Živopisni kum kiselog dizela se vraća u Njujork: Ovo je priča najpoznatijeg prodavca kanabisa

Čovek poznat na njujorškom tržištu trave kao „Šupak Džo“, poluljubazan nadimak za srebrnokosu, 50-godišnju legendu. Džo Marej je uzgajao i prodavao kanabis u gradu kada je to zaista bilo ilegalno. I on ima priče koje to dokazuju.

Godine 1994, nekoliko godina pre nego što je Marej popularizovao sortu kanabisa poznatu kao Sour Diesel, jednu od najtraženijih vrsta marihuane koja je donedavno koštala čak 15.000 dolara po funti (oko pola kilograma). Njegov najbolji prijatelj je brutalno ubijen – čekićem je udaren u glavu dok je pokušavao da naplati novac koji mu je dugovan. U godinama koje su usledile, Marej je pokrenuo gajenje kanabisa u više stanova na Menhetnu, skladištima u Bruklinu i jednom bordelu u kineskoj četvrti. Kad god je Snup Dog dolazio u Njujork, Marej je uvek imao posebnu zalihu omiljenog pupoljka hip-hop mogula pod nazivom RBK.

Drugi njegov saradnik, koji je švercovao travu za meksički kartel, otvorio je balu marihuane i odsečena glava njegovog nestalog poslovnog partnera se otkotrljala. Marej je nekako prošao kroz taj period nepovređen – bez ikakvog hapšenja zbog droge u njegovom dosijeu, možda zato što je njegov kultni hronični, kiseli dizel, poznat po energičnoj visokoj i skankovitoj, citrusnoj aromi – bio još poznatiji od njega.

Ipak, Marej, čije je poslovanje, kako procenjuje Forbes, ostvarilo više od 10 miliona dolara prihoda tokom decenije ilegalne proizvodnje kiselog dizela, nema mnogo toga da pokaže. „Nikad nisam sedeo na milionima dolara“, kaže on dok puši smotanu cigaretu u svojoj dnevnoj sobi u dolini Hadson u Njujorku. „Novac je lopatom bacan na mene i ja sam ga isto tako brzo izbacivao”.

Poslednjih nekoliko godina, međutim, Marej je pokušavao da uđe na legalno tržište od 25 milijardi dolara – angažovan je da vodi razvojne operacije za licencirane kompanije u Koloradu i Kaliforniji, ali to nikada ne uspeva. Marej, koji je uzgajao kanabis još kao tinejdžer, možda je bio čuvar unosne sorte, ali takođe ima običaj da ljude koji rade sa njim naziva „moronima“ i „idiotima“ i „narkomanima“ – njegov nadimak je „Šupčina Džo“ sa razlogom.

„Malo sam grub po ivicama jer sam navikao da imam posla sa gangsterima i mafijašima“, kaže on dok je bacio pogled na svoj roleks GMT, poklon njegovog oca. Ali 2022. godine, Marej je licencirao svoju genetiku i ime AJ Sour Diesel za osam odsto tržišta, a do novembra 2023. prve serije sad legalno uzgojenog soja stigle su na police njujorških ambulanti.

Za Flohaus, legalnu farmu kanabisa od 36 jutara u Voldenu u Njujorku – za koju Forbes procenjuje da je prošle godine prodala marihuanu u vrednosti od 3,4 miliona dolara – partnerstvo sa Marejem je bilo „bez pameti“, kaže suosnivač i izvršni direktor Greg Tanor. „Odrastajući kao Njujorčanin, Sour Diesel je uvek bio nešto što ste tražili“, objašnjava on. „To je bila ta mitska legenda – soj Njujorčana za Njujorčane“.

A sorta je finansijski opravdala svoj mitski status. Lansiran u novembru 2023., AJ Sour Diesel je bio drugi najprodavaniji brend u maloprodaji i šesti najbolji u državi za godinu dana, uprkos činjenici da je pupoljak bio u prodavnicama samo dva meseca, prema podacima kompanije Hedset.

Kao i mnogi drugi u industriji kanabisa, prelazak sa odmetnika u legalan tok je skoro uvek težak. Čak i uspešni preduzetnici – poput Bernera, koji je suosnivač brenda Cukis ili Džona Elfanda, koji upravlja jednim od najvećih lanaca nelicenciranih ambulanti u Njujorku – imaju nelagodu dok se kreću kroz lavirint zakona i propisa koje im nameću savezna vlada i pojedinačne države.

