Da li bi okončanje ratova ustvari donelo više cene nafte?
Pre Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra , cene nafte su padale, odražavajući relativno loše stanje na globalnim tržištima.
Cena za WTI sirovu naftu pala je sa 92 dolara na 82 dolara po barelu tokom nekoliko nedelja, brzo, i privremeno je prekinula taj trend pre nego što je ponovo pala, na iznos od 75 dolara.
Svaki dan donosi sve više izveštaja o nasilju na širem Bliskom istoku, uključujući rat u Gazi, raketne i druge napade između libanskog Hezbolaha i Izraela, izraelske operacije na Zapadnoj obali, terorističke napade u Iranu, a sada iransko bombardovanje pakistanskih terorističkih grupa.
Strahovi od šireg sukoba, posebno potencijala da SAD i Iran postanu direktno uključeni, dodali su barem malu bezbednosnu premiju ceni nafte.
Iako se očekuje da će najnovije smanjenje kvota država OPEK+ sprečiti povećanje zaliha u prvom kvartalu, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će se globalne zalihe povećati za jedan milion barela po danu do kraja godine.
Iako je kraj pandemijskih ograničenja u mnogim zemljama, pre svega Kini, doveo do povećanja potražnje za 2,3 miliona barela po danu prošle godine, očekuje se da će se taj rast prepoloviti ove godine, procenjuje IEA.
Više kamatne stope usporavaju ekonomiju, dok tekući napori da se obuzda potrošnja fosilnih goriva imaju barem mali uticaj.
Istovremeno, očekuje se da će se snabdevanje naftom iz zemalja van OPEK+ povećati za 1,5 miliona barela po danu, što ukazuje na uravnoteženo tržište čak i ako OPEK+ zadrži svoje trenutne kvote do kraja godine.
Ali, takođe, verovatno je i da će biti više sirove nafte iz Irana, Rusije i Venecuele.
U najmanju ruku, implikacija je da će OPEK+ morati da se bori ove godine da održi cene iznad 70 dolara za WTI i 75 dolara za Brent.
Ključna lekcija uključuje disparitet između efekata geopolitike i fundamentalnih faktora na tržištu nafte.
Osnove se sporo menjaju i obično se posmatraju unazad, sa kašnjenjem podataka od jednog do tri meseca i kratkoročnim fluktuacijama koje se često pokazuju nepouzdanim.
Geopolitika se, s druge strane, javlja kao deo ciklusa vesti 24/7, sa svakim projektilom, dronom ili terorističkim napadom koji postaje široko poznat u roku od nekoliko minuta ili sati.
Što je još važnije, politička situacija može da se okrene.
Napad 7. oktobra na Izrael bio je potpuno iznenađenje, uprkos tome što je očigledno bio planiran mesecima.
S druge strane, bitka između Izraela i Hamasa ne pokazuje znake kraja, jer vlada Benjamina Netanjahua insistira da će nastaviti operaciju sve dok Hamas ne bude uništen i nijedna palestinska država neće pristati na to.
Mnogi veruju da ovo proizilazi iz njegovog straha da bi na kraju sukoba bio smenjen sa funkcije, ne samo zbog očiglednog bezbednosnog propusta, pa će tako nastojati da produži borbu.
Većina posmatrača se slaže da Hamas ne može biti uništen kako Netanjahu predlaže, jer će njegova ideologija opstati i njegova organizacija može biti rekonstituisana.
To ne znači da Izrael neće „proglasiti pobedu i otići“ u nekom trenutku, ali teškoće u uspostavljanju nove vlasti mogle bi to da odlože na neodređeni period.
Dalje, ne može se isključiti mogućnost šireg sukoba, posebno ako Iran podstakne svoje posredničke snage u regionu da eskaliraju svoje napade.
Međutim, osim napada raketama i dronovima koji su već u toku, nije jasno koliko još mogu da urade.
Direktni napadi iranske vojske ili Revolucionarne garde na brodove doneli bi snažan odgovor SAD, što čini verovatnim da će ih odvratiti od takve akcije.
Verovatnije je da će se trenutni nivo nasilja nastaviti, sa zatišjima i naletima aktivnosti s vremena na vreme, ali će na kraju, premija bezbednosti na cenu nafte ostati minimalna. Čini se da je to slučaj i sada.
Rat u Ukrajini je još jedna tačka žarišta.
Čini se da je dugotrajna pat pozicija verovatna sve dok jedna ili obe strane ne budu umorne od rata.
Čuli su se povremeni komentari koji impliciraju da bi prekid vatre barem bio prihvatljiv, ali ništa konkretno do danas. To verovatno ne bi značilo prekid sankcija Rusiji ili nastavak kupovine prirodnog gasa, ali bi njihov izvoz nafte trebalo da poraste.
Dakle, u ovom trenutku, izgleda kao da geopolitička pretnja tržištu nafte verovatno neće preći sadašnji nivo, dok bi napredak ka okončanju nasilja u Gazi ili Ukrajini mogao biti lošiji za cene nafte.
U isto vreme, sa slabim osnovama, sve oči će biti uprte u OPEK+ i stepen pridržavanja kvota; bilo koji znaci da grupa postaje manje kohezivna ili da su Saudijci umorni od nošenja težine grupe mogli bi signalizirati pomak ka nižim cenama nafte, verovatno u rasponu od 60-65 dolara za WTI.
Majkl Linč, saradnik Forbes