Crnogorski funkcioneri vole kriptovalute, ali ne prijavljuju koliko ih imaju

Kriptovalute popularne su i među crnogorskim političarima i državnim funkcionerima, ali u svojim imovinskim kartonima oni uglavnom ne navode njihov tačan broj, pa se ni vrednost njihove ukupne imovine ne može proceniti.

Zbog toga je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) Crna Gora članovima Saveta Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) i v.d. direktoru te institucije Dušanu Drakiću uputila inicijativu za unapređenje kontrole u oblasti vlasništva javnih funkcionera nad kriptovalutama i ostalom digitalnom imovinom, a u susret predaji godišnjih izveštaja javnih funkcionera za 2024. godinu.

Izvršni direktor BIRN-a Crna Gora Vuk Maraš kaže da je, analizom imovinskih kartona javnih funkcionera koju je sprovela ta organizacija, jasno da „maltene ne postoje bilo kakve“ javno dostupne informacije o vrednosti imovine koju javni funkcioneri imaju u digitalnom obliku.

Od šest slučajeva koje su analizirali, kako je rekao, jedino je kod potpredsednika Vlade Nika Đeljošaja bilo moguće precizno utvrditi vrednost imovine, dok su u svim ostalim slučajevima nedostajale bitne informacije kao što su vrste kriptovaluta koje poseduju ili količine.

Sa druge strane, ističe Maraš, u slučajevima premijera Milojka Spajića, njegovog šefa kabineta Branka Krvavca, ali i ministara Slavena Radunovića i Admira Šahmanovića nije moguće utvrditi ni koje kriptovalute poseduju niti koje količinu određenih kriptovaluta imaju.

Samim tim, pojašnjava, nemoguće je utvditi tržišnu vrednost digitalne imovine tih javnih funkcionera. Slično je i sa poslanikom Ilirom Čapunijem, dodaje Maraš, koji jeste naveo vrstu kriptoimovine koju poseduje, ali ne i njenu količinu.

„Imajući u vidu da posedovanje kriptovaluta postaje sve popularnije kod javnih funkcionera, a da je u isto vreme to veoma koristan mehanizam za prikrivanje imovine, pozivamo Savet ASK-a da što pre organizuje tematsku sednicu sa zaposlenima u Agenciji i drugim zainteresovanim subjektima, kako bi se ova oblast unapredila pre roka za podnošenje novih, redovnih, godišnjih izveštaja o prihodima i imovini javnih funkcionera“, saopštio je Maraš.

Spajić i Šahmanović imaju bitkoine

U imovinskom kartonu Đeljošaja, objavljenom na sajtu ASK-a, piše da ima 18.485 kriptovaluta dodž (dodge) i 19.310.087 šiba (shib). Cena jednog dodža na berzama je danas iznosila 0,319 dolara, a šiba 0.000022 dolara.

Premijer Milojko Spajić ima mnogo vredniju kriptoimovinu – bitkoin, eterium, BNB, teter.

Bitkoin je vredan oko 92 hiljade dolara, eterium 3.324, BNB 705, a teter 0.9988 dolara.

Krvavac u svom imovinskom kartonu za prošlu godinu nije naveo koje kriptovalute ima, samo njihovu ukupnu vrednost, od 10.185,44 evra.

Vrijednost kriptovaluta na berzi se mijenja na dnevnom nivou.

Slaven Radunović je prijavio da ima kriptovalute, ali nije naveo ni količinu, niti ukupnu vrednost.

Admir Šahmanović je naveo da ima bitkon, eterium i teter, ali ne i njihovu količinu.

Čapuni je prijavio da ima kriptovalutu fabrik (fabric) čija je poslednja vrednost bila 0.000005034 dolara i algorand (0.3454). U kartonu nije naveo koliko ima tih kriptovaluta.

ASK da u obrascima za prijavu prihoda izdvoji digitalnu imovinu

Maraš je pozvao je ASK da usvoji set preporuka, kako bi se u toj oblasti uspostavila adekvatna kontrola.

Jedna od njegovih preporuka je da se u obrascima za prijavljivanje prihoda i imovine izdvoji posebna sekcija „digitalna imovina“ u kojoj bi se navodio tip, naziv, količina i trenutna tržišna vrijednost kripto imovine koju funkcioneri poseduju.

Takođe, dodaje, uz izveštaje o prihodima i imovini, kada funkcioneri prijavljuju kripto imovinu, potrebno je da dostave izvode iz svih digitalnh novčanika koje poseduju (wallet).

„Za sve funkcionere koji su prijavili posedovanje kriptovaluta potrebno je tražiti izvode iz svih digitalnih novčanika za sve periode kada su prijavili vlasništvo nad kripto valutama, kako bi se utvrdilo da li se vrednost njihove imovine menjala više od 5.000 ili 10.000 evra po starom, ili novom Zakonu, odnosno da li su kršili Zakon o sprečavanju korupcije“, navodi Maraš.

Predlaže i da se pokrenu postupci u skladu sa zakonom, za sve funkcionere za koje se utvrdi da su neadekvatno prijavili digitalnu imovinu.

Predloženo je i da se, po okončanju tih postupaka, objavi pregled tipova, vrste, količine i vrednosti digitalne imovine koja se nalazi u vlasništvu javnih funkcionera u Crnoj Gori.

Forbes Crna Gora