Hrvatska ostala bez ministra ekonomije zbog navodne korupcije savetnika

Davor Filipović odlazi s mesta ministra i vraća se na Ekonomski fakultet uz tvrdnje da nije znao što je radio njegov savetnik Jurica Lovrinčević, i smatra da je puno toga učinio časno i na ponos hrvatskog naroda, no njegov slučaj otvara mnoga pitanja na koja (još) nismo dobili odgovore iz Vlade

„Štitiću građane od predatora kojima je Hrvatska bankomat“, rečenica je po kojoj će se verovatno najduže pamtiti mandat prilično kratkotrajnog ministra ekonomije i održivog razvoja Davora Filipovića.

Spomenuo je „predatore“ nakon prilično dugotrajnih manevara oko ulaska turskog investitora Jildirim i pregovora oko nove metodologije za obračun cene plina koju je tada pripremala HERA. Najavljenom modelu usprotivio se najveći hrvatski dobavljač plina, PPD u vlasništvu Pavla Vujnovca, jer su smatrali da bi država trebalo da obešteti dobavljače plina kojima bi zbog te metodologije nastala šteta; a i u slučaju Petrohemija jedna je od zainteresovanih strana bila kompanija PPD, kao suvlasnik Tera mineralna gnojiva (kompanije koja je bila većinski vlasnik Petrohemije), a ujedno i njen dobavljač plina, te se iste sekunde počelo potezati po medijima pitanje: je li „predator“ iz Filipovićevog nastupa Pavao Vujnovac?

Davor Filipović se nakon toga povukao, redovno bi se u javnim nastupima izvlačio kad bi novinari tražili pojašnjenje ko je predator, a on bi ponavljao da je „sve rekao“. Iako nikada nije ništa eksplicitno rekao, od tog trenutka bilo je jasno da se otvorio front između jakog, do tada nedodirljivog, energetskog lobija Pavla Vujnovca i ministra ekonomije i održivog razvoja, koji je, po svemu sudeći pokušavao „ovladati“ resorom koji mu je dodeljen, uvesti red ili nešto transparentnije standarde.

Poznato je da je njegovo Ministarstvo zagovaralo obeštećenje dobavljačima plina jedino ako pokažu račune, po tzv. slovenačkom modelu, odnosno, da se dokumentira po kojoj je ceni plin nabavljen ako se traži obeštećenje.

A onda je buknula afera Plin za cent: poslanik Mosta Zvonimir Troskot je javno izneo tvrdnje da se pod kapom HEP-a gomila plin, a potom prodaje vrlo jeftino najjačim privatnim dobavljačima. Ubrzo se saznalo da je u junu 63 odsto tog vrlo jeftinog plina kupio PPD, a na javnoj sceni se odvijala borba između tadašnjeg šefa HEP-a Frane Barbarića i ministra Davora Filipovića o tome ko je za to znao, ko je prećutao, je li neko nekoga trebalo da alarmira itd. Vrhunac borbe odvijao se pred saborskim Odborom za ekonomiju, gde su potvrđene sve ranije iznesene sumnje o gomilanju jeftinog plina u HEP-u, povoljnoj prodaji i – prouzrokovanoj finansijskoj šteti za HEP – ali niko do sada za taj slučaj nije odgovarao, samo su počele provere Državnog tužilaštva Republike Hrvatske (DORH). Zbog Plina za cent nije pao Frane Barbarić, ali ni Filipović.

Smenjen brže nego što je Horvat nateran na ostavku

Premijer insistira da ga smenjuje zbog komandne odgovornosti jer je njegov savetnik Jurica Lovrinčević – sudeći po navodima nedeljnika Nacional i snimkama njegovih razgovora s novinarom Mreža TV – isplaćivao enormne iznose novca toj lokalnoj televiziji, a onda je i tražio da se deo tog novca „dislocira“. Lovrinčević u svom šturom pisanom saopštenju daje da se nasluti da će se braniti da nije bilo za njega, a za koga je bilo – valjda će utvrditi istraga.

Ali, ono što je ostalo jasno, a i sam je premijer potvrdio – iz Ministarstva i dela državnih institucija koje su vezane za Ministarstvo, Jurica Lovrinčević je bez ikakvih prepreka „sređivao“ uplate Mreži TV, a spominju se i dogovori s drugim medijima za promociju, odnosno, sređivanje „bolje slike“ o ministru Filipoviću. Večernji list je nakon Nacionala objavio još neke skrinšotove prepiske novinara Mreža TV s Mostovim poslanikom Nikolom Grmojom, iz kojih proizlazi da je novinar ono što bi saznao od Lovrinčevića dalje slao Grmoji, a za premijera je to, sudeći prema njegovom nastupu, bila kap koja je prelila čašu.

Činjenica da je, možda, savetnik jednog njegovog ministra, slao informacije jednom novinaru, a on potom opoziciji, i to upravo Mostu, njegovim „crnim neprijateljima“ – za premijera je bilo presudno da se odluči na rekordno brzu smenu Davora Filipovića.

