Gubitnički niz Volstrita nastavljen petu nedelju: Indeksi duboko ušli u korekciju
Gubici su se nastavili za sva tri glavna američka indeksa petu uzastopnu nedelju. Zabrinutost za ekonomiju opstajala je zbog rata sa Iranom i održavala cene nafte iznad 100 dolara.
Dau Džons je u petak zatvorio trgovanje sa padom od 793 poena, odnosno 1,7%. Time je nedelju završio u minusu od 0,9%, a indeks je pao na najniži nivo od septembra 2025.
Tehnološki orijentisan Nasdak završio je petak sa padom od 2,1%, uz nedeljni gubitak od 3,2%, dok je S&P 500 pao 1,7% u petak i 2% na nedeljnom nivou. Oba indeksa su skliznula na najniže nivoe od avgusta 2025.
Ove nedelje i Dau i Nasdak ušli su u zonu korekcije, trgujući približno 10,5% i 12,7% ispod svojih istorijskih maksimuma. S&P 500 se približio toj granici, nakon pada na gotovo 9% ispod rekordnog nivoa.
Brent nafta, međunarodni referentni standard, porasla je za 4,6% na oko 106,70 dolara. West Texas Intermediate (WTI), američki referentni indeks, skočio je 6,2% na nešto više od 100 dolara.
Peta uzastopna negativna nedelja za S&P 500 izjednačava njegov najduži takav niz još od maja 2022. Indeks je do sada ovog meseca pao za 7,2%. To predstavlja njegov najveći mesečni pad od septembra 2022. (9,3%).
Zona korekcije
Zona korekcije označava pad tržišta veći od 10% u odnosu na njegov poslednji vrhunac. Trgovcima to sugeriše da se padom cene „koriguju“ i vraćaju ka dugoročnom trendu. Od 1974. godine, samo šest tržišnih korekcija preraslo je u veći pad – periode kada tržište pada za 20% ili više – navodi Čarls Švab. Poslednje takvo ponašanje zabeleženo je tokom pandemije 2020. godine, kao i tokom globalne finansijske krize 2007. Takav period je u proseku trajao oko 14 meseci, ali je u 2020. trajao svega 33 dana, prema Švabu.
Predsednik Donald Tramp ranije tokom nedelje izjavio je da su Sjedinjene Države vodile „produktivne“ razgovore sa Iranom, što je izazvalo kratkotrajan „rasterećujući rast“ akcija. Iran je osporio Trampove tvrdnje. Optužili su ga za manipulaciju tržištem i kupovinu vremena kako bi „sproveo svoje vojne planove“.
Neizvesnost oko trajanja sukoba uznemirila je investitore, koji su izrazili zabrinutost zbog rasta inflacije i skoka cena nafte. To bi moglo negativno uticati na potrošače. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je u petak da rat sa Iranom neće biti „dugotrajan sukob“. Navodno sugerišući ministrima spoljnih poslova G7 da bi mogao trajati „dve do četiri nedelje“. Administracija Donalda Trampa predstavila je Iranu mirovni plan od 15 tačaka.
Taj Raš, novinar Forbes