Benzin u Americi skočio na 87 dinara, a dizel na 110 dinara zbog krize na Bliskom istoku

Cene goriva porasle su u SAD za dodatnih šest centi po galonu do danas. To znači skok od više od 28 centi od kada su SAD i Izrael započeli napade u Iranu.

U narednim danima verovatna su nova poskupljenja, ali ne postoji pouzdan način da se tačno proceni koliko visoko bi cene mogle da idu ako se rat nastavi.

Stručnjaci kažu da je prerano da se tačno zna koliko će cene goriva porasti ove nedelje.

Prosečna cena galona benzina u SAD premašila je 3,25 dolara do četvrtka (u dinarima to bi bilo 86,85 dinara preračunato u litre – prim. FS). To pokazuju podaci organizicije AAA. I je već 28 centi više nego pre nedelju dana.

Patrik De Han, direktor analize naftnog tržišta u kompaniji GasBuddy rekao je danas da je prosečna cena dizela u SAD dostigla 4,12 dolara po galonu (nešto više od 110 dinara po litru – prim. FS). To je najviši nivo od decembra 2023. godine.

Koliko bi cene goriva mogle da skoče?

Troškovi će verovatno nastaviti postepeno da rastu jer veleprodavci podižu cene zbog poremećaja i obustava u proizvodnji nafte i gasa na Bliskom istoku, izazvanih napadima u Iranu.

Brent nafta, međunarodni referentni standard za cenu nafte, skočila je na skoro 84 dolara po barelu u utorak. Do danas se ipak povukla na oko 83 dolara po barelu.

Nekoliko analitičara izjavilo je da bi cena mogla da dostigne ili premaši 100 dolara po barelu ako se rat oduži.

Analiza dodadašnjih poskupljenja

Poslednji put kada je cena nafte dostigla 100 dolara po barelu bilo je nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Cene goriva na pumpama u SAD dostigle su rekordnih 5,016 dolara po galonu do juna.

Američki referentni indeks nafte West Texas Intermediate (WTI) takođe je u utorak skočio za više od 6%, na 76 dolara po barelu. U sredu je pao na 74 dolara, pre nego što je u četvrtak dostigao 77 dolara.

Analitičar Tom Kloza, savetnik kompanije Gulf Oil, rekao je za CNN da očekuje da će maloprodajne cene goriva ove nedelje rasti između pet i 10 centi dnevno.

Iako se procenjuje da Iran proizvodi manje od 5% svetske nafte, on ima veliki uticaj nad Ormuskim moreuzom. Kroz njega prolazi više od 20% dnevne svetske potražnje za naftom.

Iran je već pucao na neke brodove u moreuzu, a saobraćaj kroz ovaj prolaz trenutno je u zastoju. Iako Iran ne može potpuno da zatvori moreuz, nasilje u regionu moglo bi da natera brodarske kompanije i osiguravajuće kuće da obustave operacije. Neke su to već učinile.

Prekid saobraćaja kroz Ormuski moreuz

Proizvodnja u rafineriji nafte Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji obustavljena je u ponedeljak nakon požara izazvanog padom dve iranske bespilotne letelice.

Kompanija QatarEnergy je takođe obustavila proizvodnju nakon iranskog napada na jedno od svojih postrojenja u ponedeljak. Prema izveštajima, proizvodnja je u utorak obustavljena i na iračkom naftnom polju Rumaila, najvećem u toj zemlji.

Cene nafte mogle bi dodatno da porastu ako se prekid saobraćaja kroz Ormuški moreuz nastavi. Ili ako Iran nastavi da gađa naftnu infrastrukturu u obližnjim državama Persijskog zaliva.

Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes