediti tako skupi

A cena je visoka. Ukoliko nekome nije jasno koliko smo iznad proseka evropskog okruženja, profesor Đukić navodi konkretne podatke. Prosečan trošak zaduživanja kod banaka, takozvani kompozitni indikator, u evro zoni je 3,75 odsto. Deset zemalja je ispod tog poseka – u Hrvatskoj je 3,73, Sloveniji 3,65, Italiji 3,63, Španiji 3,43, Belgiji 3,42, Francuskoj 3,4 i Malti – 2,29.

„Izand tog proseka su sve ostale zemlje. Nedvomisleno se pokazuje da što je veći stepen konkurencije ovaj indikator je manji, odnosno prosečne kamate su niže“, pojašnjava Đukić. „Tendencija pada se vidi. Kompozitni indikator za troškove pozajmljivanja je daleke 2007. i 2018. iznosio 5,19 odnosno 5,55. Pad je očigledan u odnosu na danas, ali postoje razlike između članica. U slučaju kredita za potrošnju, kamate su u evro zoni u proseku 7,77 odsto. I tu je Hrvastka ispod proseka – 5,08, u Sloveniji je 6,6, Irskoj 7,42… Najviši nivoi kamatnih stopa su bili na zaduženja građanja na kratak rok, na platne kartice ili prekoračenje. U Portugaliji je 9,57, Austriji 8,87, Slovačkoj 9,72, Grčkoj 10,99“.

Odsustvo konkurencije je dovelo dotle da je u Letoniji prosečna kamatna stopa potrošačkih zajmova čak 13,61, a u Estoniji 14,4. Kada je reč o kreditima za kupovinu kuća, potvđuje se teza. Prosek evro zone je 3,38 odsto, Slovenije 3,58, Hrvatske 3,82. Većina zemlja za ovu vrstu proizvoda ima nivo od 3,38 do 3,89 odsto.

„Kod nas stambeni krediti praktično koštaju oko pet odsto. Ovo govori koliko su stope u Srbiji mnogo veće uprkos što su troškovi padali“, zaključuje Đukić. „Gotovinski krediti se kod nas masovno koriste. Dugoročno kretanje stopa, van ekstrema, samo ukazuje da je ta kamatna stopa jako visoka. Ona je u julu bila 11,85 odsto, a jula 2020. bila je oko devet odsto. Da li su monetarne vlasti ikada pokušale da utvrde da li postoji bankarski kartel? Nisu. To je jako teško, najlakše je posegnuti za administrativnim merama“.

Ima li i među bankama kartela

„Verujem da je ključno pitanje problem lihvarstva u finansijskom tržištu“, smatra Đorđe Đukić. „Moj predlog je da se dobro razmisli, pogotovo u pogledu stanovništva i to prekoračenja po računu i karticama. Da se na tom segmentu nađe kritičan prag šta je lihvarenje. Mislim na građane, jer se oni zadužuju ne pitajući za cenu. Ja sam se zalagao da se gotovinski krediti odobravaju na najviše godinu. Pitanje koje su to kamatne stope koje su granice za lihvarenje i to je jedini domet takve regulative. Sve drugo je privremenog karaktera. Suštinsko pitanje je konkurencija“.

Profesor Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije upravo eventualno postojanje kartela vidi kao razlog polakog napuštanja slobodnog formiranja kamata.

„Jednostavno, potpuno slobodno formiranje kamate polako odlazi u istoriju usled njihove teško kontrolisane volatilnosti i mogućnosti kritičnog uticaja bankarskih kartela na njihovo kretanje. Mesto će se, sve više, ustupati modelu kontrolisanog tržišnog formiranja kamatnih stopa na bazi reperno-kamatnih proseka, koji će opet biti omeđeni koridorom u kojem će veći značaj imati gornja margina. Prosečne ponderisane reperne kamatne stope su budućnost i takođe su tržišni mehanizam par excellence. Tako da, ovom prilikom, NBS radi dobar posao i odgovorno se ponaša rešavajući problem u praskozorje – štiti stanovništvo, povećava potrošnju i instalira adekvatan i prepoznatljiv tržišni sistem determinisanja kamatnih stopa u komercionalno-bankarskoj industriji i praksi na malo“, veruje Živanović.

Da li je pravo vreme

Upravo je ovo jedno od češćih pitanja stručne javnosti. Suzbijanje inflacije i pitanje tražnje već su zaokrenule putanju monetarne politike Evropske centralne banke.

„Za mene je ključno da se nalazimo na putanji pada ključne kamatne stope Evropske centralne banke i na sve korisnike kredita to treba pozitivno da utiče u smislu pada kamatnih stopa i na srpskom tržištu“, kaže Đorđe Đukić. „Ako već kamatne stope padaju i padaće tokom 2024, jednostavno administriranje je neprihvatljivo. Remeti se tržišni mehanizam“.

Srbija je visoko evroizovana privreda, pa je jasno da politika ECB utiče na kredite i u našoj zemlji. Kada su kamate bile u jednom periodu negativne, kada je i euribor bio oko nule ili čak ispod. Privilegije su doživeli svi korisnici stambenih i drugih kredita.

