Bitkoin, Etereum i druge vodeće kriptovalute potonule nakon što zakon nije prošao u Senatu

Vrednost vodećih kriptoaktiva pala je juče nakon što Senat nije uspeo da usvoji Zakon o jasnoći tržišta digitalne imovine (Digital Asset Market Clarity Act), poznat kao CLARITY Act. Njime se nastoji uspostaviti savezni regulatorni okvir za digitalnu imovinu. Zakonu se protive pojedini demokratski senatori, koji smatraju da su njegove odredbe previše blage.

CLARITY zakon, za čije je usvajanje u Senatu bilo potrebno 60 glasova, nije prošao nakon glasanja koje je završeno rezultatom 49 prema 50.

Bitkoin je juče poslepodne pao 4,1%, na oko 75.000 dolara. Spustio se na najniži nivo u poslednjih pet dana trgovanja.

Etereum je pao više od 5%, na 2.397 dolara, takođe zabeleživši najnižu vrednost u istom periodu.

XRP je potonuo 10,3%, dok je mem kriptovaluta DOGE pala 5,6%, a Solana više od 4%.

Neke digitalne aktive bile su pošteđene značajnijih gubitaka. Teter, Bajnens koin i USD koin pali su za svega delić procenta.

Male šanse za usvajanje

Prema platformi Polimarket, šanse da CLARITY akt do kraja godine postane zakon su sada 7%. To je pad u odnosu na 18%, koliko su iznosile u ponedeljak.

CLARITY akt će, nakon što juče nije prošao, morati da bude ponovo podnet Kongresu nekog kasnijeg datuma. To znači da je veoma malo verovatno da će ponovo biti predstavljen zakonodavcima pre kraja godine, s obzirom na približavanje izbora za Kongres na polovini mandata.

Ovaj nacrt kategorizuje digitalnu imovinu i dodeljuje je konkretnim saveznim regulatornim telima. Na primer, digitalne robe poput bitkoina bile bi pod nadzorom Komisije za trgovinu robnim fjučersima (CFTC), dok bi tokene koje kompanije izdaju radi prikupljanja kapitala nadzirala Komisija za hartije od vrednosti (SEC).

Zakon takođe uspostavlja okvir za izdavaoce stejblkoina, omogućavajući tradicionalnim bankama i kripto kompanijama da izdaju stejblkoine, poput tetera, pod uslovom da ispune određene zahteve.

Prema predlogu zakona, kripto berze bi morale da odvoje sredstva klijenata od sredstava kompanije. Takođe bi morale da uspostave sisteme za nadzor kako bi se sprečili manipulacija tržištem i trgovanje na osnovu insajderskih informacija.

Iako CLARITY akt ima za cilj da poveća državni nadzor nad kriptovalutama, mnoge kompanije koje posluju sa digitalnom imovinom podržale su zakon zbog legitimiteta i jasnih regulatornih granica koje bi im doneo.

Kompanije takođe smatraju da bi uspostavljanje takvog regulatornog okvira podstaklo veća institucionalna ulaganja. Smanjilo bi praksu takozvane regulacije putem prinude, koja se do sada često sprovodila kroz iznenadne tužbe SEC-a.

Demokrate protiv

Demokrate, među kojima je i senatorka Elizabet Voren iz Masačusetsa, kritikovale su CLARITY akt. Tvrdi da se njegove odredbe ne mogu efikasno primeniti protiv predsednika Donalda Trampa. Dodala je da zakon sadrži rupe koje bi njemu i drugim zvaničnicima omogućile da imaju korist od poslovanja povezanog s kriptovalutama.

Tramp i njegova porodica imaju delimično vlasništvo nad kompanijom World Liberty Financial. Ona prodaje digitalnu imovinu i stejblkoin vezan za američki dolar pod nazivom USD1.

Tramp i njegova porodica takođe poseduju većinu ukupne količine mem koina $TRUMP.

Antonio Pekenjo IV, novinar Forbes