Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast i pad inflacije
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada, a među zemljama kandidatima za članstvo, jači privredni rast od 4,2 odsto se naredne godine očekuje u Srbiji, ocenila je Evropska komisija u jesenjoj ekonomskoj prognozi za 27 zemalja članica Unije i za devet zemalja kandidata.
U danas objavljenoj prognozi se ocenjuje da će rast BDP u Srbiji, nakon 4,2 odsto sledeće godine, u 2026. blago porasti na 4,3 odsto. Motor rasta je, kako se navodi, uglavnom domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati, a ujedno je rast podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.
Za 2025. godinu za Srbiju se procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7 odsto na 3,7 odsto, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije od 3 odsto, plus-minus 1,5 procentni poen.
Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, za koju se ocenjuje da će se postepeno blago poraviti tokom 2025. i 2026. godine.
U prognozi se, međutim, ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nstaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući direktnim stranim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama. Prognoza Komisije je dobra za uslužni sektor u Srbiji, i to prvenstveno zbog cvetanja IT sektora, poslovnog sektora i turizma.
Istovremeno, ocenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je 2023. godine iznosio 2,6 odsto BDP, u 2025. godini dostići 5 odsto BDP, što je posledica pojačanog uvoza. Rizik za Srbiju, kako se navodi u analizi, predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere.
Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć. Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredvišenog porasta javnih ulaganja.
Evropska komisija konstatuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14 odsto moglo do 2026. godine da uspori na 7 odsto uporedo sa padom inflacionih pritisaka. Ipak, prognozira se da će rast realnih zarada ostati u značajnoj meri pozitivan.
Budžetski deficit Srbije Komisija za ovu godinu prognozira na 2,9 odsto, a za 2026. i 2027. očekuje da on bude 3 odsto, pri čemu se za 2026. godinu projektuje blagi pad javnog duga sa prošlogodišnjih 48,4 odsto BDP na 48 odsto BDP.
U regionu, rast BDP od 4,2 odsto se za 2025. prognozira i za Crnu Goru, ali se za tu zemlju kandidata za članstvo u EU, posle pada inflacije u svgustu na međugodišnju stopu od 2 odsto, za sledćiu godinu prognozira njen porast. Crna Gora je ove godine do avgusta imala i budžetski suficit od 1,3 odsto, ali su procene da će i tu doći do izvesnih pogoršanja zbog porasta plata, kao i da će zbog otplate dugova doći do porasta udela javnog duga u BDP.
Za Severnu Makedoniju Evropska komisija prognozira rast BDO od 2,6 odsto u 2025. godini, ali i pad inflacije na oko2 odsto. Prognozirani rast BDP Albanije je 3,6 odsto, a i inflacija u granicama ciljanih 3 odsto. Sličan privredni rast kao u Albaniji, od 3,8 odsto, ali i blagi rast inflacije, prognoziran je i za Bosnu i Hercegovinu.
Za Evropsku uniju se u prognozi za sledeću godinu projektuje privredni rast od 1,5 odsto, posle ovogodišnjeg skromnog rasta za koji se očekuje da će na kraju godine iznositi 0,9 odsto. Rast je malo slabiji u zoni evra pa se za ovu godinu prognozira 0,8 odsto a za sledeću 1,3 odsto.
Evropska komisija, međutim, za EU prognozira nastavak pada inflacije koja je ove godine sa prognoziranih međugodišnjih 2,6 odsto više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih 6,4 odsto, a u sledećoj godini bi trebalo da se spusti na stopu od 2,4 odsto. Za zonu evra je za sledeću godinu prognozirana stopa inflacije od 2,1 odsto.
Beta