Hidrogeolog Dragišić: Nema rudarske eksploatacije da nije praćena negativnim uticajem na životnu sredinu
Nema rudarske eksploatacije da nije praćena negativnim uticajima na životnu sredinu, a u kojoj je to meri, zavisi od razmera ležišta, metoda eksploatacije i mera njene zaštite, rekao je danas hidrogeolog, profesor beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, Veselin Dragišić.
„Sigurno je da je teško 100 odsto zaštititi životnu sredinu“, rekao je Dragišić za Betu, povodom polemike o opasnosti po životnu sredinu ukoliko bi kompanija Rio Tinto otvorila rudnik litijuma kod Loznice.
Ta kompanija tvrdi da bi preduzela maksimalne mere zaštite, ali iz dugogodišnjeg iskustva, radeći u mnogim rudnicima Srbije, Dragišić je zaključio da ne postoje idealne mere zaštite.
„Šta god preduzeli, uvek se dese neki neplanirani ekscesi“, rekao je Dragišić.
Naveo je da je on učestvovao u jednom delu istraživačkog procesa ležišta bora i litijuma u dolini Jadra kao professor Rudarsko-geološkog fakulteta koga je angažovala kompanija Rio Tinto.
„Sa saradnicima sam pratio hidrogeološke efekte istražnog bušenja u Jadru radi istraživanja rude jadarita iz koje se dobija litijum. Konkretno, pratili smo pojave podzemnih voda u istražnim bušotinama. Obično, kada se rade istražne bušotine, više geologa različitih profila prati kvalitet rude, sleganje terena i pojave podzemnih voda. To je rađeno po ugovoru sa Rio Tintom jer je njihova obaveza da obezbedi više stručnih istraživanja, kako ne bi došlo do isticanja vode koja bi ugrozila životnu sredinu“, rekao je Dragišić.
Istakao je da se u toj fazi istraživanja utvrđuje da li postoji rudno telo većih razmera, da li će biti profitabilno, da li će se eksploatisati, ima li vode u rudniku i kakvog je kvaliteta.
„Kada smo to radili potpisali smo ugovor o tajnosti podataka, a kao autor jedne prethodne hidrogeološke studije mogu da istaknem da je u prvoj fazi istraživanja, kada još nisu bile poznate konačne razmere ležišta bora i litijuma, ocenjeno da se ležište odlikuje relativno niskim stepenom vodoobilnosti, odnosno da podzemnih voda nema u količinama kao kod nekih drugih rudnih ležišta“, rekao je Dragišić.
Podzemna voda je, prema njegovim rečima u samom ležištu „opterećena“ visokim sadržajem bora, dok se litijum pojavljuje u niskim koncentracijama.
„Pošto je voda nepovoljnih hemijskih karakteristika u odnosu na važeće pravilnike o kvalitetu voda, ne bi valjalo da takve vode dođu u kontakt sa podzemnim i površinskim (rečnim) vodama jer bi se kontaminirale„, rekao je Dragišić.
Dodao je da se dešava da prilikom realizacije istražnog bušenja dođe do isticanja podzemnih voda pod pritiskom i da izvođač radova nije u mogućnosti da to speči, ali je u obavezi po standardnoj proceduri da bušotinu tamponira cementom, kako kontaminirane vode ne bi zagađivale okolnu sredinu.
„Eksploatacija litijuma je za Srbiju novost, iako ima tradiciju rudarenja, ali više od 90 odsto rude je sa sadržajem bakra, zlata, olova, cinka, antimona, molibdena…Prvi put na ovim prostorima govori se o eksploataciji litijuma“, rekao je Dragišić.
Istakao je da nije problem toliko u eksploataciji litijuma, koliko u preradi rude, s obzirom da se litijum javlja u vidu silikatnog minerala koji je slabo rastvorljiv u vodi, pa je potrebno primenjivati specijalne metode razlaganja minerala dodavanjem kiselina.
Dragišić je rekao da misli da rudnik u ovom trenutku ne treba otvarati, jer i veliki broj i domaćih i stranih stručnjaka takođe misli da nema idealne zaštite životne sredine, kao i da je potrebno vreme da se proveri koliko je sigurna predložena tehnologija prerade. Naveo je da kada se govori o profitabilnosti treba ceniti šta se dobija, koliki novac, a koliko se gubi degradiranjem životne sredine.
Beta
Kompanija Rio Tinto reagovala je na vest agencije Beta u kojoj prenosi izjavu profesora Dragišića. Reakciju prenosimo u nastavku:
Profesor beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, Veselin Dragišić između ostalog u članku navodi da „nema rudarske eksploatacije da nije praćena negativnim uticajima na životnu sredinu“. Profesor Dragišić je ovde propustio da pomene da ne postoji nijedna aktivnost da nije praćena negativnim uticajima na životnu sredinu od poljoprivrede, prehrambene ili farmaceutske do IT industrije. Pitanje je kako se tim uticajima upravlja na održiv način.
Dragišić svoj zaključak da „misli da rudnik u ovom trenutku ne treba otvarati“ potkrepljuje paušalnim ocenama da „veliki broj i domaćih i stranih stručnjaka takođe misli da nema idealne zaštite životne sredine“ ne iznoseći nijedan naučno utemeljen dokaz ili činjenicu u prilog svog stava koji javno zastupa. Kompanija Rio Tinto naglašava da se u ovom trenutku i ne planira otvaranje rudnika, odnosno da se otvaranje rudnika može očekivati tek kada se sprovedu dodatna istraživanja i završi kompletna predviđena procedura predviđena zakonima Republike Srbije, što je proces koji bi trajao još najmanje nekoliko godina.
Dragišić u formi argumenata navodi paušalne ocene kao što je „sigurno je da je teško 100 odsto zaštititi životnu sredinu“ koje sa naučnog aspekta nemaju nikakav značaj. Tako, na primer, Dragišić kaže i da „ne bi valjalo da podzemne vode u samom ležištu dođu u kontakt sa podzemnim i površinskim (rečnim) vodama jer bi se kontaminirale“.
Projekat „Jadar” osmišljen je tako da od samog početka svaki uticaj na podzemne i površinske vode svede na najmanju moguću meru koristeći najsavremenije inženjerske metode i strogo se pridržavajući domaćih i evropskih propisa o zaštiti životne sredine. Važna karakteristika Projekta „Jadar“ je to što će se podzemna eksploatacija obavljati na dubini od okvirno 370 do 650 metara – u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode, koje su pod pritiskom i imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.
Posebna pažnja bi bila posvećena sprečavanju mešanja voda različitih dubina odnosno slanih voda iz podzemnog rudnika i plitkih podzemnih voda koje lokalna zajednica koristi. To bi se postiglo kroz sledeće mere:Izolacija izdani tokom radova: Tokom izvođenja radova, direktna veza između različitih izdani biće uspostavljena samo preko okana za izvoz rude i opreme. Preduzimaju se tehničke mere da se ove izdani izoluju i spreči mešanje podzemnih voda.
Dragišić navodi i da „ležište odlikuje relativno niskim stepenom vodoobilnosti, odnosno da podzemnih voda nema u količinama kao kod nekih drugih rudnih ležišta“, što je kontradiktorno navodima da je područje izuzetno bogato podzemnim vodama koju takođe zastupaju oponenti projekta.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.