Akcije Litijum Amerikas skočile čak 97% zbog interesovanja vlade za najveće nalazište litijuma u SAD
Akcije kompanije Litijum Amerikas (Lithium Americas) porasle su juče za više od 97%. To se dogodilo nakon što je Trampova administracija saopštila da će tražiti vlasnički udeo u kanadskoj rudarskoj firmi. Kompanija trenutno pregovara o zajmu vrednom više milijardi dolara sa Ministarstvom energetike, u okviru dogovora koji uključuje najveći izvor litijuma u SAD.
Akcije Litijum Amerikas skočile su na oko šest dolara po akciji. Time je gotovo udvostručena vrednost kompanije, sa 674 miliona na oko 1,32 milijarde dolara.
Trampova administracija zatražila je vlasnički udeo u Litijum Amerikas dok pregovara o zajmu od 2,2 milijarde dolara sa Ministarstvom energetike za rudnik Taker Pas u Nevadi, rekao je za Forbes jedan zvaničnik Bele kuće (Rojters je prvi izvestio o ovom zahtevu).
Prema pisanju Rojtersa, udeo bi mogao da iznosi i do 10%. Pozivaju se na dva izvora upoznata sa pregovorima.
Partnerstvo sa Dženeral Motorsom
Litijum Amerikas i Dženeral Motors, koji su partneri na projektu Taker Pas, zatražili su da se ponovo pregovaraju uslovi postignuti tokom Bajdenove administracije, rekao je zvaničnik. Ministarstvo energetike je pristalo da izađe u susret zahtevima. Ali, uz „manje izmene u zajmu radi zaštite poreskih obveznika“.
Litijum Amerikas juče je navela da kompanija „nastavlja da radi sa Ministarstvom energetike i GM-om na predlozima za međusobno prihvatljivo rešenje“.
Oko 40.000 metričkih tona litijuma baterijskog kvaliteta očekuje se da će se proizvoditi godišnje u postrojenju Litijum Amerikas u Taker Pasu. To je dovoljno za napajanje oko 800.000 električnih vozila, prema podacima kompanije i Ministarstva energetike.
Zajedničko ulaganje Litijum Amerikas i GM-a za proizvodnju litijum-karbonata u postrojenju u Taker Pasu pohvalile su i Bajdenova i Trampova administracija. Ono smanjuje oslanjanje na proizvode iz Kine. Projekat je odobren za vreme Trampovog prvog mandata. Zajam Ministarstva energetike obezbeđen je prošle godine, tokom mandata bivšeg predsednika Džoa Bajdena. Tada su zvaničnici Ministarstva energetike rekli da će projekat otvoriti više od 2.000 radnih mesta. I pomoći tranziciji SAD ka zelenoj energiji.
Veliko smanjenje zavisnosti od uvoza
Baterije za električna vozila proizvedene tim metalom smanjile bi potrošnju za oko 1,19 milijardi litara benzina godišnje. GM je investirao oko 625 miliona dolara za 38% udela u projektu. Pristao je da otkupljuje proizvodnju iz rudnika kada on postane potpuno operativan.
Ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum izjavio je u aprilu da će Trampova administracija tražiti vlasničke udele u kompanijama koje eksploatišu i prerađuju kritične minerale, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza. U julu je Ministarstvo odbrane steklo 15% udela u kompaniji MP Materials, koja se bavi retkim zemnim elementima. Akcije te firme gotovo su se udvostručile otkako je dogovor postignut. I druge industrije su osetile rast nakon što je Trampova administracija tražila vlasničke udele. Tramp je u avgustu objavio da će SAD preuzeti 10% udela u posrnulom Intelu. To predstavlja jednu od najvećih državnih intervencija u američku kompaniju u više od decenije.
Taj Raš, novinar Forbes