Cene zlata i srebra pale na najniže nivoe u poslednjih sedam meseci
Cene zlata i srebra pale su juče na najniže nivoe u poslednjih sedam meseci, pri čemu je cena zlata prvi put od novembra pala ispod granice od 4.000 dolara. Analitičari za to okrivljuju jačanje američkog dolara i očekivanja da bi Federalne rezerve SAD (Fed) mogle da povećaju kamatne stope tokom ove godine.
Cena zlata iznosila je 3.988,60 dolara u 9:15 po istočnom vremenu u sredu. To je pad od gotovo 4% i najnižu cenu ovog plemenitog metala od novembra.
Cena srebra iznosila je 58,44 dolara u 9:15 u sredu, uz pad od gotovo 6%. Bila je tek neznatno viša od najniže vrednosti od 58,09 dolara koju je dostigla ranije tokom jutra.
Oba metala beleže stalan pad tokom protekle sedmice. Pri čemu je srebro izgubilo oko 16% vrednosti, a zlato oko 8% u odnosu na isti dan prošle nedelje.
Cena srebra sada je manja od polovine rekordne vrednosti od 121 dolar po unci, koju je dostiglo u januaru. Cene plemenitih metala padaju tokom rata u Iranu. Trgovci očekuju da će Federalne rezerve kasnije ove godine povećati kamatne stope.
Pritisak jakog dolara
Ole S. Hansen, direktor strategije za robe u banci Sakso, napisao je u objavi na platformi X u sredu ujutru da su cene metala „pod pritiskom zbog jačeg dolara usled rasprodaje akcija predvođene tehnološkim sektorom“.
Indeks američkog dolara porastao je za 0,36% u sredu ujutru na 101,77 poena. To je njegov najviši nivo u više od godinu dana. Istovremeno, tehnološke akcije bile su pod pritiskom rasprodaje ove sedmice. Pojedini analitičari pripisali su to „nervozi“ investitora uoči objavljivanja poslovnih rezultata proizvođača čipova Majkron.
Nakon višemesečnog istorijskog rasta cena, zlato i srebro dostigli su rekordne vrednosti krajem januara. Na vrhuncu je zlato vredelo oko 5.600 dolara po unci, dok je srebro dostiglo oko 121 dolar po unci. Rast cena podstakli su faktori kao što su smanjenje kamatnih stopa, carine predsednika Donalda Trampa, međunarodne tenzije i rastuća potražnja za metalima iz tehnološke industrije. Međutim, cene su naglo pale krajem januara, ubrzo nakon što je Tramp imenovao Kevina Vorša za predsednika Federalnih rezervi. Smatralo se da je manje sklon smanjenju kamatnih stopa od drugih potencijalnih kandidata. Smanjenje kamatnih stopa obično dovodi do rasta cena plemenitih metala.
Na svom prvom sastanku pod Voršovim vođstvom prošle sedmice, Federalne rezerve zadržale su kamatne stope nepromenjenim, navodeći da se ekonomija „širi solidnim tempom uprkos povišenom nivou neizvesnosti“, misleći pritom na rat u Iranu. Devet od ukupno 18 članova odbora podržalo je najmanje jedno povećanje kamatnih stopa tokom ove godine.
Analitičari navode da će, ukoliko Fed kasnije ove godine odluči da poveća kamatne stope, cene zlata i srebra najverovatnije nastaviti da padaju.
Kamate kao gravitacija
„U našem svetu kamatne stope su poput gravitacije“, rekao je za CNBC Filip Gijsels, glavni direktor za strategiju u BNP Pariba Fortis. „Kada kamatne stope rastu, gravitacija postaje jača i sva imovina se povlači nadole, uključujući i plemenite metale“.
Analitičari nemačke Komercbanke ranije ovog meseca ocenili su da će cene zlata verovatno ostati pod pritiskom sve dok „preovlađuju očekivanja o povećanju kamatnih stopa“.
Zlato i srebro uglavnom beleže pad cena tokom rata u Iranu. To je suprotno uobičajenom shvatanju da su plemeniti metali „sigurna utočišta“ koja dobijaju na vrednosti u periodima međunarodne neizvesnosti. Tokom rata, cene zlata i srebra kretale su se suprotno od cena nafte.
Analitičari istraživačkog tima ANZ banke naveli su u belešci objavljenoj u utorak da je zlato tokom rata u Iranu izgubilo više od 22% vrednosti, te da, uprkos reputaciji sigurnog utočišta za investitore, „nije uspelo da pruži bilo kakvu zaštitu od ovako velike rasprodaje na različitim tržištima“ tokom ove sedmice.
Konor Marej, novinar Forbes