„Sada imamo situaciju da je ECB, s obzirom da su geopolitičke poremećaje, inflacija se približava ciljanom nivou, zaglavljena u stagnaciji i recesiji. Nema izbora, moraće da obara kamatnu stopu. Šestomesečni euribor je 3,35, a bio je 3,9 pre godinu. Očekujem da će se tako nastaviti i korisnici mogu da očekuju relaksaciju. Čemu administriranje? To ne rešava ključno pitanje. U Srbiji se i dalje na kredite plaćaju vsioke kamatne stope. To je jedan od dokaza da konkurencija među bankama nije bila dovoljnog intenziteta“.

Nacrt zakona predviđa da se prosečna ponderisana kamata uvećava za jednu četvrtinu kod potrošačkih kredita i jednu petinu kod stambenih.

„A prosečne kamatne stope su već jako visoke. Mi kroz ovo cementiramo te kamatne stope“, upozorava Đukić. „Predlagač zakona daje još i uvećanje. Tu nije kraj. Kaže da se uzima prosečna ponderisana kamatna stopa. Utvrdiće je NBS. Ne može se ugovoriti veća od prosečne uvećana za jednu petinu. Apsolutno sam protiv ovakvog administriranja. Iskustvo je pokazalo da svaki pokušaj administriranja na terenu cena bankarskih proizvoda imlicira da banke nađu drugi kanal da taj profit nadomeste“.

Mogu i da nadoknade

Sprovođenje propisanih mera niko ne dovodi u pitanje. I Đorđe Đukić je uveren da će ih građani osetiti, ali se pita – šta će biti posle.

„Kada se bude primenila ova mera, pošto je sve u rukama supervizora, ne sumnjam da će se odraziti na korisnike kredita. Kao administrativna mera će se primeniti. A šta kada se ukinu ove mere. Banke će ovo ispoštovati i ne moraju da se brinu, jer imaju veliki manevarski prostor da nađu rešenje. Mogu i da se pomire sa nešto nižim prinosom na akcijski kapital koji se inače u Srbiji kreće od 12 do17 odsto“, navodi Đukić.

Pod manevarskim prostorom potpadaju naknade, pa i usluge okrenute privredi. Sve ono što nije zakonski limitirano.

Branko Živanović pojašnjava da su najveća očekivanja od smanjenja kamatnih stopa na kredite na malo.

„Naime, novo ograničenje kamatne stope kod stambenih kredita u trenutku stupanja zakona na snagu će čak biti i na višem nivou, nego što ga trenutno drži aktuelna odluka NBS sa rokom isteka na kraju tekuće godine“, kaže Živanović. „Tako da bi za stanovništvo, kod stambenih kredita, bilo bolje da se zatečeno stanje ne menja, a odluka produži. Momentalno olakšanje najviše će se osetiti prilikom limitiranja kamatnih stopa na dozvoljena prekoračenja na tekućem računu. Takođe, može ga proizvesti i ograničenje kamatne stope na nedozvoljeni minus kao i uvođenje novog modela za njegov povraćaj“.

Na srednji rok, smatra Živanović, građani bi istinske koristi trebalo da imaju u stabilizaciji kamatnih stopa i uvođenju prihvatljivih gornjih granica za njihovo formiranje koje više neće biti prepušteno tržišnoj stihiji i autonomnim odlukama banaka.

Čemu da se nadaju klijenti

„Kod stambenih kredita će to biti najlakše izvesti i odstupanja će biti najmanja, imajući u vidu da su komercijalne kamatne stope, inače, kod tih kredita najmanje u posmatranoj grupi i već određeni period limitirane. Maksimalne kamatne stope vezaće se za kretanje prosečne ponderisane kamatne stope na stambene kredite uz dodavanje određene gornje margine, kako za nominalnu tako i za efektivnu kamatnu stopu. Stanovništvu će to dati određeni siguran ambijent ali će i, za nijansu, izvesno i povećati trenutno limitiranu euro kamatnu stopu od 4,08%“, objašnjava Živanović.

Najvidljivije efekte, napominje on, doneće predviđena ograničenja kamatnih stopa kod pojedinih kartičarskih proizvoda, dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja.

„Recimo, kamatne stope na dozvoljeni minus beleže raspon od 23 pa i više od 30 odsto na godišnjem nivou, a o nedozvoljenom i da ne govorimo. Uzimajući u obzir naglašenu visinu kamatnih stopa na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja, intencija je da će se projektovanje maksimalne visine ove reperne stope vezivati za zakonsku zateznu kamatnu stopu uz predviđeni fiksni dodatak od 6%. To bi u ovom trenutku značajnije smanjilo njihovu vrednost jer bi aproksimirana gornja margina bila nekih 20%“, dodaje Živanović.

A kada je reč o tome kako banke ovo podnose, Živanović veruje da će preispitati troškove.

„Za početak komercijalne banke će ići na preispitivanje cene izvora i razmotriti svoje depozitne tarifnike. Ne treba zanemariti ni njihovu pregovaračku poziciju, nekoliko sistemski najznačajnijih banaka u vlasništvu međunardnih bankarskih grupacija ima naglašenu ulogu u finansiranju ključnih javnih preduzeća“, zaključuje Živanović.