Elementarne nepogode u svetu izazvale štetu od 320 milijardi dolara

Elementarne nepogode izazvale su prošle godine širom sveta štete koje se procenjuju na 320 milijardi dolara i potpuno je nemoguće ignorisati da su one povezane sa klimatskim promenama, saopštilo je 9. januara nemačko društvo za reosiguranje Minhen RE.

Vremenske nepogode su ponovo bile najodgovornije za većinu štete, i to 93 odsto.

U 2024. godini u tim prirodnim katastrofama poginulo je oko 11.000 ljudi, ali je taj broj ipak manji nego u proseku prehodnih godina, navela ja kompanije Minhen RE u analazi.

Kod vremenskh nepogoda dominirali su orkanski vetrovi, olujna nevremena i poplave, pri čemu su SAD pretrpele veći nivo štete nego inače, a Evropa je trpela zbog ekstreminih poplava.

Uz to, 2024. će preteći 2023. kao najtoplija godina od kako se obavljaju merenja, sa temperaturama koje su oko 1,5 stepeni više nego u predindustrijsko doba.

„Jedan toplotni rekord za drugim, a posledice su katastrofalne. Razorne snage koje sa sobom nose klimatske promene postaju sve očiglednije, a tu činjenicu potkrepljuje i nauka“, rekao je član uprave Minhen RE Tomas Blunk.

Vremenske nepogode izazvale su 2024. godine 93 odsto ukupne štete, i 97 odsto štete koja je bila osigurana, saopštio je Minhen RE.

Štete su uglavnom izazvane takozvanim non-pik opasnostima, kao što su poplave, olujna nevremena i šumski požari, i trend je da su one u porastu, a prošle godine su, prema podacima Minhen RE iznosile 136 milijardi dolara.

Takozvani primarni rizici kao što su tropske oluje i zemljotresi variraju i oni su, prema proceni, izazvali štetu koja se meri sa oko 135 milijardi dolara.

Ukupno je najteže posledice prošle godine imao uzastopni udar uragana Helen i Milton na jug SAD.

Helen je u septembru izazvala materijalnu štetu od oko 56 milijardi dolara, a odmah zatim, u oktobru Milton štetu koja se procenjuje na 36 milijardi.

Najvažniji uzrok nisu bili vetrovi koji su dostizali brzinu od 200 do 225 kilometara na sat, već su u državama severno od Floride – Džordžiji i Servernoj Karolini, snažne padavine izazvale bujične poplave. Poginulo je više od 200 ljudi.

Elementarna nepogoda sa najviše žrtava bio je tajfun Jagi, koji je u septembru prešao preko Filipina, kineskog ostrva Hajnan, juga kineske pokrajine Guangdong, Vijetnama i Mjanmara i odneo oko 850 ljudskih života.

„Gotovo nijedna godina do sada nije posledice zagrevanja planeta koje se mogu očekivati tako jasno pokazala“, piše Minhen RE u saopštenju i dodaje da je poslednjih 11 godina najtopplije od kako se sistematski vrše merenja, a 2024. do sada najtoplija.

Naučnici su, kako se navodi, u studiji „rapid atibjušn“ dokazali da bi i uragani Helen i Milton doneli znatno jače vetrove i ekstremne padavine nego što bi bio slučaj u hipotetičnom svetu bez klimatskih promena.

I proučavanje smrtonosnih bujičnih poplava u španskoj Valensiji pokazalo je da su klimatske promene učinile dvostruko većom mogućnost za takvu nepogodu sa tolikim padavinama, a slično je dokazano i sa poplavama u Brazilu, piše Minhen RE u saopštenju.

Beta