Ekonomisti upozoravaju da rast cena nafte može gurnuti SAD u recesiju

Rat sa Iranom podigao je cene nafte i gasa poslednjih nedelja. To je među ekonomistima izazvalo zabrinutost – ali i povećalo verovatnoću – da bi mogla uslediti recesija ako troškovi energenata ostanu visoki tokom dužeg perioda.

Mark Zandi, glavni ekonomista kompanije Mudiz, napisao je juče da je recesija „ponovo ozbiljna pretnja“. I da modeli te firme procenjuju verovatnoću početka recesije u narednih 12 meseci na 49%, ukazujući na najnovije slabljenje tržišta rada.

Ta verovatnoća će verovatno dodatno rasti ako cene nafte nastave da skaču tokom sukoba sa Iranom, smatra Zandi. On ističe da je svakom padu u recesiju od Drugog svetskog rata – izuzev one tokom pandemije – prethodio rast cena nafte.

Brent nafta, porasla je iznad 102 dolara danas. Američki indeks West Texas Intermediate prešao je 95 dolara. Oba su i dalje ispod nedavnih maksimuma.

Analitičari Vels Fargo Sekjuritis navode da bi cene nafte od čak 130 dolara po barelu povećale rizik od recesije ukoliko bi se zadržale mesecima. To bi dovelo do dovoljno visokih cena goriva da Amerikanci smanje potrošnju, a kompanije „revidiraju broj zaposlenih“.

Drugačije procene

Ekonomisti iz Oksford Ekonomiksa upozoravaju da bi globalne cene nafte morale da budu u proseku oko 140 dolara po barelu tokom dva meseca, uz dodatno zaoštravanje finansijskih uslova, poput viših kamatnih stopa, da bi gurnule delove svetske ekonomije u „blagu“ recesiju.

Analitičari kompanije Vangard navode da bi, da bi se izazvala recesija u SAD, cena nafte morala da se stabilizuje na 150 dolara po barelu. Podsećaju da je rekord od 147 dolara dostignut 2008. Morala bi da ostane na nivou od 150 dolara do kraja godine, uz rast kamatnih stopa i pad cena imovine.

Federalne rezerve, koje su još 2001. upozorile da rast cena nafte obično prethodi većini ulazaka u recesiju, ističu da je američka ekonomija poslednjih decenija postala otpornija i bolje spremna da apsorbuje uticaj viših troškova energije. Ekonomisti iz Vangarda i Vels Farga takođe smatraju da kratkotrajan skok cena nafte ne bi bio dovoljan da poremeti ekonomiju, iako bi „dugotrajan rast“ troškova energije mogao da oslabi rast prihoda.

Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Haset izjavio je za CNBC danas da produženi rat sa Iranom „ne bi mnogo poremetio američku ekonomiju“. On je dodao da bi sukob „pogodio potrošače i morali bismo da razmotrimo kako da reagujemo. Ali to trenutno nije naš najveći problem“.

Strah od inflacije

Ekonomisti su postali nesigurni u pogledu globalnih ekonomskih izgleda otkako su SAD i Izrael prošlog meseca napali Iran. Ta neizvesnost podstakla je strah da bi poremećaji u globalnom snabdevanju naftom mogli povećati i produžiti inflaciju u SAD, što bi potencijalno odvratilo Federalne rezerve od smanjenja kamatnih stopa.

Troškovi energije već su porasli tokom prošle godine – za 11,5% od januara do novembra 2025, nakon rasta od svega 3,4% u istom periodu 2024. godine. Cene lož-ulja u SAD porasle su 11,1% od januara do februara 2026. To je najveći rast među svim kategorijama koje prati Biro za statistiku rada. Cene komunalnih usluga porasle su 11% u 12 meseci zaključno sa februarom – takođe najviše među svim stavkama.

Zabrinutost zbog inflacije dodatno pojačava stalna neizvesnost na tržištu rada. Biro za statistiku rada objavio je da je u februaru u SAD izgubljeno 92.000 radnih mesta van poljoprivrede. Stopa nezaposlenosti porasla je na 4,4%. To predstavlja značajan pad u odnosu na januar, kada je otvoreno 126.000 novih radnih mesta.

Federalne rezerve završavaju sastanak o monetarnoj politici u sredu. Očekuje se da će centralna banka zadržati kamatne stope u rasponu između 3,5% i 3,75%, prema alatu FedWatch kompanije CME.

Taj Raš, novinar Forbes