Zašto tokenizacija ne uspeva
Kripto tokenizacija trebalo je da bude aplikacija „ubica“ za finansijske usluge. Pa zašto, nakon gotovo decenije i podrške vrhunskih aktera poput Goldman Saksa i Mekinsija, nije ostvarila nikakav napredak?
Dana 17. jula 2023. dva partnera iz konsultantske kompanije Mekinsi (McKinsey) izašla su na scenu na Njujorškoj berzi kako bi obavestili desetine regulatora i finansijskih direktoraa o čarima blokčejna, tvrdeći da njegova upotreba ide daleko izvan skandalima opterećenog tržišta kriptovaluta.
Bitkoin, eter, solana i više od 10.000 drugih kriptovaluta pali su za 60% od svog vrhunca u novembru 2021. godine, što je gubitak od dva biliona dolara tržišne vrednosti. Kripto platforme pogođene su redovnim hakovanjima i najvažnije kompanije su pod napadom regulatora. Ipak, konsultanti su tvrdili da tehnologija koja stoji iza ovog digitalnog novca i dalje ima potencijal i svetlu budućnost.
„Ovo je blokčejn, ne kripto, i ima pravu korist“, tvrdi Džulijan Seviljano (Julian Sevillano), partner u Mekinsiju.
Konsultanti su prošli kroz osnove, definišući digitalne termine poput „pametnih ugovora“ (transakcije koje se automatski izvršavaju kada se ispune određeni uslovi), i objasnili su kako se tradicionalna finansijska imovina poput akcija, obveznica i nekretnina mogu „tokenizovati“, dajući im blokčejn kod, koji bi im omogućio da se prenose širom sveta u sekundama umesto satima ili danima, kako je to sada slučaj.
Međutim, uprkos svim razgovorima o „unapređenoj kapitalnoj efikasnosti“, „uštedi operativnih troškova“ i „unapređenom usaglašavanju i transparentnosti“, prezentacija je delovala prazno. Izuzimajući nekoliko referenci na katastrofalni pad cena kriptovaluta prošle godine, razgovor bi se mogao voditi i 2015. kada su prve platforme za tokenizaciju kao što su R3CEV najavljene. Malo preduzeća je to usvojilo, a mnogi projekti i dalje se suočavaju s istim izazovima i debatama kao nekada. Tokenizacija možda i dalje predstavlja budućnost finansijskih usluga, ali čini se da je veoma daleko.
Kako bi ilustrovali ovu tačku, dovoljno je pogledati narednu prezentaciju Odbora za globalna tržišta Komisije za trgovinu robama u budućim poslovima. Per von Zelovic (Per von Zelowitz) iz Centra za inovacije Federalnih rezervi u Njujorku rekao je publici da je pilot projekat za veleprodajne depozite pokrenut na privatnoj mreži u saradnji s bankama poput Vels Fargo (Wells Fargo) i Sitigrup (Citigroup) još uvek „eksperiment u teorijskoj infrastrukturi finansijskog tržišta“.
Kada je došao red na sesiju pitanja i odgovora, drugi govornik, Sendi Kol (Sandy Kaul) iz Frenkl Templtona (Franklin Templeton), firme za upravljanje imovinom vrednom 1,5 biliona dolara, pitao je da li je Fed razmotrio sprovođenje testa na otvorenom sistemu kako bi iskoristio različite prednosti koje okruženje slično blokčejnu može da pruži.
„Kao što su šta?“ odgovorio je Zelovic.
Tehnologija kriptovaluta imala je rotirajući set navodno „ubica“ aplikacija od kada se pojavila na Noć veštica 2008. praćena distribucijom bele knjige Satoši Nakamota (Satoshi Nakamoto) koja opisuje bitkoin. Kandidati su uključivali trenutna plaćanja u realnom vremenu bilo gde u svetu po ceni od nekoliko centi, alate za zaštitu identiteta i ličnih podataka od znatiželjnih pogleda regulatora i korporacija, kao i zaštitu od inflacionih vladinih politika.
