Automobili na fosilna goriva i dalje drže primat u EU

U Evropi je broj prvoregistrovanih automobila u 2024. godini blago porastao za 0,8 odsto na 10,6 miliona automobila. Primat su i dalje zadržala vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, saopštilo je Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA).

Španija je nastavila sa kontinuiranim porastom broja prvoregistrovanih vozila i stope rasta koja je 2024. godine iznosila 7,1 odsto.

Suprotno Španiji, pad broja registrovanih novih vozila zabeležen je na tri velika tržišta u Evropskoj uniji – Francuskoj (minus 3,2 odsto), Nemačkoj (minus 1 odsto) i Italiji, koja je zabeležila blagi pad od 0,5 odsto.

Električni automobili sa baterijama ostali su i u 2024. godini za kupce u EU, zemljama EFTA i Velikoj Britaniji tek treći izbor. Njihov udeo je iznosio 15,4 odsto, čime su pretekli vozila sa dizel motorom, sa udelom od 10,4 odsto.

Primat su sa ukupnim udelom od 33,3 odsto zadržali automobili sa benzinskim motorom. To je malo više od hibridno-električnih vozila čiji je tržišni udeo bio 31.4 odsto i koja su tako potvrdila drugo mesto u ukupnoj prodaji.

U decembru je u EU broj prvoregistrovanih električnih vozila pao za 10,2 odsto na na svega 144.367.

Pad se prvenstveno može objasniti snažnim padom prvoregistracije takvih vozila u Nemačkoj od čak 38,6 odsto, i Francuskoj, 20,7 odsto. To je dovelo i do smanjivanja tržišnog udela takvih vozila u odnosu na 2023. na 13,6 odsto.

Zabeležen je porast broja prvoregistravanih plag-in hibridnih vozila, ali je taj broj i dalje 7,3 odsto manji nego 2023. godine.

Kod hibridno-električnih vozila u decembru je zabeležen rast prvoregistracija od 33,1 odsto što je doprinelo da u 2024. godini ponovo ostave iza sebe aute sa dizelskim motorom.

U decembru je na većini evropskih tržištima registrovan dvocifreni pad tržišnog udela automobila na benzin i dizel, ali su oni i dalje prvi kada je reč o registraciji novih vozila.

ACEA podseća da u EU u automobilskoj industriji radi 13,2 miliona ljudi, što je 10,35 svih poslova u proizvdnom sektoru, da sa više 7,5 odsto dorinosi ukupnom BDP Unije i sa 106,7 milijardi evra trgovinskom suficitu.

Beta