Fiskalni savet: Budžetska rezerva i rast cena projekata ostaju netransparentni

Revidirana fiskalna strategija Srbije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu nije promenila osnovne ciljeve fiskalne politike. Ali je napravila korak unazad u transparentnosti korišćenja budžetske rezerve. Bez objašnjenja je i zašto i po 90 odsto poskupljuju infrastrukturni projekti, naveo je danas Fiskalni savet u oceni tog vladinog dokumenta.

Vlada Srbije objavila je danas revidiranu Fiskalnu strategiju.

„Revidirana strategija pokazuje iste sistemske kvalitete, ali i sistemske slabosti. Fiskalne strategije planirale su po pravilu održivu fiskalnu politiku, što je slučaj i s ovim dokumentom. Pored toga, važan kvalitet Strategije predstavlja kredibilnost projekcija ukupnih javnih prihoda i rashoda. To onda posledično dovodi do sigurnijeg ostvarenja najširih fiskalnih ciljeva, koji su u poslednjim godinama, uglavnom dosledno ostvarivani“, naveo je Fiskalni savet.

Strategija otkriva određene sistemske slabosti

Fiskalni savet dodaje da Strategija otkriva i određene sistemske slabosti javnih finansija Srbije.

Između ostalog, konkretne javne politike i dalje se, kako je navedeno, u velikoj meri sprovode na osnovu ad hok odluka, bez jasne veze između strateških ciljeva i konkretnih mera koje se donose.

„Zbog toga i sama Strategija u svom dobrom delu ima više karakter ex post pregleda onoga što se već desilo, nego ex ante analiza koje bi bile osnov za kreiranje budućih mera i politika“.

Ističe se i da problem netransparentnosti ostaje izražen. U pojedinim segmentima uočava se nazadovanje u odnosu na prethodne dokumente.

Nastavljaju se, kako je navedeno, slabosti u upravljanju javnim investicijama, koje se, između ostalog, manifestuju i u snažnom povećanju troškova pojedinih projekata.

„Pored toga, u kvalitativnim ocenama iz Strategije primetna je pristrasnost, pozitivni rezultati i aktivnosti Vlade često se prenaglašavaju“. Sa druge strane se nedovoljno prostora posvećuje brojnim izazovima i slabostima koje bi trebalo sistematski rešavati.

Fisklani deficit i javni dug

Dodaje se da je planirana veličina fiskalnog deficita u skladu sa suspendovanim fiskalnim pravilima, kao i sa sadašnjim evropskim trendovima.

Opšta fiskalna pravila, čiji je primena krajem prošle godine odložena do 2029, predviđaju maksimalni deficit konsolidovane države od tri odsto BDP-a ukoliko je javni dug ispod 45 odsto BDP-a.

Fiskalna politika koja se Strategijom planira za naredne godine u skladu je s ovim pravilom, što pokazuje da je prošlogodišnja odluka da se opšta fiskalna pravila suspenduju, posebno na tako dug vremenski period bila, kako je naveo Savet „brzopleta i da je nepotrebno oslabila poverenje u doslednost fiskalnih politika Srbije“.

„Planirani fiskalni deficit Srbije od tri odsto BDP-a na nivou je proseka evropskih zemalja, dok je javni dug od 44-45 odsto BDP-a sad već osetno niži, ne samo od EU proseka, već i u poređenju s prosekom uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope za oko pet procentnih poena“, naveo je Savet.

Ipak, tebalo bi imati u vidu i to da je zbog viših kamatnih stopa servisiranje javnog duga Srbije znatno skuplje nego u zemljama EU, navodi Savet.

Države članice Unije, koje trenutno u proseku, kako je naveo Savet, imaju javni dug od približno 83 odsto BDP-a, za kamate izdvajaju oko dva odsto BDP-a godišnje, približno isto koliko i Srbija, iako je njen javni dug gotovo upola manji.

Prihodi i rashodi realistični

Revidirana Strategija po oceni Saveta, realistično planira ukupne javne prihode i rashode.

Plan iz Strategije predviđa postepeno smanjivanje učešća javnih prihoda u BDP-u, sa 40,9 odsto u 2025. na 40 odsto u 2028. U istom periodu je planirano i smanjenje javnih rashoda sa 43,9 odsto na 42,5 odsto BDP-a.

Najvažniji razlog za pad učešća javnih prihoda u BDP-u je smanjenje neporeskih prihoda, sa 4,4 odsto BDP-a u 2025. na 3,6 odsto BDP-a u 2028.

To se, kako je navedeno, može objasniti isključivanjem iz projekcija jednokratnih prihoda iz 2025. godine (prihodi od aukcije za 5G licence i vanredno velika uplata dobiti Narodne banke Srbije), kao i nešto sporijim rastom neporeskih prihoda od rasta BDP-a u narednim godinama.

Na strani rashoda, glavni izvor ušteda predstavlja postepeno smanjenje javnih investicija – sa 7,1 odsto BDP-a u 2025. na 6,1 odsto u 2028. godini.

