Analiza o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji: Dišite na svoju odgovornost

Analiza Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu pokazala je da se 35 dana godišnje u Srbiji beleži prekoračenje granične vrednosti za PM10 čestice i da to ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo.

Podaci ukazuju na kontinuirano kršenje zakonskih propisa i izostanak efikasne zaštite zdravlja građana, dodaje se u analizi.

Tokom 2024. godine u naselju Popovac zabeleženo je čak 174 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 što višestruko premašuje zakonski limit i to za čak 497%.

To praktično znači da je gotovo svaki drugi dan u godini bio rizičan po zdravlje. Slično stanje je zabeleženo i u drugim gradovima.

Tako je u Valjevu 132 dana bilo sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10, što je prekoračeni zakonski limit od 377%.

U Novom Pazaru je 128 dana bilo prekoračenja koncentracije PM10, čime je prekršen zakonski limit od 366%, zatim u Užicu 117 dana sa prekoračenjem od 334% i Kosjeriću 113 dana, uz prekoračenje od 323%

Nije usvojena ni sprovedena zakonska regulativa

Analiza odgovora nadležnih organa koju je sproveo RERI pokazuje da većina planiranih aktivnosti nije realizovana u predviđenim rokovima iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. godine koji definiše konkretne mere, odgovorne institucije i rokove za njihovo sprovođenje.

Novi Zakon o zaštiti vazduha, iako planiran za kraj 2024. godine, nije bio usvojen, čime su ključne mere iz Programa ostale neprimenjene.

Ministarstva aktivnosti odlažu, pozivajući se na izostanak zakonskog okvira, dok Vlada kroz Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) pomera rokove.

Time se obesmišljava celokupan sistem planiranja, a Program ostaje bez operativnog učinka na smanjenje zagađenja.

Novi Zakon o zaštiti vazduha nije usklađen sa Direktivom (EU) 2024/2881 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2024. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu.

„To znači da Republika Srbija ostaje bez obavezujućih ciljeva za smanjenje koncentracija zagađujućih materija do 2030. godine, bez obaveznih mapa puta za sanaciju najzagađenijih zona, bez javno dostupnog i sveobuhvatnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha, bez garancije prava građana na pravnu zaštitu i kompenzaciju u slučaju ugroženog zdravlja, bez odvraćajućih i srazmernih kazni za zagađivače, kao i bez usklađenosti sa obavezama iz Poglavlja 27 – Životna sredina koje se odnose na proces pristupanja Evropskoj uniji“, dodaje se u analizi RERI.

U Nišu bez monitoringa kvaliteta vazduha

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva obavezuje da svi podaci o zagađenju vazduha budu elektronski dostupni i da ih prate akreditovane laboratorije.

Međutim u Nišu ovaj sistem ne radi.

Niš je primer institucionalnog kolapsa gde se podaci ne razmenjuju, monitoring je sveden na minimum, a lokalni plan za 2024. uopšte nije ni pokrenut što u stvarnosti znači da skoro četvrt miliona ljudi svakodnevno diše vazduh nepoznatog sastava, bez ikakve garancije da ono što udišu nije opasno po život, dodaje se u izveštaju.

Takođe, umesto deset dosadašnjih, merenja se obavljaju na samo dve lokacije, a Gradska uprava grada Niša priznaje da uopšte nije sprovela Program kontrole kvaliteta vazduha za 2024. jer nije ni pokrenula javnu nabavku za izbor laboratorije.

Koncentracije čestica PM2.5 četiri puta veće od preporuka SZO

Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu za 2024. godinu, prosečne godišnje koncentracije PM2.5 bile su skoro četiri puta veće od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, što objašnjava i zabrinjavajuće podatke o preko 10.000 smrti povezanih sa zagađenjem vazduha i lošu poziciju Srbije u poređenju sa drugim zemljama.

Republika Srbija mora prepoznati da borba protiv zagađenja vazduha više nije pitanje sektorske politike već temeljni izazov za zdravlje, socijalnu pravdu, održivost i bezbednost zajednice.

U trenutku kada Evropa jasno definiše zagađeni vazduh kao zdravstveni prioritet, Srbija nastavlja da diše u pravnom vakuumu, bez instrumenta zaštite i bez političke volje da se stanje promeni.

Evropska unija je u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha iz 2024. godine postavila nedvosmislen standard da do 2030. godine države članice, kao i zemlje kandidati, moraju dostići strože granične vrednosti za PM2.5, PM10 i NO₂, uspostaviti obavezne mape puta za sanaciju zagađenih zona, ojačati pristup pravdi i unaprediti transparentnost podataka.

Republika Srbija trenutno nije spremna da odgovori na ove zahteve ni infrastrukturno, ni zakonski, ni politički.

U svetlu alarmantnih podataka o zagađenju vazduha, Republika Srbija hitno mora da sprovede zakonodavnu reformu u skladu sa Direktivom (EU) 2024/2881, formira telo koje će nadgledati sprovođenje politika, uvede procenu zdravstvenog rizika u lokalne planove i obezbedi digitalnu transparentnost praćenja zagađenja jer zdravlje građana ne može da bude kolateralna šteta sporih i neodgovornih politika.

Inače, u saopštenju se podseća da Agencija za zaštitu životne sredine nije još uvek objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu, iako je bila u zakonskoj obavezi.

Naime, propisano da je obavezna da to učini najkasnije do 28. februara svake godine.

Ovaj zakonski rok postoji kako bi građani bili pravovremeno, transparentno i sistematski informisani o stanju životne sredine. Nepoštovanje te obaveze predstavlja ozbiljan institucionalni propust.

Analiza RERI-ja pokazuje da je broj dana sa prekoračenjem granične vrednosti od 35 dana godišnje za PM10 čestice i dalje izuzetno visok, što ukazuje na ozbiljan stepen zagađenja vazduha i dugogodišnje kršenje zakonskih propisa.