Alarm u Sloveniji zbog toga što Hrvatska preuzima Ljubljansku berzu

Zastupnici vladajuće slovenačke koalicije upozoravaju na rizike koje donosi preuzimanje Ljubljanske berze od strane hrvatske Fine, koja još čeka zeleno svetlo regulatora. Zastupnici takođe žele da vlada i Slovenski državni holding (SDH) razmotre mogućnost otkupa i ponovnog državnog preuzimanja berze.

Hoće li preuzimanjem Zagrebačke berze, a time i Ljubljanske berze od strane hrvatskih državnih tela, biti ugroženi nacionalni interesi Republike Slovenije?

To je ključno pitanje zahteva za sazivanje hitne sednice odbora za finansije, koji je podnela vladajuća slovenačka koalicija. Sednica je počela jutros.

Od prvog dana avgusta, kada je hrvatska državna agencija Fina objavila nameru za preuzimanje Zagrebačke berze – koja je vlasnica Ljubljanske berze – u javnosti, osim povremenih komentara predstavnika finansijske industrije, nije bilo izražene zabrinutosti.

Fina je već krajem avgusta dobila odobrenje hrvatskog regulatora, dok slovenački regulator – Agencija za tržište vrednosnih papira (ATVP) – još odlučuje. Prema neslužbenim procenama, malo je verovatno da će ATVP pronaći razloge za uskraćivanje dozvole.

Na sednicu dolazi i predstavnik obaveštajne agencije Sova

U političkim se krugovima već neko vrijeme govori da ta transakcija zabrinjava barem deo vladajućih struktura, što se sada potvrđuje i u obrazloženju zahteva za sazivanje današnje hitne sednice odbora za finansije.

Zastupnici koalicijskih stranaka Gibanje Svoboda, SD i Levica u zahtevu upozoravaju na rizike za slovenačkoo tržište kapitala i predlažu da Slovenski državni holding (SDH) razmotri mogućnost otkupa Ljubljanske berze.

Na sednicu su, uz predstavnike ministarstava finansija i spoljnih poslova, SDH-a, ATVP-a i fonda za nasledstvo, pozvani i predstavnici Slovenske obaveštajno-sigurnosne agencije (Sova), što dodatno naglašava da se preuzimanje Ljubljanske berze od strane hrvatske države promatra i kao pitanje nacionalne sigurnosti i nezavisnosti slovenačkog finansijskog sistema od stranih interesa.

Nisu želeli da prodaju

Ljubljanska berza je u stranom vlasništvu od 2008. godine. Tada su je, za vrijeme prve vlade Janeza Janše, članovi Ljubljanske burze prodali Bečkoj berzi (CEE Stock Exchange Group).

Ova je pak 2015. godine, za vrijeme vlade Mira Cerara, svoj udeo prodala Zagrebačkoj berzi.

Koalicijske stranke koje sazivaju današnju sjednicu ističu da je Zagrebačka berza Ljubljansku preuzela za između jedan i dva miliona evra, iako je ona godinu ranije ostvarila prihod od oko 1,3 milijuna evra i gubitak od približno 144.000 evra.

Nakon preuzimanja, Zagrebačka berza je navodno dobijala ponude za prodaju Ljubljanske berze, ali ih je odbijala, iako s njom nije ostvarivala dobit.

„To ukazuje da ekonomski učinci nisu bili ključni razlog za vlasništvo nad Ljubljanskom berzom“, stoji u koalicijskom zahtevu za sazivanje sednice odbora za finansije“.

Ministarstvo finansija preuzimanje vidi kao „privatnu inicijativu“

Prvog avgusta ove godine Fina je objavila namjeru preuzimanja Zagrebačke berze, u kojoj već poseduje oko 9,99 odsto vlasničkog udela.

Oni koji sazivaju današnju sjednicu ističu kako je Fina vrlo brzo dobila odobrenje hrvatskog regulatora – manje od mesec dana nakon objave namere.

ATVP je već primila zahtev Fine za sticanje kvalifikovanog udela u Ljubljanskoj berzi, ali još nije donela odluku. Prema nezvaničnim procenama, nema argumenata zbog kojih bi ATVP mogla da odbije zahtev.

U Ministarstvu finansija, koje vodi Klemen Boštjančič, za Forbes Slovenija su objasnili da nemaju nadležnosti u postupcima pred ATVP-om i da se „ministarstvo ne izjašnjava o pojedinačnim privatnim inicijativama za kupovinu preduzeća“.

Dodali su da se odluke u takvim postupcima temelje na privatnim ekonomskim interesima, dok je za slovensko tržište kapitala „najvažnije da se Ljubljanska berza razvija i raste u broju izdavatelja, prometu i likvidnosti finansijskih instrumenata te da jača svoju prepoznatljivost u regiji i šire među investitorima“.

Iskustvo Ljubljanske banke kao upozorenje

S druge strane, organizatori današnje sednice odbora za finansije očito smatraju da se radi o nečem mnogo ozbiljnijem.

U zahtevu upozoravaju na „opasnost koja može pretiti razvoju slovenačkog tržišta kapitala“.

Podsećaju i da je nakon raspada Jugoslavije Hrvatska odbila da preuzme odgovornost za štediše Ljubljanske banke (LB) i istovremeno onemogućila banci da na svojoj teritoriji naplati dugove hrvatskih preduzeća iz kredita i garancija – pri čemu je, tvrde, ključnu ulogu imala upravo Fina.