Na ovoj vrtešci takođe se sedi i tokenizacija, digitalni računi za imovinu iz realnog sveta, kao što su nekretnine, umetnost, obveznice ili čak intelektualna svojina. Rani napori u vezi sa tokenizacijom fokusirali su se na privatne registre, koji su blokčejnovi kontrolisani od strane entiteta ili konzorcijuma korporacija bez elementa javne verifikacije. Ova alternativa navodno pruža brzinu i transparentnost blokčejna bez rizika da ga kriminalci koriste u nezakonite svrhe.
Stvari su zaista počele 2015. kada je niz ovih visoko profilisanih dozvola lansirao sa visokim ambicijama, često uz podršku velikih banaka, kako bi koristili blokčejn tehnologiju za optimizaciju svega, od plaćanja do poravnanja pozadinskih poslova. IBM je takođe ozbiljno pristupio blokčejnu sa sjajnim marketinškim programom (kasnije se preusmerio na promociju svojih sposobnosti veštačke inteligencije).
Nasdak (Nasdaq) je pokrenuo projekat za korišćenje dozvoljenog blokčejna kako bi olakšao prodaju privatno izdatih „tokenizovanih“ vrednosnih papira. Izveštaj iz 2015. iz divizije za rizični kapital banke Santander tvrdi: „Tehnologija distribuiranog registra mogla bi da smanji troškove banaka za prekogranična plaćanja, trgovinu hartijama od vrednosti i usklađivanje sa regulativama za 15-20 milijardi dolara do 2022.“ Godina je prošla bez primetnih efekata.
Najpoznatiji rani ulazak u tokenizaciju desio se u martu 2015. kada je startap sa sedištem u Njujorku pod nazivom Didžital Aset Holdings (Digital Asset Holdings) regrutovao Blajt Masters (Blythe Masters) za svoju izvršnu direktorku. Kao izvršna direktorka u Džej Pi Morganu (JPMorgan) početkom 2000-ih, Masters je smislila kreditne svopove (credit-default swaps), pametan alat za investitore u obveznice kako bi se osigurali od rizika da im dužnici ne vrate novac, što je postalo čuveno tokom finansijske krize 2008.
Masters je trebalo da inspiriše široko usvajanje blokčejn tehnologije kako bi se revolucionalizovala finansijska tržišta. „Ovu tehnologiju trebalo bi da uzimate ozbiljno koliko je trebalo uzimati razvoj interneta početkom devedesetih“, rekla je Masters u intervjuu za Blumberg 2015. godine.
Masters i DAH postigli su početni uspeh 2017. kada su dobili ugovor da zamene zastareli sistem kliringa i poravnanja australijske berze ASX. Ali dogovor je krenuo nizbrdo, a kašnjenja vezana za stabilnost, skalabilnost, upravljanje projektom i upravljanje projektom su ograničila projekat sve do kraja 2022. kada je otkazan.
Berza je otpisala 165 miliona dolara iz svog ulaganja, a predsednik Dejmijen Roš (Damian Roche) je rekao: „Započeli smo ovaj projekat sa najnovijim informacijama dostupnim u to vreme, odlučili da australijskom tržištu ponudimo rešenje za post-trgovinu koje balansira inovacije i tehnologiju najnovije generacije sa sigurnošću i pouzdanošću. Međutim, nakon dodatnog pregleda zaključili smo da put kojim smo krenuli neće zadovoljiti standarde ASX-a i tržišta“.
Iako je tokom protekle decenije u industriji bilo mnogo buke oko tokenizacije, najbolje zapamćeni projekat bio je prodaja udela u hotelu Sent Ridžis (St. Regis) u Aspenu, Kolorado, za 18 miliona dolara, što se smatra šalom u industriji. „Niko zapravo ne želi da drži sprat hotela ili jedan hiljaditi deo slike u tokenizovanom obliku“, kaže Vil Pek (Will Peck) u Vizdom Tri Investments (WisdomTree Investments).
Pomerite se do današnjeg dana, a zagovornici tokenizacije još pokušavaju da koncept podignu sa zemlje. Projekti variraju od emisije evroobveznice vredne 100 miliona dolara do aplikacija za investicije poput Robinhuda (Robinhood) koje omogućavaju korisnicima da kupuju tokenizovane akcije američkih državnih obveznica sa istim naporom kao promena televizijskog kanala. Najbolje što se može reći sada je da rade u malim dozama i kontrolisanim okruženjima, ali nijedan nije uspeo da razbije šifru za generisanje široke potražnje.
