Hrvatska ima najmanji broj nezaposlenih od početka 80-ih godina

Poslednji podaci Hrvatskog zavoda za zapošljavanje za maj pokazuju pad nezaposlenih na mesečnom i godišnjem nivou.

Pad broja nezaposlenih traje 38 meseci zaredom, odnosno više od tri godine.

Na godišnjem nivou, u odnosu na maj prošle godine broj nezaposlenih smanjio se za 9,6 odsto, odnosno oko 9. 400 osoba.

U odnosu na april došlo je do pada za oko 10. 400 osoba, odnosno 10,6 odsto, te se ovako snažan mesečni pad može objasniti sezonskim zapošljavanjem.

Broj nezaposlenih se tako u maju smanjio na istorijsko niskih 88. 327 osoba, što je najniže u poslednjih više od četiri decenije.

Broj nezaposlenih kao pre više od četiri decenije

Ako analiziramo istorijske podatke, niži broj nezaposlenih bio je 1981. kada je njihov prosečan broj bio oko 86.000.

Za ovu godinu, prosečan broj nezaposlenih iznosi oko 106 .000, ali će se izvesno ta brojka do kraja godine smanjivati, ako se nastave ovakvi trendovi.

Sredinom sledeće nedelje očekuje se objava Državnog zavoda za statistiku, koja bi trebalo da pokaže da je stopa nezaposlenosti pala na svega pet posto.

Iz evidencije nezaposlenih tokom maja izašlo je oko 18. 800 osoba, što je porast od sedam odsto u odnosu na maj prošle godine.

Od toga je oko 15.000 osoba zaposleno.

Da se radi o efektu sezone pokazuje podatak da je oko četvrtine zaposleno u delatnosti pružanja smeštaja, pripremi i usluživanju hrane, a slede trgovina, javna uprava i obrana, prerađivačka industrija, zdravstvo i socijalni rad.

Raste i potražnja za radnicima putem Zavoda za zapošljavanje, te je u maju prijavljeno oko 25.000 radnih mesta, što je za gotovo 10 posto više nego u istom razdoblju prošle godine.

Od stranaca najbrojniji državljani BiH i Nepala

Prema posljednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa Zakonom o strancima, u razdoblju od januara do maja izdato je 93.786 dozvola za boravak i rad, a najviše u Turizmu i ugostiteljstvu (31.422) , zatim Građevinarstvu (31.234).

Od toga je za novo zapošljavanje izdato 63.204 dozvola, za produženje 22.226 dozvola, a za sezonske radnike 8.356 dozvola, navodi se u analizi Raiffeisen istraživanja.

Najveći broj dozvola izdat je, kako navode, državljanima Bosne i Hercegovine (18.503), Nepala (15.922), Srbije (14.325), Indije (8.504).

“Rast privredne aktivnosti, snažna potražnja za radom uz olakšavanje „uvoza strane radne snage“ relativno atraktivna geopolitička pozicija Hrvatske (naročito nakon ulaska u područje Šengena), neki su od uslova koji su podržali snažnu dinamiku rasta broja stranih radnika poslednjih godina”, zaključuju analitičari Raiffeisena.

Marko Repecki, Forbes Hrvatska