Iz fabrika gume stiže i struja: Ko je aktivni kupac kog u Srbiju dovodi Zakon o energetici

Poznata naftna kompanije već uveliko na svojim benzinskim pumpama proizvodi struju za sopstvene potrebe. Ukoliko poželi, od druge polovine sledeće godine moći će na toj struji i da zarađuje. Upravo je završena javna rasprava o izmenama Zakona o energetici. Ukoliko zanemarimo vraćanje upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, jedna od većih novina je aktivni kupac.

Ovaj institut, kako zakonodavac formalno naziva novog igrača na tržištu, uvodi se pre svega na zahtev privrede. U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da je interesovanje poslovne zajednice veliko i da će aktivnih kupaca sigurno biti.

„Mi smo kao resorno ministarstvo pod pritiskom industrije da što pre uradimo izmene Zakona o energetici i omogućimo im novi status“, kaže za Forbes Srbija Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu energetike. „Zainteresovani su pre svega proizvođači, velike fabrike, koje su i veliki potrošači. Oni koji imaju potrebu da smanje iznose računa. Ali tu su i industrije koje su izložene CBAM, prekograničnom usklađivanju cene ugljenika. Osnovni slučaj je da aktivni kupac proizvodi struju za sopstvene potrebe, a višak prodaje. Može da prodaje svom snadbevaču, a može i nekom drugom na tržištu“.

Prozjumer radi samo za sebe

U Srbiji, prema postojećoj regulativi, moguće je proizvoditi struju za sopstvene potrebe i višak čuvati – za sebe. To su prozjumeri. Oni trenutno proizvode 71 megavat, a ima ih ukupno oko 3.600.

„Gledano kroz snagu koju proizvedu, zastupljenija je industrija. Privreda proizvede 50 megavata, a domaćinstva 21. Kada govrimo o broju, domaćinstava je više. Njih je oko 2.600, a u industriji i među komercijalnim potrošačima je oko 1.000 prozjumera“, pojašnjava nam Mrdak.

Osnovna razlika između aktivnog kupca i prozjumera je što će drugi moći da prodaje višak električne energije na tržištu, a drugi mora da je čuva za sebe. Još nisu razrađeni svi detalji. Formalno nema razloga da prozjumeri ne budu aktivni kupci, ali se iz Elektroprivrede Srbije čuje da će im verovatno biti potrebni različiti priključci.

Već danas u Ministarstvu rudarstva i energetike je zakazan sastanak radne grupe koja je radila na izmenama zakona. Zadatak im je da sagledaju predloge pristigle tokom javne rasprave. Zakon je još u formi nacrta, ali se naziru glavne novine koje donosi. One su juče predstavljene članovima Američke privredne komore.

Aktivan kupac, za razliku od sadašnjih prozjumera, imaće veću odgvornost. Zapravo će morati da porkije i deo troškova balansiranja sistema. Ko proizvodi više od pet megavata moraće da obezbedi skladištenje.

Spekulativno rezervisanje mreže

Novina je i uvođenje bankarske garancije prilikom priključivanja na mrežu.

„Uveli smo sada obaveznu bankarsku garanciju za sve proizvođače koji dobiju uslove za priključak na mrežu“, pojasnio je Rade Mrdak. „Moraju da daju garanciju da će u nekom roku dati proizvedenu struju. To je način da se zaštitimo od spekulativne zainteresovanosti“.

Sa istim razlogom su uneti i rokovi kojima se bavi član 110. predloženog zakona. On kaže da odobrenja za priključenje na prenosni sistem koja su izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona, važe do isteka roka na koji su izdata. Mogu se na zahtev imaoca odobrenja produžiti jednom i najviše za dve godine.

„Podnosioci koji su zahtev za izradu studije priključenja podneli pre 30. aprila 2021. godine i nisu pribavili odobrenje za priključenje do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužni su da pribave odobrenje za priključenje u roku od dve godine dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, nakon čega odobrenje važi tri godine“, stoji u ovom članu.

Tako se sprečava da neko fiktivno rezerviše kapacitete koje nema namere da ikada iskoristi.

„Naša ideja je da se najbolji i najefikasniji način reše ozbiljni projekti“, istakao je Nenad Šiljaković, savetnik u EMS-u. „Neko rezerviše mrežu sa ciljem da oteža pristup drugima, a ne da proizvodi struju. Cilj je da što pre dođemo do obećanog megavata“.

Tržište pomoćnih usluga

Izmenama zakona se otvara tršište fleksibilsnoti i tržište pomoćnih usluga. Predlagači kažu da ćemo ovo prvo najduže čekati. Elektromreže Srbije će regulativu za promet pomoćnim uslugama morati da usaglase u roku od šest meseci od primene novog propisa. Biće spremni do polovine sledeće godine.

„Sve ono što operator sistema koristi da bi korisniku obezbedio svoje usluge deo je tržišta pomoćnih usluga. To je sve ono zašta su sada odgovorne Elektromreže Srbije“, istakao je Nenad Šiljaković.

„Nekada moramo da posegnemo za vašom pomoći kako bismo održali sistem. I to više neće biti regulisane cene, već će se formirati na tržištu“.

Privredu je zanimalo i da li treće lice može da bude vlasnik elektrane koju koristi aktivan kupac. Nadležni kratko odgovaraju „da“. To je u skladu sa evropskom direktivom, a odnosi između vlasnika i korisnika elektrane se ne tiču eneregtičara. To rešavaju sami, u pozadini.

Iz privrede se čulo i neobično pitanje da li će neko, ko nije priključen na sistem, moći uz pomoć mobilnog skladišta, da prevozi uskladištenu struju. Nešto poput ogromne baterije u kontejneru. Ovu mogućnost nadležni još nisu razmatrali. Ali jesu pitanje korporativnih ugovora i predviđaju dva modela – za fizički i finansijski otkup.

Narednih meseci o predloženim izmenama će se izjasniti i poslanici. Usvajanje zakona se očekuje do kraja godine.