Uzmimo institucionalna tržišta kao primer. U novembru 2022. Goldman Saks (Goldman Sachs) je lansirao platformu za tokenizaciju koja je procesuirala evroobveznicu od 100 miliona dolara Evropske investicione banke u saradnji sa Santanderom i Sosijete Ženeralom (Societe Generale), što je „bilo revolucionarno na mnoge načine“, kaže izvršni direktor Metju Mekdermot (Matthew McDermott). Ciklus poravnanja bio je 60 sekundi, za razliku od tradicionalnih pet dana EIB-a, smanjujući rizik od grešaka u administraciji i čineći imovinu likvidnijom.
Sistem čak može da obradi kamate na obveznicu. „Mi smo zapravo prikazali derivatne novčane tokove na lancu i dokazali da možete biti interoperabilni sa platnom infrastrukturom Banke Francuske i Banke Luksemburga, koje su obe izdale digitalne valute za projekat“, kaže Mekdermot. Ali do sada su urađena samo dva mala posla.
Mekdermot je rekao za Forbes da banka razmatra mogućnost da upakuje emisiju EIB-a sa drugima kako bi stvorila likvidno sekundarno tržište. Lakše reći nego učiniti, jer će takav poduhvat zahtevati još više infrastrukture i okupljanje učesnika u industriji oko jednog skupa tehnologija, što je bio glavni faktor odvraćanja, budući da zahteva od konkurenata da rade zajedno.
„Od Blekroka (BlackRock) do Goldmana, Sitija i Džej Pi Morgana, svi tvrde da je tokenizacija budućnost„, prema rečima Nadin Čakar (Nadine Chakar), tada izvršne direktorke firme za tokenizaciju Sekjurensi (Securrency), koja je nekada vodila digitalnu imovinu Stejt Strita (State Street). Njenu firmu nedavno je kupio Depozitori Trast (Depository Trust and Clearing Corporation – DTCC) za 50 miliona dolara, uz popust od 50% u odnosu na vrednost kompanije u martu 2021. kada je poslednji put prikupila sredstva putem finansiranja od VC fonda. „Problem je interoperabilnost i likvidnost„, rekla je Čakar u julu. „Banke se udruže sa kompanijom XYZ, obave emisiju, a zatim objave saopštenje za medije. Šta se dešava zatim? Ništa. Postaju Pet Roks (Pet Rocks) jer ne mogu nigde da idu“.
Pre nego što je došlo do akvizicije, Sekjurensi je prišao drugačijem pristupu. Uspostavili su partnerstvo sa Vizdom Trijem kako bi lansirali seriju tokenizovanih fondova i aplikaciju pod nazivom Vizdom Tri Prajm (WisdomTree Prime) na javnim blokčejnovima kao što su Etereum (Ethereum), koji nudi jeftin pristup fondovima za praćenje indeksa akcija i obveznica sa širokom dostupnošću.
Ovi fondovi dolaze sa minimalnim ulaganjem od 25 dolara i niskom naknadom od 0,05%. Iako je ovo i dalje skuplje od besplatnog trgovanja dostupnog putem platformi poput Robinhuda, koje profitiraju od kontroverznog modela plaćanja za naručivanje, Vizdom Tri se kladi da korisnici traže ovu vrstu alternativu. Trenutno su ovi fondovi još uvek u funkciji, ali devet fondova ima ukupnu imovinu od samo 12 miliona dolara, i niti Čakar ni Pek nisu odgovorili na pitanja o njihovoj budućnosti.
Frenklin Templton nudi nešto slično putem aplikacije za investicije malih ulagača pod nazivom Bendži (Benji), koja nudi ulazak u fond za novčana tržišta, koji ulaže u vrednosne papirea američke vlade, pored digitalne imovine. Proizvod Frenklin Templtona ima 295 miliona dolara imovine pod upravljanjem.
Alternativne imovine, kao što su privatni krediti i akcije, možda su najbolja nada za tokenizaciju. Komesarka CFTC Kerolajn Fam (Caroline Pham) kaže da se očekuje da će tržište privatnih kredita postati tržište od 10 biliona dolara u narednih 10 godina.
