Cena zlata dostigla najviši nivo u poslednja dva meseca nakon uglavnom stagnirajućeg leta
Cena zlata juče je dostigla najviši nivo od početka juna, nakon perioda uglavnom stagnirajućeg kretanja tokom leta. Analitičari rast cene pripisuju najavi Ministarstva finansija SAD o podršci likvidnosti, kao i slabljenju dolara.
Cena zlata dostigla je u petak najviši nivo od 4.557,60 dolara. To je rast od više od 3% i najviša cena od 4. juna.
Neki analitičari rast cene zlata pripisali su najavi Ministarstva finansija SAD u ranim jutarnjim satima u sredu da će udvostručiti obim svojih operacija otkupa hartija od vrednosti sa rokom dospeća od 10 do 30 godina, kojima pruža podršku likvidnosti.
Kako promenu vide analitičari
U analitičkoj belešci koju je citirao Rojters, TD Securities naveo je da je najava Ministarstva finansija „dala novi život“ tržištu metala. Ocenjuju da bi ulaganja u zlato mogla „brzo da se vrate uz podršku likvidnosti Ministarstva finansija, spremnost Federalnih rezervi da zanemare uticaj energetskog šoka i sve izraženiji narativ o stagflaciji. To bi na kraju trebalo da dovede do nižih realnih kamatnih stopa“.
Ole S. Hansen, direktor strategije za robne sirovine u Sakso Bank, takođe je rast cene zlata u objavi na mreži X u sredu ujutro pripisao slabljenju dolara, budući da je indeks američkog dolara do srede popodne oslabio oko 0,7%.
„Kombinacija nižih prinosa i slabijeg dolara daje novi vetar u leđa, dodatno podstičući oporavak koji je počeo početkom avgusta“, napisao je Hansen.
Loš drugi kvartal
Cene zlata u poslednje vreme ponovo rastu, nakon što su tokom većeg dela leta uglavnom stagnirale. Početkom ovog meseca zlato je zabeležilo najbolju nedelju u poslednjih sedam meseci, uz rast cene od oko 7%. Pre svega zahvaljujući slabijem dolaru, padu prinosa na američke državne obveznice i neočekivanom padu podataka o zaposlenosti.
Međutim, pre avgustovskog skoka, zlato se tokom većeg dela leta uglavnom kretalo u rasponu od 4.000 do 4.200 dolara, nakon što je prethodno zabeležilo najgori kvartalni rezultat u više od decenije. Tokom tri meseca zaključno sa 30. junom, zlato je izgubilo oko 16% vrednosti. To je bio njegov najveći procentualni pad još od 2013. godine. Do tada su i zlato i srebro pali na približno najniže nivoe u poslednjih sedam meseci, pri čemu je cena zlata pala ispod 4.000 dolara. Analitičari su tada krivili snažniji dolar, koji je u tom trenutku bio na najvišem nivou u više od godinu dana. Takođe, i očekivanja da bi Federalne rezerve mogle u nekom trenutku ove godine povećati kamatne stope.
Srebro prati
I srebro je u sredu zabeležilo umeren rast cene, od oko 3%. Tokom dana je dostiglo najviši nivo od 66,16 dolara. Za razliku od zlata, srebro nije na najvišem nivou u poslednja dva meseca. Cena srebra prošle nedelje dostigla je oko 67 dolara. Prethodno je sredinom juna premašila 70 dolara.
Moguće je da će Federalne rezerve kasnije ove godine povećati kamatne stope. Prema alatu FedWatch kompanije CME Group, verovatnoća povećanja kamatnih stopa na sastanku Feda u decembru iznosi oko 69,2%, dok je verovatnoća ranijeg povećanja znatno manja – 36,6% za septembar i 49,2% za oktobar. Više kamatne stope se generalno povezuju sa padom cena metala, što znači da bi povećanje kamatnih stopa potencijalno moglo da izazove pad cena zlata i srebra.
Kontra ceni nafte
Zlato i srebro udaljili su se od svojih istorijskih maksimuma, koje su dostigli početkom ove godine. U januaru su ovi plemeniti metali završili višemesečni istorijski rast cena, pri čemu je zlato dostiglo oko 5.600 dolara. Srebro je dostiglo rekordnih 121 dolar. Cena srebra je od tada pala za gotovo polovinu.
Oba metala uglavnom su beležila pad tokom rata između Irana i Izraela, budući da su se kretala suprotno cenama nafte, koje su tokom sukoba naglo porasle. Pre nego što su izgubili značajan deo vrednosti, zlato i srebro su toliko snažno rasli zbog faktora kao što su smanjenje kamatnih stopa, carine predsednika Donalda Trampa, međunarodne tenzije i sve veća potražnja tehnološke industrije za metalima.
Konor Marej, novinar Forbes