Cena nafte skočila iznad 100 dolara dok G7 navodno razmatra korišćenje strateških rezervi
Globalne cene sirove nafte dostigle su najviši nivo od 2022. godine rano danas – pre nego što su delimično smanjile dobitke – dok rat SAD i Izraela protiv Irana ne pokazuje znake smirivanja. Predsednik Donald Tramp je sugerisao da je reč o „kratkoročnom“ problemu. I „maloj ceni koju treba platiti“ u zamenu za uništavanje iranske „nuklearne pretnje“.
Rano danas, globalni referentni indeks Brent Crude Futures skočio je na 116,71 dolar po barelu. To je rast od više od 25% u odnosu na cenu na zatvaranju trgovine u petak.
Indeks je dostigao najviši nivo od 2022. godine. Tada su cene nafte naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Međutim, nekoliko sati kasnije rast je ublažen, pa je cena pala na oko 102 dolara po barelu. Tada je FT izvestio da će ministri finansija zemalja G7 održati telefonski sastanak kako bi razgovarali o zajedničkom oslobađanju nafte iz strateških rezervi.
Američki referentni indeks West Texas Intermediate (WTI) takođe je premašio granicu od 115 dolara, pre nego što je smanjio dobitke na 98,6 dolara po barelu.
Oslobađanje rezervi za mesec dana potrošnje
Šef analize tržišta nafte u kompaniji GasBuddy, Patrik De Han, upozorio je tokom noći da sada postoji 80% verovatnoće da će prosečna cena benzina u SAD dostići četiri dolara po galonu do sledećeg meseca – ili čak ranije.
Prema izveštaju FT, ministri finansija zemalja G7 i izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol održaće danas konferencijski poziv kako bi razgovarali o koordinisanom oslobađanju strateških naftnih rezervi.
Ako predlog bude odobren, IEA bi mogla da nadgleda oslobađanje između 300 i 400 miliona barela nafte iz multinacionalnih strateških rezervi. To bi potencijalno moglo da ublaži deo rasta cena izazvanog ratom. U izveštaju se navodi da bi ta količina mogla da pokrije gotovo mesec dana ukupne potražnje za naftom u 32 zemlje članice IEA.
U objavi na društvenoj mreži Truth Social, predsednik Donald Tramp je naizgled odbacio zabrinutost zbog naglog rasta cena nafte. „Kratkoročne cene nafte, koje će brzo pasti kada uništenje iranske nuklearne pretnje bude završeno, vrlo su mala cena koju treba platiti za bezbednost i mir Sjedinjenih Država i sveta“.
Predsednik je potom dodao: „SAMO BI BUDALA MISLILA DRUGAČIJE!“
Nije ga briga
U svojoj analizi, De Han je napisao: „Uprkos velikom skoku koji je već zabeležen, cene benzina će verovatno nastaviti da rastu ove nedelje… Veleprodavci i rafinerije mogli bi da uvedu retka ‘intra-day’ povećanja cena na terminalima za gorivo već od ponedeljka ujutru“.
On očekuje da bi nacionalni prosečni nivo mogao da poraste sa trenutnih 3,45 dolara na približno 3,75–3,95 dolara po galonu samo tokom ove nedelje. Ako cena pređe granicu od četiri dolara. To bi bio prvi put da se to desi od avgusta 2022. godine.
U objavi na mreži X, lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer iz Njujorka napisao je: „Zbog nepromišljenog rata po izboru Donalda Trampa, cene benzina skočile su na najviši nivo u poslednjih nekoliko godina. Njegov odgovor? ‘Ako porastu, neka porastu’. Nimalo ga nije briga. Danas sam zahtevao da Tramp ODMAH pusti naftu iz Strateških naftnih rezervi kako bi se Amerikancima olakšalo na pumpama“.
Pad akcija
Fjučersi američkih akcija bili su u padu širom tržišta rano u ponedeljak zbog rasta cena nafte. Referentni indeks S&P 500 Futures pao je za 0,89% na 6.681,25 poena, dok su Dow Futures potonuli oko 1% na 47.031 poen. Tehnološki orijentisani Nasdaq Futures pao je na 24.417,25 poena, što je pad od 1% u odnosu na zatvaranje u petak.
Kako su cene nafte naglo rasle, glavna azijska tržišta akcija pretrpela su snažan pad u ponedeljak. Japanski referentni indeks Nikkei 225 pao je više od 5%, dok je južnokorejski KOSPI potonuo 6,2%. Indijski Sensex pao je 2,27%, dok je hongkonški Hang Seng oslabio 1,61%.
Siladitja Rej, novinar Forbes