„Iako je LB raspolagala pravomoćnim ovrhama, Fina kao platni posrednik nije izvršila naplatu s računa dužnika, pravdajući to time da LB nije imala pravo na novac jer je poslovanje prenijela na Novu Ljubljansku banku (NLB)“, pišu zastupnici u zahtevu.

Dodaju da je Slovenija celo vreme odbacivala takvo tumačenje, ističući da LB i dalje ima imovinu i pravo naplate u Hrvatskoj.

Godine 1995. LB je podnela tužbu protiv Fine, no hrvatski sudovi su je odbili – ne po sadržaju, nego uz obrazloženje da LB nije bila ovlašćena za podnošenje tužbe.

„Odluke Fine, odnosno tadašnjeg ZAP-a, bile su usklađene s politikom hrvatske države. U to vreme agenciju je vodio Bogumil Cota, a ministar finansija bio je Božo Prka, koji je kasnije postao jedan od najuticajnijih hrvatskih bankara. Fina, koja se sada smatra verovatnom budućom vlasnicom Ljubljanske berze, dakle je u prošlosti imala važnu ulogu u opstruiranju interesa slovenačke države i Ljubljanske banke u Hrvatskoj“, navode zastupnici.

„Vrlo loša vest“

U zahtevu za sazivanje sjednice koalicijski zastupnici navode i izjavu direktora brokerske kuće Ilirika, Igora Štembergera, koji je za RTV rekao da je namera preuzimanja „vrlo loša vest“.

Dodao je da bi „moglo doći do situacije u kojoj će izdavatelji kotirati u Zagrebu, deoničari primati dividende iz Zagreba, a kasnije bi se mogao preseliti i središnji registar vrednosnih papira u Zagreb“.

Predsednik uprave Ljubljanske berze, Marko Bombač, izjavio je da posedovanje lokalne berze „pozitivno utiče na privredu i blagostanje lokalnog stanovništva“.

Ideja o otkupu – ima li još vremena?

Predlagatelji današnje sednice odbora za finansije u zaključcima predlažu da vlada naloži SDH-u da proveri mogućnost otkupa Ljubljanske berze.

Štemberger je jučer za Forbes Slovenija upozorio da su se alarmi upalili prilično kasno – tri meseca nakon objave namere preuzimanja. „To je trebalo učiniti odmah 1. avgusta, kada je Fina objavila nameru. Gde su bili svi odgovorni do danas?“ pita se on.

Ministarstvo finansija Slovenije neutralno

Otvoreni deo sednice parlamentarnog odbora posvećena rizicima preuzimanja Ljubljanske berze trajao je 25 minuta nakon čega je zatvorena za javnost.

„Važno je da Slovenija ima berzu, da se ona razvija i da se tržišna kapitalizacija povećava. Nijedan strateški dokument, međutim, trenutnone kaže da bi berza morala biti u slovenačkom vlasništvu“, izjavila je službenica u Ministarstvu finansija Nikolina Prah.

Ponovila je, kao što je Ministarstvo već navelo u izjavi za Forbes Slovenija, da odobrenje za promenu vlasništva nad Ljubljanskom berzom daje Agencija za tržište vrednosnih papira (ATVP), a da Ministarstvo finansija „ne može i ne sme“ uticati na odluku.

Odluka će se znati do 20. novembra

ATVP ima rok od 60 radnih dana za odluku, a prema informacijama taj rok ističe 20. novembra.

Ako do tada ne odgovori, po zakonu se smatra da je izdato odobrenje. To znači da će, ako se ništa ne promeni, hrvatska državna agencija postati vlasnica Ljubljanske berze najkasnije za tri nedelje.

Predstavnik ATVP-a Žiga Kosi objasnio je da se prilikom odlučivanja procenjuje da li je investitor „primeren“, odnosno „fit & proper“.

Gleda se imaju li upravljačka tela dovoljno iskustva, da li je budući vlasnik finansijski stabilan, kako će preuzimanje uticati na nadzor ATVP-a nad berzom, postoji li sumnja na pranje novca ili finansiranje terorizma.

Kako se čini, koalicijski zastupnici žele sprečiti hrvatsko preuzimanje. U zahtevu za sazivanje današnje sednice predložili su da vlada naloži SDH-u da ispita mogućnost otkupa Ljubljanske berze.

Mogućnost otkupa nije usklađena sa zakonom

Nikolina Prah izjavila je na sednici da takav prijedlog nije primeren jer bi, prema njenim rečima, bio u suprotnosti sa Zakonom o SDH-u.

Predložila je da se sadržaj predloga izmeni. Predsednica Odbora za finansije Andreja Kert je na početku rekla da su zastupnici spremni da prilagode pridlog ako se kroz raspravu pronađe bolje rešenje.

Direktor SDH-a Žiga Debeljak rekao je na otvorenom delu sednice da se holding do sada nije bavio Ljubljanskom berzom, da nema nikakav stav te da će pričekati zaključke rasprave i potom po potrebi delovati.

Direktor Fonda za nasledstvo Roman Križnik, visoka predstavnica za nasledstvo Mateja Vraničar Erman i službenica Ministarstva spoljnih oslova Melita Gabrič izjavili su da bi svoje mišljenje radije izneli na zatvorenom delu sednice.

Forbes Slovenija