Smanjenje rasta BDP-a

„Najvažnija promena makroekonomskog okvira u Strategiji odnosi se na smanjenje stope privrednog rasta Srbije u 2025. i 2026. godini“, navodi Savet.

Projekcija rasta BDP-a u 2025. po drugi put je umanjena tokom godine i sad iznosi 2,3 odsto (umesto prvobitno prognoziranih 4,2 odsto). Projekcija za 2026. snižena je sa 4,2 odsto (iz junske Strategije) na tri odsto.

Dodaje se da treba imati u vidu da su trenutne globalne i domaće okolnosti nestabilne i teško predvidive, postoji rizik da privredni rast bude nešto niži i od ovih umanjenih prognoza.

Stoga, iako je poslednja projekcija Vlade o privrednom rastu za 2026. trenutno najbolja moguća, ne bi bilo veliko iznenađenje, kako je navedeno, da se tokom naredne godine dodatno revidira naniže.

Trošenja iz rezerve i dalje netransparentna

Fiskalni savet je istakao da je Vlada odustala od najavljenog povećanja transparentnosti tekuće budžetske rezerve, što je ozbiljan udar nastojanju da se bolje urede javne finansije.

„Tekuća budžetska rezerva koristi se u Srbiji previše široko i netransparentno, bez jasnih pravila i ograničenja u njenoj upotrebi. To je veliki, dugogodišnji i sistemski problem javnih finansija“.

Dodao se da je umesto očekivanog napretka, napravljen korak unazad u pogledu transparentnosti i odgovornosti u upravljanju budžetskim sredstvima.

Rizici iz energetskog sektora

Revidirana Strategija, po oceni Saveta, ne tretira na zadovoljavajući način brojne i ozbiljne ekonomske rizike koji Srbiji prete iz energetskog sektora.

„Sankcije Naftnoj industriji Srbije, obezbeđenje sigurnog snabdevanja zemlje gasom, početak naplate emisija CO2 za energetski intenzivan izvoz Srbije u EU kroz mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM), kao i strukturni problemi domaćih elektroenergetskih preduzeća – predstavljaju neposredne izazove za ekonomiju i javne finansije Srbije“, ocenio je Savet.

Pored toga, i dugoročni proces energetske tranzicije, na koju se Srbija obavezala Pariskim sporazumom, zahteva, naveo je Savet, ogromne investicije u energetskom sektoru.

Međutim, revidirana strategija uglavnom ostaje na nivou prepoznavanja tih izazova i konstatacija onoga što se već desilo. Nema bilo kakvog konkretnijeg uvida u buduće korake države, moguće alternative i njihove potencijalne ekonomske i fiskalne implikacije.

Ilustrativan je, dodaje se, odnos Strategije prema uvođenju dva zakona koji su osmišljeni kao odgovor Srbije na uvođenje CBAM-a – Zakona o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Savet je naveo da su ovi Zakoni stavljeni na javnu raspravu u oktobru 2025. Njihova primena planirana je već od početka 2026. godine.

„Iako je rad na njima, po svemu sudeći, bio u toku u vreme izrade junske verzije Strategije, u njoj nije ni pomenuto da će Srbija uvesti nove poreze. Čak ni sad, kad se zna da će ovi porezi i evropski CBAM uskoro stupiti na snagu, njihovi ekonomski i fiskalni efekti nisu ni okvirno procenjeni u Revidiranoj strategiji, već se to najavljuje za narednu“, naveo je Savet.

Rast cena infrastrukturnih projekata

Savet je naglasio da je ponovo došlo do primetnog rasta procenjene vrednosti pojedinih infrastrukturnih projekata.

Pojedini projekti s vremenom snažno poskupljuju, a da su poreski obveznici uskraćeni za objašnjenje tih dodatnih troškova.

U odnosu na junsku Strategiju povećane su, naveo je Savet, cene projekata za skoro 850 miliona evra, u svega nekoliko meseci.

„Najveće povećanje cena od čak 470 miliona evra odnosi se na izgradnju Fruškogorskog koridora, zatim za EKSPO 2027 sa povezanim projektima (270 miliona evra).

Za izgradnju saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica, uključujući naknadno pridodatu deonicu Slepčević–Badovinci, cena je sa inicijalnih 65,2 milijardi dinara povećana na trenutnih 122,9 milijardi dinara, što je porast za skoro 90 odsto.

Uzroci poskupljenja su, kako je naveo, nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni.

Fiskalni savet je naglasio da prema informacijama dostupnim u dokumentima Ministarstva građevinarstva, ugovor o putu Ruma–Šabac–Loznica imao je čak devet aneksa u periodu mart 2020. godine–decembar 2024.

„Ovakva poskupljenja i nepotpuna javna dokumentacija samo su neki od indikatora lošeg upravljanja investicionim projektima“, konstatovao je Fiskalni savet.

Beta