Očekuje se da će legalna industrija kanabisa u Njujorku, na primer, postati tržište od više od šest milijardi dolara (godišnja prodaja) do 2030. godine – ali to je spor i truckav početak, opterećen hiljadama nelicenciranih prodavnica i tužbi. Guvernerka Keti Hočul priznala je za Bafalo njuz da je legalna industrija kanabisa u Empajer Stejtu „katastrofa“.

U 2023. godini, 41 licencirani dispanzer u Njujorku prodao je travu u vrednosti od 137 miliona dolara, prema izveštaju Državne kancelarije za upravljanje kanabisom — sitan novac u poređenju sa ilegalnom prodajom, koja se procenjuje na 5,8 milijardi dolara tokom istog perioda. Sada, kada se jedan od prvih njujorških dizajnerskih sojeva vraća kući, Marej pokušava da se kreće po komplikovanom, legalnom tržištu.

„Ljudi imaju utisak da industrija kanabisa predstavlja dozvolu za krađu, ali u većini slučajeva to je dozvola za gubitak“, kaže on.

S obzirom na njegovu kriminalnu pozadinu, Marej je zapravo tip osobe kojoj država Njujork pokušava da pomogne. Dok je većina država zabranila ljudima sa krivičnim delima da uđu u legalnu industriju konoplje, Njujork je rezervisao svoje prve dozvole za kanabis za ovu demografsku grupu u nadi da će „ispraviti nepravde iz prošlosti“, rekao je guverner Hokul 2022.

Džo Marej kaže da je uvek bio ništarija. Rođen na Menhetnu 1973. godine, njegova porodica provela je prve godine u Bronksu, zatim u Jonkersu i Zapadnom Česteru, a sa osam godina je pušio cigarete. Na Božić sledeće godine, prvi put je popušio džoint. Sa 14 godina, on je već bio kreten, uhapšen je zbog krađe u radnji i bio je u problemu u školi jer je prodavao kokain i vodio posao iznajmljivanja porno filmova iz svog ormarića. U to vreme, njegov otac, koji se bavio poslovima sa dijamantima, i njegova majka, već su bili razvedeni, a on je poslat u reformsku školu u Novom Libanu u Njujorku. Tamo je uglavnom preskakao časove.

„Nisam imao koristi od škole“, kaže Marej, pokazujući plastičnu kesu veličine jastuka napunjenu sa oko pola kilograma kiselog dizela. Nakon što je diplomirao, znao je da neće ići na koledž. „Želeo sam da idem na turneju Grejtful Ded i nastavim da radim ono što sam radio u internatu, koji je prodavao drogu svim mojim prijateljima.

Početkom 1990-ih, Mareja su mogli da vide u Central Parku i u muzičkom prostoru TriBeKa Vetlands, gde je upoznao Majkla Klopa, stolara sa Stejten Ajlenda koji je bio poznat pod imenom „Lasica“ i bio je poznat po uzgoju mršavog, moćnog soja kanabisa. Marej i njegov najbolji prijatelj iz Olbenija, Džon Bojlston, postali su posrednici i dileri trave sa punim radnim vremenom — Bojlston je imao vezu koja bi im donela kilograme meksičke trave, dok je Marej dobio „ljubazni pupoljak“, naziv za marihuanu dobrog kvaliteta, od Lasice i drugih momaka sa nadimcima kao što su „Džersi Džo“ i „Hevi Djuti“.

Do leta 1994. Bojlston je nestao. Njegovo telo je te jeseni pronađeno u šumovitoj oblasti u Olbeniju, a dvojica muškaraca su na kraju otišla u zatvor zbog njegovog ubistva. Tada je Marej počeo da uzgaja sopstvene biljke u svom stanu u 44. ulici na Menhetnu nakon što je našao seme u vrećici trave koju je dobio od Lasice. Ovu sortu je preimenovao u Diesel.

Klop, koji je tip koji meri vreme u odnosu na pre i posle smrti Džerija Garsije, stvarni je tvorac onoga što je postalo poznato kao Sour Diesel, za koji kaže da je ukrštanje Kemdoga, Nortern Lajtsa i Super Skanka. (Marej to ne vidi na isti način, ali svačija sećanja su pomalo maglovita.) Ali priznaje da je Marej rođen sa talentom za marketing. „Odajem mu sve priznanje na svetu“, kaže Klop, koji više nije u igri trave. „On je čovek koji je to promovisao“.

