Crna Gora bliže odluci da kripto direktora isporuči u SAD: Ko je Do Kvon i kako je prevario investitore
Građanski sudski proces za kontroverznog kripto direktora Do Kvona i njegovu kompaniju Teraform Labs počinje u ponedeljak, skoro dve godine nakon što je njegov „stejblkoin“ (kriptovaluta čija je vrednost vezana za drugu imovinu poput američkog dolara) naglo izgubio vrednost i izbrisao 40 milijardi dolara koje su uložili investitori.
Komisija za hartije od vrednosti i berze tužila je Kvona i Teraform Labs u februaru 2023. godine, optužujući kompaniju da je podupirala vrednost stejblkoina, a istovremeno zavaravala investitore, tvrdeći da je njegovu vrednost kontrolisao algoritam i da je bio vezan za cenu američkog dolara. S druge strane, Kvon i drugi izvršni direktori su navodno trošili milijarde da bi sačuvali vrednost koina i obmanjivali investitore o njegovoj stabilnosti.
Kvon se neće pojaviti u građanskom sudskom procesu u ponedeljak, jer je pušten iz zatvora u Crnoj Gori nakon što je u subotu odslužio punu kaznu zbog upotrebe lažnog pasoša, ali tužioci mu nisu vratili putne dokumente, prenosi Blumberg.
Tužioci u Južnoj Koreji optužili su Kvona za kršenje Zakona o kapitalnim tržištima, dok su investitori u Singapuru podneli tužbu u iznosu od 57 miliona dolara protiv Kvona i drugih suosnivača Teraform Labsa. Kvon je nestao iz stana u Singapuru pre nego što mu je mogao biti uručen nalog za hapšenje.
Kvona su kasnije optužili i tužioci u južnom distriktu Njujorka za prevaru sa hartijama od vrednosti, prevaru putem interneta i prevaru sa robom.
Kvon je uhapšen dva meseca kasnije u Crnoj Gori nakon što je pokušao da napusti zemlju sa lažnim pasošem Kostarike, i konačno je osuđen na četiri meseca zatvora – dok su Sjedinjene Američke Države i Južna Koreja počele da insistiraju na njegovom izručenju.
Sud u Crnoj Gori odobrio je izručenje Kvona u Južnu Koreju, ali je Vrhovni sud balkanske zemlje preinačio odluku prošle nedelje – otvarajući mogućnost za njegovo izručenje u SAD, što navodno želi crnogorska vlada.
Teraform Labs upravljao je sa dva kripto tokena: TeraUSD (UST), takozvani algoritamski stabilni novčić vezan za američki dolar, i Luna, token koji su korisnici navodno mogli da razmene za UST u bilo kom trenutku.
Luna, koja je funkcionisala više kao tradicionalni kripto token poput bitkoina, bila je dizajnirana kao „stabilizirajući mehanizam“ koji održava UST vezan za jedan dolar putem arbitražnog sistema – ako bi UST pao ispod jednog dolara, investitori bi mogli da kupe UST sa popustom i zamene ga za Lunu u vrednosti od jednog dolara, time podržavajući vrednost UST. To je razlikovalo UST od drugih stejblkoina koji su dizajnirani da ne mogu da padnu ispod jednog dolara i – često kontroverzno – za njih se tvrdilo da su podržani čvrstom imovinom.
Mnoge kripto berze, uključujući Bajnens, reklamirale su UST kao sigurnu investiciju zbog vezivanja za dolar. Međutim, Komisija za hartije od vrednost i berzu tvrdi da je Kvon preduzeo „drastične“ korake kako bi manipulisao vrednošću valute i održao paritet, uključujući podržavanje valute sa „milijardama“ dolara poklonjenih Fondaciji Luna Guard, neprofitnoj organizaciji koju je osnovao.
Nezavisni revizor kasnije je utvrdio da je fondacija potrošila oko 2,8 milijardi dolara da „odbrani vezu“ (s dolarom). Nakon što su uložili u UST, Teraform Labs je zatim podstakao vlasnike da polože novčiće u kompanijski fond poznat kao „Anchor Protocol“. Nudili su kamatnu stopu od 20%.
Prema tužbi Komisije, više od 70% svih UST – u vrednosti od oko 14 milijardi dolara – stavljeno je u Anchor Protocol pre kolapsa tokena. U maju 2022. godine, UST je pao ispod svog pariteta s dolarom, pri čemu je njegova vrednost pala i do 10 centi u narednoj nedelji. Cena Lune pala je „blizu nule“, prema podacima Komisije, a regulatorna agencija procenjuje da su investitori izgubili oko 40 milijardi dolara zbog kolapsa.
Teraform Labs takođe je pokrenuo projekat pod nazivom „Mirror Protocol“, virtuelnu berzu gde korisnici mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti nazvane „mAssets“ koje „odražavaju“ cene stvarnih akcija. Na primer, korisnici su mogli trgovati „mAAPL“, hartijom od vrednosti koja bi odražavala stvarnu cenu akcije kompanije Apple, ali ove hartije od vrednosti nisu odražavale „direktno ili indirektno vlasnički udeo“ u kompaniji.
Prema Komisiji, ove preslikane hartije „pratile su rast ili pad cene osnovne hartije od vrednosti, ali nisu prenosile nikakvo direktno ili indirektno vlasništvo na osnovnu hartiju od vrednosti“. Komisija je prvo izdala sudski nalog Teraform Labsu kako bi utvrdila da li upravljaju neuređenom berzom hartija od vrednosti, ali je Kvon odbio da regulatorima pruži bilo kakve dokumente ili svedočenje o Mirror Protocol-u.
Zakari Folk, novinar Forbes