Zašto zlato ove godine „tuče“ bitkoin

Bitkoin entuzijasti retko žude za starinskim šarmom zlata. Zašto bi? U poslednjih pet godina njihov digitalni ljubimac je devet puta nadmašio sjajni žuti metal. Rastao je skoro 1.000%, dok je zlato samo udvostručilo vrednost.

Ipak, ove godine zlato krade pažnju, skočivši 45% od januara, dok bitkoin zaostaje sa svega 20%. Ta ogromna razlika izaziva kod ljubitelja bitkoina iznenadnu “metalnu zavist”. Pitaju se da li je njihovo digitalno zlato izgubilo sjaj.

Zlato nadmašuje bitkoin u 2025. dok nervozne centralne banke i penzijski fondovi, uznemireni inflacijom, deficitima i globalnim haosom, ulažu u ovaj tržišno testirani metal. Bitkoin ipak ne posustaje. Razočaranje je delom zbog toga što je njegovo poređenje sa zlatom oslabljeno u trgovinskom svetu. Tu bitkoin funkcioniše više kao tehnološka akcija. U svakom slučaju, s obzirom na to da tek dolaze najsnažniji meseci za bitkoin, prednost zlata ove godine mogla bi brzo da nestane.

Poređenja zlata i bitkoina

Poređenje bitkoina i zlata nije samo priča tržišta. Oba su retka, imuni su na štampanje novca centralnih banaka i privlačne svima koji misle da su dani fiat novca (novca koji izdaju vlade) odbrojani. Investitori vole poređenje, ne zato što je savršeno, već zato što predstavlja mentalnu tačku usidravanja. To je način da se digitalni novac poveže s nečim drevnim i opipljivim. Ova sličnost privukla je rane evanđeliste poput Trejsa Majera, “zlatne bube” koji je prešao na bitkoin i video digitalnu retkost kao novu granicu. Čak se i misteriozni tvorac bitkoina, Satoši Nakamoto, osvrnuo na zlatnu legendu. Povezao je svoj “onlajn rođendan” s Izvršnom naredbom 6102 iz 1933. godine. Njome je predsednik Frenklin D. Ruzvelt zabranio građanima posedovanje zlata. Kao i s ukidanjem te naredbe od strane predsednika Džeralda Forda aktom Međunarodne razvojne asocijacije iz 1975.

Za tu publiku, zlato je prirodno merilo za bitkoin. Ali ne dozvolite da vas filozofska povezanost zavara. Tržišta ne mare za analogije. Bitkoin se trguje kao da prati grafikon akcija Tesle, dok zlato čvrsto stoji kao finansijsko “vatrogasno ćebe”.

Ova razlika se vidi u njihovim putanjama. Bitkoin, rođen 2009. godine, kojim se prvobitno trgovalo za samo nekoliko centi, uzleteo je na više 100.000 dolara. To je bio divlji uspon podstaknut jednako hajpom kao i kredibilitetom “zvaničnog novca”. Zlato je, s druge strane, sporo napredovalo, stagnirajući nakon vrhunca 2012. od oko 1.800 dolara. I tek u poslednje dve godine udvostručilo je vrednost.

Zlato sija najjače kad je u svetu mračno

Ed Egilinski, koji upravlja alternativnim investicijama u ETF provajderu Dajreksion, kaže jasno. “Bitkoin je rizična opklada dok se ne dokaže suprotno”. Njegov Daily Gold Miners Index Bull 2X Shares, sa 990 miliona dolara imovine, ove godine je skočio više od 300%. Bio je vođen talasom zlata kao sigurne luke.

Za Egilinskog zlato funkcioniše kao diverzifikator i može povremeno poslužiti kao zaštita. Bitkoin, kako on tvrdi, više je trgovačko vozilo nego sidro otporno na haos. Stav koji brojevi potvrđuju.

Od 2017. bitkoin se više kreće u skladu s tehnološkim Nasdak 100, sa prosečnom 30-dnevnom korelacijom od 0,32, dok je njegova veza sa zlatom samo 0,09. Korelacija meri koliko se dve imovine kreću zajedno. Što bliže 1,0, to je veza čvršća. Jednostavno rečeno, bitkoin prati ritam Silicijumske doline, a ne Fort Noksa. On raste sa rastom tehnoloških akcija i pada kada opada apetit za rizikom. S druge strane, zlato sija najjače kada svet deluje nestabilno.

Šta je eksplozija raspada

Zato centralne banke, uznemirene globalnom neizvesnošću i padom američkog dolara, sada gomilaju zlato. Fajnenšel Tajms primećuje da njihova ukupna zlatna zaliha uskoro može nadmašiti pozicije u američkim državnim obveznicama prvi put od sredine 1990-ih.

Lorens Lepard, osnivač Equity Management Associates, predviđa “eksploziju raspada” (crack-up boom). To je termin austrijske ekonomije za situaciju kada prekomerno štampanje novca tera ljude da se okreću tvrdim sredstvima. Koncept koji Lepard obrađuje u knjizi The Big Print. Zlato dobija prednost jer penzijski fondovi i centralne banke mogu da ga prihvate. Dok institucije još upoznaju “divljaka” zvanog bitkoin.

Izveštaj Henli & Partners iz 2025. godine, londonske konsultantske kuće za investicione migracije, procenjuje da bitkoin poseduje 295 miliona ljudi širom sveta. To je velika brojka dok ne uzmete u obzir istraživanje Svetskog saveta za zlato za 2025. koje pokazuje da 81% Kineza poseduje zlatni nakit. To znači da je potencijalno više vlasnika zlata samo u toj jednoj zemlji (1,4 milijarde stanovnika) nego što ima bitkoin vlasnika globalno. Likvidnost zlata i regulatorno odobrenje čine ga prvim izborom za institucije koje “namirišu” probleme. Bitkoin, još u regulatornoj sivoj zoni u mnogim delovima sveta, često kasni, ali kada se kreće, pomera se snažnije.

Bitkoin još može da pobedi

Lepard je prihvatio oba. Njegov EMA GARP fond sa 150 miliona dolara pod upravljanjem vidi obe imovine kao opklade protiv urušavajućeg fiat sistema. Njegov fond, uvećan 56% u prvoj polovini 2025. godine, drži rudare plemenitih metala i bitkoin. Kada vidi pritužbe drugih rudara bitkoina, Lepard se smeje kritikama zbog “zaostajanja” bitkoina. “Ljudi, zar ne shvatate da smo porasli 80% u odnosu na prošlu godinu?”, smeje se. “Mislim, to nije loše, znate?”.

Dakle, šta je poruka za investitore?

Zlato i bitkoin dele buntovni duh, ali nisu blizanci. Zlato je iskusan veteran, stabilan kada tržišta zatresu. Bitkoin je drski novajlija, još vezan za tehnološki ritam uzleta i padova. Bar za sada. Ove godine, zlato vodi, ali kad se gleda šire, bitkoin ga i dalje nadmašuje. Čak i ove godine, bitkoin nadmašuje Nasdak, svoj prikladniji pokazatelj, za više od 6%. Ali postoji razlog da se veruje da ima još toga. Od 2013. godine, septembar je bio najgori mesec za bitkoin, prosečno sa padom od 3%, dok su oktobar i novembar pokrenuli prosečne skokove od 22% i 46%, prema Koinglasu. Ako se taj trend nastavi, bitkoin bi mogao prestići zlato do Dana zahvalnosti, pretvarajući još investitora u plemeniti metal u digitalne vernike.

Brendon Kočkodin, novinar Forbes