Neki početni testovi su dokazali uspešnost u ubrzavanju emisija i smanjenju pragova ulaganja – na primer, KKR je zaključio partnerstvo sa firmom za tokenizaciju pod nazivom Sekjuritajz (Securitize) kako bi emitovao deo svog strateškog fonda za zdravstvene usluge (HCSG II) od četiri milijarde dolara na Avalanš (Avalanche) blokčejnu, ali kompanije ne otkrivaju koliko je uloženo na taj način.
Čini se da se Avalanš posebno bori sa svetom tokenizacije lansiranjem testne mreže u saradnji sa menadžerima imovine Ti Rou Prajs (T. Rowe Price), Vizdom Tri, Velington Menadžment (Wellington Management) i Kamberland DRV (Cumberland DRW), kako bi tradicionalne finansijske firme mogle da vežbaju čišćenje i poravnanje trgovine na delu javnog blokčejna.
Ali planovi imaju još dalek put dok ne postignu značajne rezultate sa industrijom koja ne oseća potrebu da ide putem tokenizacije. Na primer, Aj Kepital (iCapital) je kreirao seriju fondova sa minimumom od 25.000 dolara koji finansiraju alternativne investicije, ali ne vidi potrebu da koristi blokčejn u tom procesu. „Posao je narastao i ništa nismo tokenizovali“, kaže izvršni direktor Lorens Kalkano (Lawrence Calcano). „Ideja da neko treba da tokenizuje kako bi rastao nije tačna; ali nisu ni međusobno isključivi“.
Jedina umereno uspešna upotreba tokenizacije do danas bile su stabilne kovanice (stablecoins – vrsta kriptovalute). Globalno tržište stabilnih kovanica je u samo nekoliko godina naraslo na 127 milijardi dolara, a osnovna svrha tokena – koji su obično 100% pokriveni kolateralom i predviđeno je da uvek održavaju vrednost od jednog dolara – bila je da olakša spekulativne trgovine na neregulisanim kripto berzama širom sveta, mnoge od kojih ne prihvataju plaćanja u tradicionalnim valutama.
Osim toga, tržište dominira Teter (Tether), tajanstvena firma koja je dugo delovala van regulatornog nadzora. Teter, koji ima 84 milijarde dolara u stabilnim kovanicama, nikada nije bila predmet revizije i odbija da navede banke koje koristi za držanje sredstava.
Ipak, piloti tokenizacije i saopštenja za medije nastavljaju da izlaze sa montažne trake. Samo u poslednjih nekoliko nedelja, servis za razmenu poruka o plaćanju Svift (Swift) objavio je rezultate eksperimenta sa BNP Pariba (BNP Paribas), DTCC, Melonom (BNY Mellon) i bankarskom grupom Lojds (Lloyd’s Banking Group) kako bi utvrdili da li njihovi pozadinski sistemi mogu da se povežu sa javnim i privatnim blokčejnovima koji podržavaju tokenizovanu imovinu; Siti (Citi) je najavio plan za početak tokenizacije depozita klijenata u banci kako bi klijenti mogli da šalju sredstva momentalno bilo gde u svetu bez obzira na vreme. Početni pilot je sproveden u saradnji sa gigantom u brodarstvu Merskom (Maersk), klijentom banke.
Londonska berza takođe želi da pokrene posao trgovanja tokenima, što će verovatno prvo biti usmereno na manje transparentan privatni kapital. Marej Ros (Murray Roos), šef tržišta kapitala u LSE grupi ponovio je komentare koje je davno iznela ASX, rekavši da je tehnologija dostigla „tačku promene“ i „ideja je da koristimo digitalnu tehnologiju kako bismo postigli proces koji je lakši, brži, jeftiniji i transparentniji… i regulisan.“
„U narednih 18 do 24 meseca nešto mora da se promeni“, kaže izvršni direktorka Sekjurensija Čakar.
Ludilo se može definisati kao činjenje istih stvari iznova i iznova i očekivanje različitih rezultata. Sa tehničke tačke gledišta, budućnost tokenizacije blokčejn biliona u svetu stvarne imovine je tik pred vratima, ali nikada se neće dogoditi sve dok poverenje na tržištima kriptovaluta gotovo da ne postoji.
Stiven Erlih, novinar Forbes