Godinu dana kasnije, Marej je iznajmio kuću u Ketskilsu, gde je počeo da usavršava svoj metod uzgoja. On se 1998. preselio u Park Slop u Bruklinu i dobio klon sorte od nekoliko svojih prijatelja u Olbeniju koji su se bavili uzgojem i ukrštanjem sorti koje su dobili od Lasice – ovu konkretnu biljku su zvali kiseli dizel. Marej je ubrzo pretvorio trosoban stan u poslovni prostor i ono što je bilo poznato kao AJ Sour Diesel je počelo da raste.

Nezasiti apetit Njujorka za AJ Sour Diesel-om podstakao je njegovu ekspanziju. Godine 2003. uspeo je da zakupi skladište u Bušviku, delu Bruklina, koje je nazvao „Rek centar“. Skladište je postalo njegovo glavno sedište, a on ga je opremio sa ukupno 20 sijalica. „To je sve što nam je trebalo da zaradimo milion dolara godišnje“, kaže on. „Do ranih 2000-ih, ljudi su gubili razum zbog kiselog”.

Ljudi bi platili bilo koju cenu za njegov proizvod — on tvrdi da je jednom prodao kilogram i po za 45.000 dolara — koji se smatrao najboljom travom u gradu. „Još znam njegov broj telefona napamet“, kaže investitor u kanabis Adam Šonfeld, suosnivač kompanije za rekvizite Grinlejn Holdings i brenda papira za motanje Vajbs. „Kad god ste dobili najluđu travu, to je bilo od AJ-a“.

Dok su ekipa iz Olbenija i Klop prestali da rastu, Marej je nastavio i počeo da pomaže drugim dilerima da otvore radnju, u suštini dajući franšizu AJ Sour Diesel-a i stvarajući mrežu „učenika“, kako je rekao jedan uzgajivač sa originalnim Sour modelom. Prodao je pakete od 50.000 dolara ruskim i kineskim gangsterima – 100 kiselih klonova, hranljivih materija, hidroponske opreme, izradu i konsultacije tokom procesa uzgoja. Pravio je rastinje u Delaveru, Pensilvaniji, Los Anđelesu, Španiji, i jedno od njegovih omiljenih mesta: pogrebni salon u Bruklinu. „To je postalo fenomen“, kaže on.

Marej je 2011. imao 38 godina i oženio se, ali mu je dosadilo uzgajanje kiselog dizela. Ponavljajuća priroda i intenzivna anksioznost zbog vođenja ilegalnih zatvorenih farmi ovog tipa pretvorile su se u posao. Preobrazio je jedno od svojih potkrovlja u Istočnom Vilijamsburgu u „kišnu šumu“, kaže on, gde je uzgajao mango, ananas i papaju. Odlučio je da napravi restoran u maloprodajnom prostoru u zgradi, ali to nije trajalo ni godinu dana. „Moja žena je mrzela činjenicu da sam diler droge i prigovarala mi je šta ću da uradim sa svojim životom“, kaže on.

U roku od dve godine bio je u finansijskim previranjima i razveo se. „Jedino što mi je preostalo je da pokušam da se vratim gore“, kaže on. „I vratim svoj život na pravi put“.

Uprkos tome što nikada nije bio uhapšen zbog dilovanja droge, Marej je leteo previše blizu Sunca. Godine 2017. prijavio je seriju zaštitnih znakova za „AJ Sour Diesel” sa idejom da počne da prodaje majice, šolje, jastuke i liniju proizvoda za hortikulturu, prema podacima iz javnih prijava. Ocene su mu dodeljene, ali je italijanski modni brend Diesel podneo tužbu protiv njega, navodeći, između ostalog, da je Marej počinio prevaru protiv savezne vlade, pošto je Sour Diesel soj kanabisa, što je nezakonito na federalnom nivou. Spor je rešen i Marej je napustio sve svoje robne marke, ali mu je dozvoljeno da zadrži jedan u hortikulturnom prostoru.

Sa svojim proizvodom na legalnom tržištu Njujorka, Marej je takođe pokrenuo kompaniju za seme, Dizajner džins, počeo da piše autobiografiju i radi na dokumentarcu o poreklu kiselog dizela u Njujorku. Dok sunce zalazi nad dolinom Hadson, a kiseli dim ispunjava njegovu dnevnu sobu, Marej kaže da je došao do spoznaje da je sluga sopstvenog dela. „Nisam ja izmislio kiseli dizel“, kaže on dok puši džoint veličine kažiprsta. „Kiseli dizel je izmislio mene“.

Vil Jakovic, novinar Forbes