Cene bakra skočile na rekordni nivo u najvećem rastu od osamdesetih: I lekovi na udaru carina

Cena bakra u SAD dostigla je juče novi istorijski maksimum. Uz dnevne skokove koji nisu viđeni gotovo četiri decenije, nakon što je predsednik Donald Tramp najavio da će uvesti carine na ovaj metal. Pojedini analitičari rekli su da bi to moglo privremeno da poremeti globalno tržište.

Tramp je tokom sastanka kabineta izjavio da će uvesti carinu od 50% na uvoz bakra. Ministar trgovine Hauard Latnik navodno je rekao da će verovatno biti uvedena do kraja meseca, ili „možda“ 1. avgusta.

Fjučersi na bakar su kratkotrajno skočili za 17% na rekordnih 5,89 dolara po funti težine. To je najveći dnevni rast od 1989, pre nego što su se zatvorili sa povećanjem od 13%, na 5,68 dolara.

Očekivanja

Analitičari Morgan Stenlija naveli su u jučerašnjoj belešci da bi predložene carine mogle podstaći više cene bakra u SAD jer bi uvoz poskupeo. Ali su napomenuli da bi taj rast verovatno bio kratkoročan, kako se povećavaju domaće zalihe.

Huan Karlos Gvarhardo, osnivač konsultantske firme za rudarstvo i metalna tržišta Plasmajning, rekao je za Blumberg da će cena bakra „značajno“ porasti jer je tržište očekivalo nižu stopu carine i da će uslediti „mnogo kupovine“ pre nego što carine stupe na snagu.

Analitičari iz Bernstajna su, nekoliko sati pre Trampove objave, prognozirali rast cena bakra do kraja godine. Pozvali su se na „očekivanja“ među trgovcima bakrom da će Tramp uvesti carine na taj metal, s obzirom na to da se zalihe premeštaju u američka skladišta.

Prema podacima Američke geološke službe (USGS), nešto više od 50% ukupne potrošnje rafinisanog bakra u SAD dolazi iz uvoza. Od ukupnog uvoza, oko 38% dolazi iz Čilea, zatim iz Kanade (28%) i Meksika (8%). Proizvodnja bakra je 2024. pala u većini rudnika u SAD. Pritom je domaća proizvodnja opala za oko 3% u odnosu na prethodnu godinu.

Pretnja konkurencije

Ministarstvo spoljnih poslova Čilea navodno je saopštilo da još nisu dobili zvaničnu informaciju o tome da će SAD uvesti carine na bakar. Maksimo Pačeko, predsednik upravnog odbora čileanske državne rudarske kompanije Kodelko, rekao je za Rojters da nije jasno na koje bakarne proizvode bi se Trampove carine odnosile jer je Tramp “govorio o bakru uopšteno”.

Predložene carine dolaze nakon Trampove naredbe o sprovođenju istrage o mogućim carinama na bakar. Bela kuća je u februaru saopštila da globalni konkurenti u bakru mogu predstavljati “direktnu pretnju za nacionalnu bezbednost i ekonomsku stabilnost SAD”. Istakli su da iako SAD imaju “dovoljne” rezerve, kapaciteti za topljenje i rafinaciju “ozbiljno zaostaju”. Latnik, koji nije dao konkretne nalaze iz istrage, rekao je da je provera Trampove administracije “završena”.

Lekovi na nišanu

U objavi o carinama na bakar, Tramp je takođe nagovestio mogućnost uvođenja carina od oko 200% na farmaceutske proizvode. Farmaceutski sektor je do sada bio izuzet iz Trampovih široko postavljenih carina koje je ranije ove godine najavio za trgovinske partnere SAD, iako je više puta zapretio novim carinama u toj oblasti.

Te carine bi mogle da stupe na snagu za godinu dana i uticale bi na uvoz vredan oko 200 milijardi dolara odnosno cene uvoznih lekova. One su peti proizvod koji se najviše uvozi u SAD.

Tramp je rekao na sastanku kabineta da njegova administracija namerava da „veoma skoro“ objavi carine na lekove.

Taj predlog bi ostavio farmaceutskim kompanijama godinu dana da prenesu proizvodnju u SAD.

Taj Raš, novinar Forbes