Fed prvi put za tri godine podigao kamate: Inflacija i dalje visoka, sukob sa Trampom se produbljuje

Američke Federalne rezerve (Fed) juče su prvi put za više od tri godine povećale kamatne stope, nakon što je oporavak tržišta rada u avgustu ublažio zabrinutost zbog zapošljavanja. Istovremeno, inflacija je i dalje iznad ciljanih 2%. Visoke cene energenata stvaraju dodatni pritisak na ekonomiju.

Fed je referentnu kamatnu stopu na federalne fondove povećao za 0,25 procentnih poena, na raspon od 3,75% do 4%. To je prvo povećanje od jula 2023. i veliki test za predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša. Njegova odluka je suprotna želji Donalda Trampa za nižim kamatama.

Svih 12 članova Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) podržalo je odluku.

Više cene nafte i gasa predstavljaju dodatni izvor inflatornog pritiska, zbog čega je Fedu teško da obori cene, a da pritom ne rizikuje usporavanje privrede.

Fed je na julskom sastanku glasao sa 9:3 da kamatne stope ostanu nepromenjene. To znači da su se tri člana još tada zalagala za povećanje, čak i pre objavljivanja avgustovskih podataka o inflaciji. Nakon njihovog objavljivanja, tržišne prognoze su odmah povećale verovatnoću povećanja kamata na 53%, a potom na 90%.

Promene politike

Fed poslednjih nekoliko godina pokušava da smanji inflaciju, a da pritom ne izazove rast nezaposlenosti. Zbog toga je agresivno podizao kamatne stope tokom 2022. godine, nakon što je inflacija dostigla najviši nivo u više decenija.

U julu 2023. Fed je podigao referentnu stopu za 25 baznih poena, na 5,25–5,5%, i od tada je nije povećavao. Držao je na tom nivou, a potom počeo da je smanjuje kako je inflacija slabila. Tako je referentna stopa na kraju pala na 3,5–3,75%.

U avgustu su potrošačke cene porasle 3,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Bazni indeks potrošačkih cena (CPI), koji isključuje volatilne cene hrane i energije, porastao je 2,4%. To znači da je rast cena i dalje iznad cilja Feda od 2%.

Poslodavci su u avgustu otvorili 162.000 novih radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti ostala na 4,1%. To je Fedu omogućilo da se usredsredi na inflaciju, umesto da žuri sa smanjenjem kamata kako bi podržao tržište rada, iako neki ekonomisti smatraju da bi povećanje kamata moglo nepotrebno dodatno opteretiti ekonomiju.

Tramp traži niže kamate

Predsednik Donald Tramp zalaže se za niže kamatne stope. Poručuje da bi troškovi zaduživanja trebalo da budu spušteni na 1% ili manje.

Upozorio je da će, ukoliko Fed ne snizi kamate, prekinuti trgovinu sa zemljama sa kojima SAD imaju trgovinski deficit.

To je predstavljalo veliki test za predsednika Feda Kevina Vorša, kojeg je Tramp izabrao nakon što je Džerom Pauel u maju završio svoj drugi četvorogodišnji mandat. Predsednik želi niže kamatne stope uoči izbora za Kongres na polovini mandata.

Tramp je bio u sukobu sa Pauelom prvenstveno zato što bivši predsednik Feda nije smanjivao kamate u meri u kojoj je Tramp želeo. Voršova odluka da ih sada poveća mogla bi dovesti do sličnog sukoba.

Uoči jučerašnjeg sastanka, jedno tržište prognoza na platformi Kalši pokazivalo je 44% verovatnoće da će Tramp do kraja godine javno uvrediti Vorša. To je više nego dvostruko u odnosu na prognoze od pre mesec dana.

Obim trgovanja ovim ugovorom je mali – kroz njega je promenilo vlasnika oko 120.000 dolara.

Fiona Rajli, novinarka Forbes