Ako bismo merili u satima, Filipovića je brže smenio nakon objave u novinama nego što je smenio ministra Darka Horvata kojeg su uhapsili i odvezli u pritvor. Zapravo, uhapšenom Horvatu je dopušteno da sam podnese ostavku, a Filipovića je „dekapitirao“ premijer lično.

Ali ako pogledamo malo dublje, evidentno je da nam je slučaj smene ministra Davora Filipovića, ministra koji je prvo objavio „lov“ na predatore, a onda se suzdržano povukao, otkrila mnogo toga i o funkcionisanju Vlade i stranke na vlasti, ali i da nam je premijer Andrej Plenković propustio odgovoriti na mnoga pitanja koja se nameću.

Slučaj zastrašujućeg modela plaćanja Mreže TV sada već bivšeg savetnika ministra, Jurice Lovrinčevića, ali i spominjanja drugih medija – u kojima će on platiti glancanje slike ministra Davora Filipovića, a deo novca isplaćenog iz „bankomata“ koji je u ovom slučaju on kontrolisao, nesumnjivo otvara i pitanje je li to praksa koja već duže vreme traje uhodanim stazama, pa je savjetnik Lovrinčević pokušao samo da kopira neke druge koji to već čine.

Javna je tajna da je preduzetnik koji je najviše sumnjičen da je on „predator“ iz Filipovićeva nastupa, kroz brojne kompanije koje kontroliše, jedan od najvećih oglašivača na hrvatskoj medijskoj sceni. Šta ako njegovi operativci i savetnici isto tako nazivaju medije, marginalne, ali i one za koje se još smatra da su ugledni, i naručuju tekstove ili glancanje imidža – ali ih niko nije uspeo snimiti? Ili se to smatra normalnim i prihvatljivim jer se radi o privatnim kompanijama? Ali, šta ako se tako doprinosi iskrivljavanju slike u medijima i proizvode manipulativni medijski sadržaji koji značajno utiču na javno mnjenje u Hrvatskoj?

A šta ako se i u drugim ministarstvima radi slično?

Osim toga, šta ako se i iz drugih ministarstava tako naručuju medijske operacije? A tu je i pitanje kako je moguće da jedan savetnik može da upravlja tako velikim iznosima javnog novca. Je li moguće da to niko „iznad“ nije morao da potpiše, da se to nikome nije trebalo obrazlagati? Da je to samo tako prolazilo pod normalno? Davor Filipović je na pres konferenciji nakon smene rekao da je „možda“ morao da zna, da je možda nešto propustio, ali nezavisno o toga zvuči neverovatno da jedan savvetnik u bilo kom ministarstvu može tako da raspolaže „lovom“ – kako je rečeno u snimku koju je objavio Nacional.

Činjenica je da DORH preuzima slučaj Lovrinčević i Mreža TV, ali nije li i premijer Andrej Plenković mogao i trebao da naruči analizu kako se u Vladi, svim ministarstvima i državnim kompanijama, raspolaže novcem koji se, evidentno, sliva u odabrane medije? Ili postoje neverovatni kanali kojima se to može neometano odvijati.

Novinarska udruženja i svi kojima je stalo do borbe protiv korena korupcije u Hrvatskoj odavno propituju modele prelivanja novca iz Vlade i vladinih institucija i razotkrivanje slučaja Mreža TV je prilika da cela Vlada, ali i državne kompanije – pa i HEP – počnu da se ponašaju mnogo transparentnije oko prezentacije podataka o tome u koje medije i zašto uplaćuju enormne iznose.

Premijer Plenković sada se suočio s dva vrlo bolna razotkrivanja. Saznalo se kako se pokušava javnim novcem upravljati delom medija, ali i sa činjenicom da jedan njegov ministar očigledno nije uspevao da s njime reši probleme koje je zapažao. A njegov je savetnik odlučio da traži alternativne puteve. Suočavan s napadima iz podzemlja i on je izgleda krenuo da traži rešenja „podzemnim metodama“.

Premijer Plenković, međutim, propustio je da odgovori i pojasni je li on ikada razgovarao s Davorom Filipovićem o devijacijama na koje je on šifrirano pokušavao da ukaže. Je li mu dao poverenje ili mu je rekao – pusti to Davore, nije to tvoj level. Po svemu sudeći, Filipović je bio i ostao odgurnut, a sada je i sasvim maknut, jer su, izgleda, “predatori” iz njegove priče mnogo jači i uspešniji igrači od njega samoga.

Filipović je na svojoj oproštajnoj pres konferenciji nabrajao šta se sve poboljšalo u njegovo vreme, ali nezavisno od toga može da se konstatuje: u energetici ostaje sve po starom. A njegov naslednik sigurno neće krenuti putem sređivanja i povećanja transparentnosti koju je ambiciozno najavljivao Filipović nakon što je preuzeo resor.

Đurđica Klancir, urednica Forbes Hrvatska