Berni Sanders protiv Amazona: Tvrdi da gigant ima veliki broj povreda zbog forsiranja radnika

Istraga senatskog odbora koji je predvodio Berni Sanders otkrila je da je Amazon manipulisao podacima o povredama u svojim skladištima.

Navodi se da je namera bila da ih prikaže bezbednijim nego što zaista jesu. Kao i da je ignorisao interne izveštaje koji povezuju povrede radnika sa kvotama brzine i produktivnosti. Gigant onlajn trgovine instistirao je na tome da ih ne primenjuje.

Izveštaj koji je objavio Senatski odbor za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije (HELP), na čijem čelu je senator Berni Sanders iz Vermonta, otkrio je da su tvrdnje Amazona o bezbednosti u njegovim skladištima, rezultat selektivnog biranja podataka.

Šta se navodi u izveštaju?

Prema izveštaju, analiza podataka kompanije pokazala je da su skladišta Amazona u 2023. zabeležila 30% više povreda nego što je industrijski prosek.

Radnici u Amazonovim skladištima imali su „skoro dvostruko veću verovatnoću da budu povređeni“ u poređenju sa drugim radnicima u skladištima.

Izveštaj navodi da problemi sa bezbednošću radnika u Amazonu potiču od „zahteva za brzinom i produktivnošću“ koje kompanija nameće radnicima.

Amazon to negira dok oni koji ne uspevaju da održe zadati tempo podležu disciplinskim procedurama koje pokreću automatski sistemi za praćenje njihovog kretanja tokom smene.

Istraga je otkrila da su ove kvote produktivnosti primoravale radnike da se kreću na nesigurne načine.

Takođe i da ponavljaju iste pokrete stotine, pa i hiljade puta tokom svake smene, što je dovelo do „mišićno-skeletnih poremećaja“.

Izveštaj napominje da, iako Amazon ima uspostavljene bezbednosne procedure, njegovi zahtevi za brzinom rada čine te procedure „gotovo nemogućim za primenu“.

Istraga

Senatski odbor je takođe otkrio da Amazon „aktivno obeshrabruje“ povređene radnike da traže medicinsku pomoć izvan kompanije.

Takođe i da ima „više“ procedura kojima se „odlaže pružanje potrebne medicinske pomoći radnicima“. I da su povređeni radnici primoravani da se vrate na posao pre nego što se potpuno oporave.

Istraga je otkrila da je Amazon 2020. sproveo internu studiju pod nazivom „Projekat Soteria“. Cilj je bio da identifikuje potencijalne faktore rizika od povreda u skladištima.

Studija je pokazala da je pauziranje disciplinskih mera protiv radnika koji nisu ispunjavali zahteve za brzinom rada, kao i omogućavanje više slobodnih dana, smanjilo rizik od povreda.

Međutim, Amazon je odbio zahtev tima Soteria da u potpunosti primeni ove mere nakon što su testirane tokom pandemije. Tim je zatim preusmeren na traženje načina za „maksimizaciju produktivnosti“ bez povećanja broja povreda.

Izveštaj takođe citira još jedan interni program iz 2021. godine, Projekat Eldervand. On je bio fokusiran na postavljanje maksimalnog broja fizičkih zadataka koje radnik u skladištu može da obavi pre nego što se poveća rizik od povrede.

Ipak, rezultati su odbačeni nakon što je testirano kako bi preporuke uticale na „korisničko iskustvo“.

U Amazonu su rekli za Forbes da je Soteria bila primer vrste evaluacije koja je sprovođena interno od timova u kompaniji da bi „razumeli da li su promene potrebne“. U ovom slučaju „jedan tim istraživao je da li postoji uzročna veza između brzine rada i povreda, a drugi tim ocenjivao je metodologiju. Nalazi su pokazali da nisu validni“. Amazon je odgovorio i da je koristio program Eldervand da bi „razumeo da li su prinudne pauze smanjile brzinu rada i uticale na stopu mišićno-skeletnih poremećaja“, ali su shvatili da „intervencija nije imala efekte“.

Odgovor Amazona na izveštaj

Kompanija je odbacila glavnu premisu izveštaja, koja povezuje povrede radnika s težnjom kompanije za povećanjem produktivnosti. U Amazonu su je nazvali „fundamentalno pogrešnom“. Kompanija je tvrdila da su podaci pokazali da je povećana brzina isporuke uz smanjenje stope povreda.

Naveli su da „brza isporuka nije rezultat forsiranja radnika, već približavanja proizvoda korisnicima i smanjenja broja koraka u procesu isporuke“.

Takođe u kompaniji osporavaju tvrdnje da su uslovi rada u njegovim skladištima opasniji od proseka. Navode da je stopa registrovanih incidenata na 100 radnika u 2023. godini bila 6,3 – niža od industrijskog proseka od 9,7. Kompanija je negirala i da sprečava povređene radnike da traže medicinsku pomoć van kompanije. Tvrde da su njihovi medicinski centri na licu mesta prisutni samo za pružanje prve pomoći.

Navode i da „nema istine u optužbama da ih koriste za dijagnostikovanje stanja koja zahtevaju više od prve pomoći, za odlaganje spoljne pomoći ili za skrivanje povreda“. Za Forbes takođe kažu: „Nema ni zrno istine u tvrdnjama da smo sistemski smanjivali prijavljivanje povreda“, dodajući i da je Uprava za profesionalnu bezbednost i zdravlje istraživala slične tvrdnje i da su našli „manje administrativne greške, a ne smišljeni ili sistemski problem u vođenju podataka“.

„Ima novca za milion života“

Pre objavljivanja izveštaja, senator Berni Sanders prozvao je Amazon i njegovog osnivača Džefa Bezosa na platformi X: „Džef Bezos iz Amazona ima više novca nego što bi se moglo potrošiti u milion života. Zašto onda njegova kompanija primorava radnike da ispunjavaju nemoguće kvote i tretira ih kao potrošnu robu kada se povrede? Za Amazon, dugotrajni bol i invaliditet samo su cena poslovanja“.

U svom odgovoru, portparolka Amazona Keli Nantel rekla je:

„Izveštaj senatora Sandersa je činjenično neispravan i koristi zastarele dokumente i anegdote koje je nemoguće potvrditi da bi se kreirao unapred određeni narativ koji on i njegovi saveznici guraju prethodnih 18 meseci. Činjenice su da su naša očekivanja za naše radnike bezbedna i razumna – to su potvrdili i sudija u Vašingtonu nakon opsežnog saslušanja i državni odbor za žalbe u oblasti industrijskog osiguranja“.

Siladitija Rej, novinar Forbes