Inflacija u SAD mogla bi da dostigne 4,2% zbog skoka cena nafte, upozorava OECD a strepi ceo svet

Ukupna inflacija u Sjedinjenim Državama mogla bi da dostigne 4,2% u 2026. kao posledica rasta globalnih cena energije izazvanog tekućim ratom SAD i Izraela protiv Irana. Na to je danas upozorila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

OECD, međuvladina organizacija koja okuplja 38 vodećih svetskih ekonomija, objavila je svoj privremeni izveštaj o ekonomskim izgledima. U njemu se navodi da „sukob na Bliskom istoku ima ljudske i ekonomske troškove za zemlje koje su direktno uključene i predstavljaće test otpornosti globalne ekonomije“.

U izveštaju se navodi da, iako projekcija globalnog rasta BDP-a za 2026. ostaje nepromenjena na 2,9%, rast cena energije izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza „dodatno pojačava inflatorne pritiske“.

Prognoza OECD-a pokazuje da bi ukupna inflacija u SAD mogla da dostigne 4,2% u 2026. godini. U grupi G20 razvijenih ekonomija mogla bi da iznosi 4%.

Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodni izveštaj iz decembra, kada je projekcija inflacije za SAD za 2026. bila 3%, a za G20 2,8%.

Projekcije za svet

U izveštaju se navodi da će zemlje u Aziji koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz energije sa Bliskog istoka biti suočene sa „najneposrednijim rizicima“, ali da će se posledice zatvaranja moreuza „verovatno brzo proširiti zbog globalne prirode energetskih tržišta“.

„U Sjedinjenim Državama, uticaj viših cena energije na inflaciju više će nego neutralisati efekat pada efektivnih carinskih stopa na uvoz. Naročito imajući u vidu da su početna povećanja carina iz prve polovine 2025. samo delimično preneta na potrošačke cene“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj dodaje da su trenutne projekcije inflacije zasnovane na tržišnim očekivanjima koja „ukazuju na postepeni pad cena energije“. Ipak, upozorava se da bi „produženi poremećaji u isporukama kroz Ormuski moreuz ili dugotrajna zatvaranja naftnih i gasnih postrojenja mogli dovesti do znatno lošijih ishoda“. U scenariju u kojem globalne cene nafte porastu na 135 dolara po barelu, globalna inflacija bi mogla da poraste za dodatnih 0,7 procentnih poena ove godine, a zatim za još 0,9 poena u 2027.

Priprema za crni scenario

Blumberg je u sredu izvestio da administracija Donalda Trampa razmatra potencijalne ekonomske posledice hipotetičkog scenarija u kojem bi globalne cene sirove nafte mogle da dostignu 200 dolara po barelu. U izveštaju se navodi da je takvo modeliranje većeg skoka cena nafte „deo redovne procene u periodima napetosti i ne predstavlja prognozu“. Ali, pokazuje da Bela kuća razmatra sve moguće scenarije.

Trenutna cena sirove nafte prema globalnom referentnom indeksu Brent iznosi 105,6 dolara. On je danas porastao za oko 3,3%. Indeks je u sredu pao ispod 100 dolara po barelu. To je prouzrokovao optimizam tržišta povodom mogućih mirovnih pregovora između SAD i Irana. Ipak, Teheran je u međuvremenu odlučno odbacio tvrdnje Trampove administracije da su takvi pregovori u toku.

Siladitja Rej, novinar Forbes