Inflacija 6,4 odsto

Inflacija u Srbiji iznosila je u januaru 6,4 odsto, a za februar se predviđa 5,5 odsto, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Kako je objasnila, nova projekcija inflacije blago je niža od novembarske, pre svega usled nižih svetskih cena primarnih proizvoda, kao i bržeg pada inflacionih očekivanja od projektovanih u novembru.

„Kada je reč o inflacionim očekivanjima, važno je naglasiti da se sada i kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora nalaze u granicama cilja, a ne samo srednjoročna, kao i da su u padu i očekivanja privrede, što govori u prilog kredibiliteta naše monetarne politike“, rekla je Tabaković.

Guvernerka je rekla da je 2023. bila izazovna, obeležena novim geopolitičkim neizvesnostima, ali da je Srbija ostvarila planirane ciljeve.

Podsetila je da je pre godinu dana u februaru, kada je inflacija bila skoro na vrhuncu, najavila da će do kraja godine biti prepolovljena, te je na kraju godine iznosila 7,6 odsto, što je dvostruko niži nivo nego godinu dana ranije i nešto niže u odnosu na očekivanja centralne banke iz novembarske projekcije.

„Daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije na 6,5 odsto međugodišnje u decembru. Nastavak usporavanja inflacije očekujemo i u ovoj godini“, kazala je Tabaković.

Prema njenoj oceni, monetarnom politikom, koju je NBS pooštravala kontinuirano, ali postepeno i odmereno, obezbeđeno je istovremeno smanjenje inflatornih pritisaka i povratak inflacije u granice cilja u horizontu monetarne politike.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se očekuje da inflacija sredinom godine bude niža od 4,5 odsto, a do kraja godine oko tri odsto, odnosno da u drugoj polovini godine bude u granicama cilja.

Nerealno je očekivati iste cene u Srbiji i drugim zemljama, ali one od kraja 2023. godine imaju trend opadanja, što utiče i na pad inflacije, izjavila je ona.

Na pitanje novinara zašto su cene u Srbiji više nego u drugim državama, rekla da je zbog toga NBS pokrenula pitanje visine marži u maloprodaji.

„Nerealno je očekivati uniformisane cene ovde i u drugim državama. Pitanje je šta je za koga jeftinije. Pokrenuli smo pitanje marži u trgovinskim lancima“, rekla je Tabaković. Istakla je da trgovci, neretko zloupotrebljavaju činjenicu da potrošači ne mogu da kupuju samo tamo gde je najjeftinije.

„Visoke marže su kratkoročna korist, a dugoročna šteta i trgovci bi trebalo da imaju odgovoran i častan odnos prema kupcima. Cene treba da određuje konkurencija, a ne monopoli“, rekla je Tabaković i dodala da je visoka marža na šećeru.

Prema njenim rečima Komisija za zaštitu konkurencije ima važnu ulogu u suzbijanju monopola, a potrebno je obezbediti održivu klimu za poslovanje i konkurenciju, umesto da se sprovodi komandna ekonomija.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević naveo je da je kretanje cena hrane bilo slično u svim zemljama, što je posledica krize.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Mirjana Miletić rekla je da se očekuje da kamate na kredite, indeksirane u evro slede politiku Evropske centralne banke, koja bi sredinom ove godine ušla u ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što bi prema sadašnjim procenama moglo da iznosi 75 baznih poena.

„Očekujemo da će se to preliti i na kredite u evrima, odnosno smanjenje kamatne stope na ovu vrstu kredita“, rekla je ona.

NBS predviđa u ovoj godini rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, a za naredne dve godine od četiri do pet odsto, uvažavajući realizaciju aktivnosti za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, rekla je Tabaković. Referentna kamatna stopa ostaće 6,5 odsto, rečeno je na konferenciji za novinare.

„Važan faktor rasta privrede u ovoj godini i nadalje će biti lična potrošnja, kao rezultat očuvanog tržišta rada i nastavka rasta zaposlenosti i dohodaka naših građana, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske. Drugi važan faktor rasta su investicije, i privatne i državne, koje povećavaju proizvodni potencijal“, kazala je Tabaković.

Prema njenim rečima, privredni rast u 2023. godini bio je 2,5 odsto BDP-a. Deficit platnog bilansa iznosio je 2,6 odsto, što je niže od projektovanog. Direktne strane investicije iznosile su 4,5 milijardi evra, a devizne rezerve 25 milijardi evra.

„Negativni uticaji na privredni rast svedeni su na najmanju moguću meru, a finansijska stabilnost je u celosti očuvana. Tome u prilog govori zadržano učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na istorijski najnižem nivou od oko tri odsto“, rekla je Tabaković.

Ona je dodala i da nivo direktnih stranih investicija pokriva deficit tekućeg računa.

FoNet/Beta